MILOŠEVIĆ JE HTEO DA ME OTERA IZ SRBIJE, POKAZAO SAM MU ZUBE! Politički TESTAMENT Dragoljuba Mićunovića ZAPALIO JE SRBIJU

- Milošević mi je nudio da budem ambasador u UN ili SAD. Kažem mu: „Ako dobro razumem, vi to mene terate iz zemlje - kaže u svom političkom testamentu Dragoljub Mićunović

Počasni predsednik DS-a Dragoljub Mićunović u svom političkom testamentu za Nedeljnik govori o tome kako je ponovo pokrenuta Demokratska stranka, o svom odnosu sa Vojislavom Koštunicom, Borisom Tadićem, Zoranom Đinđićem, kako se ideja demokratije probila u Srbiji, kao i šta mu je Slobodan Milošević nudio.

Preporučujemo

- Rodio sam se u Kraljevini Jugoslaviji kada se u njoj javljala kriza i naslućivala svetska katastrofa u predvečerje Drugog svetskog rata. Pamtim veoma živo atmosferu nastalu ubistvom kralja Aleksandra Karađorđevića. Živeli smo u Skoplju kad je Jugoslaviju zahvatio rat, bio sam đak IV razreda osnovne škole kada sam preživeo bombardovanje. Spoznao sam šta je "etničko čišćenje", mada se tada nije tako zvalo, jer pamtim progon iz Makedonije. Znam šta je izbeglički život. Znam dobro šta je okupacija. Znam kad su Nemci počeli da ubijaju i đake, zbog čega sam morao da bežim u selo kod babe. Znam šta je i seoski život. Znam šta su i četnici i partizani, gledao sam i ubijene i zaklane ljude. Znam šta je slobođenje, učestvovao sam u njemu jer sam se sticajem okolnosti sa 14 godina našao u NOP-u. U poslednjem razredu gimnazije potpuno nedužnog zahvatila me je nova bura: obreo sam se na Golom otoku gde sam ostavio 20 meseci mladog života - počeo je priču Mićunović.

- Bilo je i malo lepog studentskog vremena, uključivanja u javni život, početak univerzitetske karijere i bavljenja naukom. Onda su opet naišle bure, studentske demonstracije 1968. godine, politički progoni zbog kritika vlasti. Znam, dakle, i šta je moć policijske države, šta su zabrane, praćenja, prisluškivanja, hapšenja, otpuštanja sa posla, borba za goli opstanak, haranga štampe i spas odlaskom u inostranstvo zbog progona sa Univerziteta. Ja i moja generacija u tom "nevremenu" promenili smo osam država, nekoliko društveno-ekonomskih sistema, a da pritom nismo morali da promenimo stan, iako su se menjala imena država, gradova i ulica u kojima smo živeli.

- Nije lako ostati normalan u tolikim promenama, koje su donosile i promene socijalnog statusa: đaka, izbeglice, naprednog omladinca, zatvorenika i logoraša, odličnog studenta, doktora filozofije, univerzitetskog profesora, pa nezaposlenog, na Birou za zapošljavanje, pa emigranta, stipendiste i gostujućeg profesora na uglednom stranom univerzitetu, predsednika prve opozicione posleratne partije, narodnog poslanika, predsednika parlamenta u SRJ i SCG. Imao sam nesreću da budem predsednik parlamenta poslednje zajedničke države Srbije - sa Crnom Gorom. Nudili su mi kasnije da budem predsednik Skupštine Srbije, ali sam odbio, šaleći se da će se i ona raspasti. Nadam se da mi je ovo poslednja država, bar za moga života...

Mićunović je objasnio i šta je prvo radio u periodu dok je bio predsednik Demokratske stranke.

- Kad sam bio predsednik partije, svakog jutra sam imao sastanak sa Desimirom Tošićem, Koštunicom i Đinđićem, ne zato što sam bio gluplji od njih, već zato što mi nije padalo na pamet da sam nešto odlučujem. Nudio sam Pekiću da bude predsednik DS-a umesto mene. Odbio je - ne, ne, ja to ne mogu. Onda su ga nagovorili da se kandiduje u Rakovici, što je bilo pogrešno, jer su se oni tamo sve dogovorili za Šešelja.

O ponudi Slobodana Miloševića on kaže:

- Milošević mi je nudio da budem ambasador u UN ili SAD. Kažem mu: „Ako dobro razumem, vi to mene terate iz zemlje. I mogu da kažem da je to vrlo galantno, jer kad je Hruščov oterao Molotova, poslao ga je u Ulan Bator, a vi mene šaljete u Ameriku. Ali ja pretendujem na tu vašu stolicu." A Milošević kaže: „E to ćete da pričekate".

- Svojevremeno sam Borisu Tadiću napisao 22 pravila umešnog vladanja. Prvo je bilo: u trenutku najveće moći vladalac je u najvećoj opasnosti, jer ima najstrašnijeg neprijatelja - samoga sebe koji ga uverava da zna sve, da može sve i da sme sve. Tadić me nije poslušao. I znate kako je završio. Tadić je stvorio kabinet koji je defakto vodio i partiju i državu. Imao je okolinu koja ga je obožavala, dok je on verovao da ih je on stvorio. To je bilo pogubno.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)