MARŠ NA DRINU ODJEKUJE SRBIJOM: Evo kada su je prvi put SRBI ZAPEVALI i uz nju UMIRALI! (VIDEO)

Tekst za ovu koračnicu napisan je tek 1964. godine, a napisao ga je poznati srpski diplomata, novinar i kniževnik Miloje Popović Kavaja. U čast 50 godina od Cerske bitke, u to vreme devetnaestogodišnji Kavaja, napisao je reči za ovu koračnicu koja je svoju popularnost i slavu stekla ne samo u Srbiji, već i širom sveta

Pre 97 godina Srbi su dobili svoj marš uz koji su ginuli i pesmu o kojoj su snevali. Tačno na današnji dan 1918. godine prvi put je odjeknula u Srbiji pesma "Marš na Drinu". Telegraf.rs vam donosi priču o ovoj junačkoj kompoziciji srpskog kompozitora Stanislava Biničkog.

Preporučujemo

KAKO JE NASTAO MARŠ NA DRINU? Nezvanična himna Srbije, junačka ili agresorska pesma? (VIDEO) (TEKST)

12.10.1918. godine "Marš na Drnini" je prvi put odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu, a uz zvuke marša pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.

Koračnica “Marš na Drinu” nastala je na početku Prvog svetskog rata, kad je srpskim vojnicima trebalo ojačati moralnu snagu za odbranu domovine. U ratovima koje je naš narod vodio za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. nastale su mnoge pesme, kola, marševi koji odišu pobedničkim duhom i opisuju kako su se srpski seljaci u vrtlogu rata branili od silne Austrougarske vojske.

I tradicionalna koračnica “Marš na Drinu”, kompozitora i vojnog kapelnika, Stanislava Biničkog, nastala je 1914. na samom bojištu na Ceru.

Tekst za ovu koračnicu napisan je tek 1964, a napisao ga je poznati srpski diplomata, novinar i kniževnik Miloje Popović Kavaja. U čast 50 godina od Cerske bitke, u to vreme devetnaestogodišnji Kavaja, napisao je reči za ovu koračnicu koja je svoju popularnost i slavu stekla ne samo u Srbiji vec i širom sveta.

Sigurno je da je Binički prepoznatljivu kompoziciju posvetio prvoj pobedi srpske vojske, koja je na Ceru do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju Austrougarsku vojsku. ali pojedini izvori govore i da je kompozitor bio dirnut ne samo hrabrošću srpskog puka, već i junačkom pogibijom neustrašivog i omiljenog pukovnika Stojanovića.

Ova kompozicija je vrlo brzo postala popularna, posebno na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, pa su je interpretirali i orkestri savezničkih armija. “Marš na Drinu” je dosegao toliku popularnost da ni sada nije retkost da se ova numera izvodi kao svečana pesma na slavljima širom Srbije, posebno u ruralnijim sredinama, gde se više neguje tradicija i sećanje na vojničku, ratnu i junačku prošlost naše zemlje.

Tako su se često mlade devojke na dan svog venčanja pri izlasku iz roditeljske kuće ispraćale s ovom numerom, a običaj je bio da, dok je u Srbiji služenje vojnog roka predstavljalo zakonsku obavezu, da se mladi vojnik pri kretanju na odsluženje vojnog roka bodri stihovima kompozicije Biničkog.

Ne naziva se ova numera bez razloga “tradicionalnom koračnicom”, ona u sebi zaista nosi sećanje na herojsku prošlost, stradanja, a pre svega veličanstvenu pobedu malobrojne srpske vojske nad austrougarskim agresorom.

“Marš na Drinu” je pesma koja predstavlja nezaobilazni deo srpskog kulturnog nasleđa i tokom svog nebrojanog izvođenja ona se nadograđivala, modifikova i menjala u motivacijskom, simboličnom smislu, jer iako su tekst i melodija ostali isti, ona je godinama dobijala novo značenje i novo mesto u kulturi sećanja srpskog naroda i prevazišla je svoju prvobitnu simboliku i tematsku vezanost za bitke na Ceru i pobede u Prvom svetskom ratu. Ova pesma je simbol ujedinjenja Srba, simbol snage i istrajanost u borbi za slobodu, simbol junačkog duha, a pre svega mira.

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs)