SANJAM UBIJENU MILICU RAKIĆ, PATIM I NE MOGU MIRNO DA SPAVAM: Emotivna ISPOVEST Nikole Šainovića!

Haški osuđenik, bivši premijer Srbije i potpredsednik Vlade SRJ, nakon 12 godina provedenih u zatvoru za naš portal govori zašto i danas nema mirne sne, šta sanja, ali i u kakvom je stanju zatekao Srbiju

Proveo je u Hagu više od 12 godina, osuđen je jer je pripadao zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se delimično protera albansko stanovništvo kako bi se time promenio etnički balans i obezbedila kontrola Srbije nad Kosovom! Nikola Šainović u svom intervjuu za Telegraf.rs govori o svojoj presudi, mukama koje ga i danas muče, kao i o razlozima zbog kojih nema kako kaže miran san!

NISAM KRIV, ALI NE MOGU MIRNO DA SPAVAM: Evo šta je sve Nikola Šainović rekao u svom prvom obraćanju srpskoj javnosti! (FOTO)

Nikola Šainović vratio se u Srbiju nakon više od 12 godina provedenih u zatvoru, a po dolasku iz Haga posetio je redakciju Telegrafa i bez dlake na jeziku pričao o svojim "demonima" koji ga i dalje progone. O odlikovanjima, ali i kaznama koje je dobio u amanet jer je bio premijer Srbije i potpredsednik savezne vlade Jugoslavije!

Šainović je bio kako sam kaže učesnik i svedok mnogih istorijskih događaja Srbije, a odmah po dolasku iz Haga šokirao je Srbe izjavom da "ne spava mirno"!

PROROČANSTVO SLOBE MILOŠEVIĆA: Evo šta je PORUČIO Srbima tri dana pre 5. oktobra!

- Ja sam dobio i odlikovanja i kazne, nije medalja samo ona sjajna strana već ima i ona i onu tajnu stranu - odmah na početku razgovora počeo je priču Šainović.

- Vidite preko 12 godina živeti sa teretom koji vam je stavljen na glavu, a to je da ste odgovorni za neke zločine, nije ni malo lako. Taj teret ima više slojeva i nije do kraja saglediv, to je veliki "teret" u kome sam ja bio i učesnik i svedok i kriv i zaslužan.

Odmah po dolasku u Srbiju rekli ste da ne možete mirno da spavate, zbog čega?

- Tačno, ja nisam od onih koji se busa u grudi i viče pobedio sam. Meni su je optužnicom na dušu stavljeno 968 imena mrtvih ljudi. To je užasno. Moja sudbina je vezana za jedan težak period naše zemlje u tim godinama sam se našao u poziciji da donosim nekakve odluke. Uz sve najbolje namere i najbolja znanja koja sam imao, nekada je sam tok događaja bio iznad mene, kako se to slikovito kaže kao Cunami se nadvio iznad mene i Srbije. Ipak, ja moram da naglasim da državnog službenika (što sam ja u tim godinama bio) ništa i nikakvi razlozi ne oslobađaju krivice i odgovornosti, jer taj službenik tj ja je deo sistema. Zato osećam i nosim odgovornost za sva zla koja su se desila nad našim stanovništvom. Osećam odgovornost i sanjam malu Milicu Rakić koja je poginula u Batajnici, kao i za zločine koji su počinjeni nad albanskim stanovništvom i svim drugim stradanjima. Da li sam ja tu mogao nešto drugačije da uradim i izmenim tok tih dešavanja? Pitanja je, ali odgovornost je tu. Ponavljam, od državnog službenika i na položaju na kom sam se ja nalazio očekuje se da učini sve što je potrebno, istina je da ga ta potreba može nadjačati, uništiti, ali to je bila moja dužnost. Zbog svega toga teško spavam.

Da li ste za sve ove godine koje ste proveli u Hagu, otkrili gde je bila ta greška koju je Srbija počinila?

- Srbi su pravili strašnu grešku opravdavajući svoje zločine rečenicom "činili su to i drugi", to nismo smeli da radimo. Nije poenta da li je naša trula jabuka manje trula od komšijine, pitanje je trebalo za Srbe da bude šta je sa crvenom jabukom? Pravili smo lažne heroje, a pravi junaci koji su branili otadžbinu na Košarama i koji nisu ni pomišljali da beže sa branika zemlje onda kada su na njih padale bombe su nažalost brzo zaboravljeni. Meni su takvi ljudi, poput heroja sa Koašara dali snagu da izdržim sve u Hagu.

Ko je za sve to kriv?

- Vidite, Srbija je imala problem što je mnogo godina živela u socijalističkom sistemu koji je zajedno sa sobom nosio jedan moralni kodeks, a kada je rat počeo i kada je sve krenulo nije izgrađen novi, što je bilo od velike važnosti. Ta šupljina je napravila problem i u Srbiji su se odvojili čojstvo i junaštvo, a tada dobijate posebno heroja, a posebno ratnog zločinca i nacija posle ima velike probleme. Kada gledam unazad Srbija nije mogla da promeni planove Amerike i velikih sila, ali smo morali da izgradimo potpuno novi moralni sistem i da ga prilagodimo novom imperijalizmu. Srbi su sve svoje traume iz Drugog svetskog rata gurala pod tepih i nije pričala o njima, a 90tih ispod tog tepiha izašla je aždaja koju nismo znali da ukrotimo. Srbija nije prespavala pad Berlinskog zida. Ja bih bio presrećan da jesmo, ali taj pad je probudio one aždaje ispod tepiha koje su napravile čudo.

Koji je to moralni kodeks koji su Srbi trebali da izgrade?

- Nije sve bilo tako crno. U jednom momentu smo ga i imali. Naprimer 1999. godine kada su prve bombe pale na SRJ pokrenuli smo mobilizaciju i tom prilikom poslali 30.000 ljudi i odziv je bio preko 90 odsto, e to su prave brojke i elementi morala koji smo morali na pozitivan način da iskoristimo.

Prema Vašim rečima Tito je jedini znao da izgradi najbolji kodeks i najjaču državu?

- Tito nije bio genijalan, on je samo razumeo šansu. On je nije napravio, nije je naučio, već je samo poput golgetera utrčao i dao gol, a Džajić koji je "centrirao loptu Titu" bile su velike sile. Da mu oni nisu dali zeleno svetlo da radi to što je radio Jugoslavija nikada ne bi bila to što jeste. Zapad je dozvolio tadašnjoj Jugoslaviji neograničen pristup svim dokumentima, tehnologiji i naj savremenijoj opremi koja je u tom trenutku bila na svetu. S druge strane da Tito ne bi otišao skroz na Zapad Rusi nam daju druge povlastice, koje smo obilato koristili. Sve je bilo bajno i sjajno dok smo im trebali, kada nismo slavine su zatvorene i nastao je haos. Aktivirale su se one aždaje ispod tepiha.

Ali većina lidera iz bivše Jugoslavije, među kojima ste Milošević, Tuđman i Vi su kadrovi iz Titove ere, zar ne? Kako su onda greške bile moguće?

- Ja sam inženjer metalurgije, političar, zatim tehnokrata. Tako use uvek predstavljam, kada me pitaju šta si ti. Tehnokrata je ono znanje kako da se napravi nešto da radi. Zato bio biran na sve funkcije koje sam obavljao od ministra energetike do potpredsednika Vlade Jugoslavije, a upravo tehnokratsko znanje iz Titovog doba je i spasilo Srbiju od potpunuog kraha. U to vreme sloma zemlje bilo je 10 tehnokrata direktora, a među njima je bio i Slobodan Milošević koji su znali kako da mašinerija - država u uslovima sankcija, blokade i rata da kako tako funkcioniše.

Vratili ste se posle više od 12 godina u Srbiju, kakvu ste je ostavili, a kakvu ste je zatekli kada ste se vratili?

- Ja sam optužen u toku rata, a u Hag sam otišao kada je Srbija bila u jednom haosu, promena sistema, privatizacija i sl... Teško vreme je bilo tada u Srbiji. Sada sam zatekao nemerljivi boljitak jer imamo šansu da mlade generacije nikada više ne dožive ono što smo mi doživeli. Ipak ekonomija je u teškoj situaciji. Još uvek trpimo posledice sankcija, skaradne privatizacije i sl koje se vide u bruto društvenom dohotku. Neki kažu sprovedena je pljačkaška situacija, to nije opljačkano, to je mnogo više od toga - fabrike su upropaštene. Kao posledica svega toga nestali su vitalni delovi nacionalne ekonomije.

Da li je to onda prema Vašem sudu glavni problem Vlade Srbije?

- To je ozbiljan problem i pred ovom Vladom i pred Aleksandrom Vučićem. Kao kad čoveku propadne kuk, nema leka, već mora da se ugradi novi kuk, bolna je operacija, ali nema druge. Ti vitalni delovi ekonomije Srbije toliko nedostaju, da pojedina preduzeća u Srbiji žive kao na jednom ostrvu, pokidane su bitne strune. To je najveći posao pred vladom, da sve to popravi, oživi i podigne na noge, a to nije lako. To je strašan pritisak na Vučića i pozicija njegovog kabineta je izuzetno teška.

Odmah po Vašem povratku iz Haga vratili ste se na mesto odakle ste i otišli u Vaš SPS, to više nije ona partija, nema ruže, Slobe i drugih simbola, kako to vidite?

- Ja sam se izgradio u starom SPS-u i sve što sam za njega radio činio sam to iz ubeđenja. Partija je prošla sve radikalne društvene promene. Ona ne bi mogla da ostane ista, jer bi nestala. Moja je uloga da pomognem partiji da opstane i da bude jača. Nulta tačka je da im ne pravim probleme. Ivici Dačiću i ljudima koji su u rukovodstvu ja mogu samo da im čestitam što su opstali. Jer da bih se ja nakon 12 godina vratio u GO SPS-a tog odbora mora da bude. Ja i kada sam otišao u Hag bio sam na istom mestu, a to je član GO SPS-a, nikada nisam jurio funkcije i one mi nisu potrebne.

Kakvo je Vaše mišljenje o Ivici Dačiću?

- Ivica je uticaj SPS-a u Srbiji očuvao i doneo krupne ispravne odluke. Teški, ali odlični potezi su bili i kada je podržao Koštunicu i kada je pravio vladu sa Tadićem i sada kada je u koaliciji sa Aleksandrom Vučićem.

Da li ste sa Slobodanmo Miloševićem pričali o budućnosti SPS-a, kakvu je on viziju za stranku imao?

- Sloba je i u Hagu imao želju da SPS bude jedna od socijalističkih partija u EU. Tako da je i tu cilj isti. Srbiji je mesto u EU, a da budemo jasni, nećemo nikada moći da izjednačimo položaj radničke klase sa velikim silama, ali bar ćemo ga približiti. Zato i smatram da socijalisti treba da teže ka tom cilju.

Ovo je prvi deo intervjua Nikole Šainovića, a sutra u nastavku ove ispovesti pročitajte kako je funkcioner SPS-a provodio dane u Haškom tribunalu, šta je razgovarao sa Miloševićem, Karadžićem, Mladićem, s kim se družio i koja je to misteriozna bolest ubijala sve Srbe u Hagu, a za nju se ne zna.

Od sada, Telegraf pratite i na Vajberu!

(Darko Zlojutro)