ŠAINOVIĆ: U zatvoru nije bitno ko je sused, a ko komšija

- Neću se ponovo politički angažovati. Stanje u Srbiji je prolongiranje duboke krize. Predstavnici sadašnje vlasti ušli su u rešavanje statusnog pitanja. Ne može se iz te borbe izaći neogreban, ali se mora izaći - kaže bivši potpredsednik Vlade SRJ

Nakon povratka iz Švedske, gde je izdržao dve trećine zatvorske kazne, koja je ukupno iznosila 18 godina, a na koju ga je osudio Haški tribunal, nekadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović nije mnogo spavao. Kaže da će mu biti potrebno vreme da se privikne na slobodu, ali i da neko za njim ne zaključava vrata sa spoljne strane.

Šainović je krajem devedesetih godina prošlog veka, imao nekoliko uloga koje su se preplitale. Predstavljao je Jugoslaviju u sprovođenju Dejtonskog sporazuma, komunicirao sa Holbrukom i Rugovom, bio član grupe koja je planirala antiterorističke akcije na Kosovu, učestvovao u pregovorima u Rambujeu, bio je predsednik komisije savezne Vlade za saradnju sa OEBS-om na Kosovu...

Nekadašnji potpredsednik Vlade SRJ priča o odnosima sa Slobodanom Miloševićem, Sretenom Lukićem, Vladimirom Lazarevićem i Nebojšom Pavkovićem.

SLOBINA SMRT ME JE MNOGO POGODILA: Nikola Šainović "otvorio dušu" nakon oslobađanja. Evo šta je još rekao

- Milošević je forimrao tim u kojem su bili svi pomenuti. Tu su bili i predstavnici vojske, policije, republičke i savezne vlade, predsednik saveznog parlamenta i predsednik Srbije. Neke ljude do tada nisam poznavao. Saradnja je bila drugarska, radna i krajnje odgovorna. Svaki član je imao svoju ulogu u antiterorističkim akcijama, svako je obavio svoj deo priprema. Svako je odlučivao o konceptu plana koji je jedinstven i rad se se svodio na dnevno informisanje, jer su u to vreme predstavnici 20 stranih ambasada bili na Kosovu, a bilo je i isto toliko medijskih ekipa. Ako bi u svet otišla neka netačna informacija, niste imali priliku da je ispravite. Sa svima koji su navedeni sam bio u kontaktu i u Hagu. Mi smo ratni drugovi, a to su najbliži prijatelji. U Hagu smo jedni drugima bili podrška. Cela ta grupa je kada su počela suđenja, delovala konstruktivno. Bili smo na funkcijama za koje smo znali kakvu odgovornost nose i bili smo svesni.

Šainović kaže da je da je imao veliki problem kada je otišao u Hag. Jedan od razloga je i to što je, kako navodi, njegova optužnica bila fluidna, ličila je na političku, od koje nema odbrane.

- Toma Fila i ja smo odlučili da idemo u susret problemu. Tražili smo razgovor sa tužiocem od koga inače svi beže, jer se ta komunikacija snima i video i vizuelno. Pritom se primenjuje ono pravilo da sve što kažete može da bude upotrebljeno protiv vas. Taj razgovor je trajao 29 sati u više dana. To mi je psihološki bio jedan od najtežih trenutaka u Hagu. Ali doneo je za mene važan rezultat: videli smo šta tužilac ima protiv mene, a ono što sam ja njemu rekao nije ušlo u koliziju na ikasnije u procesu, ni sa svedocima u postupku protiv Miloševića, niti je u presudi upotrebljeno protiv mene ili mojih drugova. U optužnici je bilo navedeno 968 imena žrtava u različitim incidentima, a na kraju me je sud osudio za jedan događaj u kojem je nastradlo devetoro ljudi - priča on.

SPORAZUM O ZAJEDNICI SRPSKIH OPŠTINA: Evo šta piše u njemu

Bivši haški osuđenik kaže da se u Hagu bili svi zajedno, ljudi iz različitih struktura, raznih nacionalnosti...

- U uslovima sužene slobode, kakva je bila u Hagu, ljudi su upućeni jedni na druge, mnogo smo međusobno razgovarali. Nije bilo lažnog konformizma, lažnog prijateljstva. Sa desne strane prvi komšija mi je bio general Ojdanić, a sa leve sused hrvatski general Slobodan Praljak. To je život. Ljudi u takvim situacijama gledaju da nađu zajedničke teme. Sa Ojdanićem sam razgovarao o njegovom rodnom kraju, za koji je izuzetno vezan, Praljak je bio inženjerski tip, sa kojim sam pričao o savremenoj tehnici. Zajedno smo obeležavali rođenje deteta, nečiju smrt, slavu. To je ustvari najtužnij trenutak jer on potvrđuje izolaciju. Svi tada prevrću po glavi emocije...

Šainović kaže da su zatvori u Holandiji i Švedskoj evropski, uslovi su odlični.

- Holandija je visoko uređenja dražava. Švedska, gde sam završio izdržavanje kazne je još uređenija. To su socijalno odgovorne države, u kojima žive socijalno odgovorni građani. Ako je švedski standard sedam puta veći od našeg, onda su i standardi u zatvoru toliko puta veći. Sve zavisi od toga kako ćete to prihvatiti. Ja za sve te godine nisam imao nijedan konflikt.

Na pitanje da li ima utisak da Haški tribunal ne posvećuje dovoljno pažnje zdravlju srpskih osuđenika, Šainović kaže da je Holandski sistem zdravstva najbolji u Evropi, i da je položaj lekara opšte prakse na visokom nivou.

HAN: Odluka o izborima isključivo u rukama srpskih političara

- Pitanje je samo kada se uoči bolest optuženog i kakve je ona prirode. Mi smatramo da odmah treba da nas pregleda lekar specijalista. Naš čovek traži kardiovaskularnog hirurga, a pošalju mu lekara opšte prakse i tu počinje nesporazum. Kada je trebalo odlazili smo u najbolje haške gradske bolnice. Ali nesporazuimi su nastajali usled jezičke, kulturološke barijere. Sve se to završava na štetu osuđenog. Imamo sindrom "zapuštenog pacijenta". Sa našeg gledišta taj sistem je neefikasan , a sa njihovog najefikasniji. To iziskuje glavno pitanje: sve optuženike koji imaju zdravstveni problem  treba vratiti u zemlje odakle dolaze, jer su ljudi izloženi produženom stresu koji traje decenijama.

Šainović na kraju kaže da se neće ponovo politički angažovati.

- Stanje u Srbiji je prolongiranje duboke krize. Predstavnici sadašnje vlasti ušli su u rešavanje statusnog pitanja. Ne može se iz te borbe izaći neogreban, ali se mora izaći.

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)