NIKO NE SME DA VAS BIJE: 25 godina od rečenice koja je zavrtela rulet istorije (VIDEO)
Slobodan Milošević poslat na Kosovo da umiri srpsko stanovništvo. Policija pokušavala da smiri okupljeni narod, koji se Miloševiću žalio da ih Albanci biju. Rečenica koju je tada izgovorio jedna je od najcitiranijih tokom čitave njegove vladavine
Šest reči koje su za jedne zvučale kao spas, za druge kao pretnja, trećima mirisale na nacionalizam, a nekima možda bile jedino što im je u datom trenutku palo na pamet. Šest reči kojima je počeo uspon Slobodana Miloševića i pad Titove Jugoslavije. Šest reči koje traju već 25 godina. Niko ne sme da vas bije!
Tiha vatra na Kosovu tinjala je godinama. Ponekad bi sevnula varnica, poput one iz 1981. godine, kada su kosovski Albanci započeli studentske proteste, na koje je jugoslovenska država odgovorila slanjem tenkova JNA. Prividno umirena, situacija je postajala sve gora kako se primicao kraj osamdesetih godina. Vatru je 1987. godine pokušao da ugasi zvanični Beograd i tadašnje rukovodstvo Komunističke partije. Godinama kasnije postaće jasno da je, umesto da se pretvori u pepeo, na kosovsku vatru dodato ulje. Mnogo ulja.
ALI, BIJU NAS!
Tadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije Ivan Stambolić poslao je predsednika Predsedništva Saveza komunista Slobodana Miloševića na Kosovo, da pokuša da smiri tamošnji srpski narod. Tada političar u usponu, Milošević je 24. aprila 1987. godine stigao u Kosovo Polje.
Hiljade Srba, sa jedne strane izmučenih tenzijom na Kosovu, a sa druge uzbuđenih, jer je Beograd obratio pažnju na njihove muke, guralo se oko Miloševića, pokušavajući da se rukuje sa njim, dok se on provlačio kroz masu. Uplašena od nasilja, kosovska policija, koju su pretežno činili Albanci, koristila je palice kako bi udaljila masu i održavala kontrolu nad situacijom. Demonstranti su im uzvraćali parolama poput "Ubice!" i "Mi smo Titovi, Tito je naš".
Milošević se ubrzo obratio masi i održao jedan od govora koji će obeležiti njegovu političku i državničku karijeru. Nakon govora, situacija se pogoršala. Demonstamti su želeli da priđu bliže Miloševiću, a policija je želela da ih potisne. U sveopštem guranju u kom se, među hiljadama euforičnih ljudi, našao i sam Milošević, jedan od demonstranata mu je doviknuo "Ali, biju nas! Biju nas!". Milošević je osokolio uplašeni narod i postavio kamen temeljac svojih stepenica ka vrhu vlasti.
- Niko ne sme da vas bije!
ALI, BIJU NAS I DALjE!
Samo nekoliko meseci posle Kosova Polja, Milošević je "osvojio" i Osmu sednicu CK Saveza komunista. Pobedio je svog mentora i tada već bivšeg prijatelja Ivana Stambolića. Ubrzo zatim Savez komunista se raspao, a za njim i Jugoslavija. Milošević je postao prvi izabrani predsednik Srbije decembra 1990. godine.
Jedna za drugom, uglavnom u vatri i krvi, odvajale su se članice SFR Jugoslavije. Cepale su bratsvo i jedinstvo, prijateljstva i brakove, dok na kraju nisu pocepale i državu. Među sobom, a posebno prema Srbiji, podigle su visoke bedeme izbegličkih kolona, logora i zatvora. Godinama kasnije, Srbima su ostale "uspomene" na Vukovar, Sarajevo, Krajinu i Oluju. A niko nije smeo da ih bije.