SRBI DANAS NE SLAVE ROĐENDAN OVOM SRPSKOM VLADARU: Nisu ga voleli jer je jurio PROSTITUTKE
Zbog svojih postupaka nije bio omiljen u narodu, a za vreme njegove vladavine u Srbiji su nikle i jačale političke stranke, koje su dodatno ugrožavale poziciju kralja Milana
Na današnji dan, 22. avgusta 1854. godine, rodio se Milan Obrenović, koji je u periodu od 1872. do 1882. godine bio knez, a potom prvi novovekovni kralj Srbije do 1889. godine. Za vreme njegove vladavine pojavile su se prve političke stranke u Srbiji, i politički život se naglo promenio.
Preporučujemo
KAKAV PODVIG DESETOGODIŠNJE DEVOJČICE: Ujela ju je ajkula, a ona se vratila u more da pomogne drugarici (FOTO)
PROGNOZA ZA NAREDNIH SEDAM DANA: Vruće i sunčano, ali u sredu nas očekuje iznenađenje!
Milan Obrenović je rođen u Rumuniji, u mestu Marašešti, na imanju svog oca Miloša, koji je bio sin Jevrema Obrenovića, rođenog brata kneza Miloša Obrenovića. Odmah po rođenju Milanovi roditelji su se razišli, a on je zbog nemara njegove majke Elene Marije Kataradži, koja se nakon smrti njegovog oca posvetila raskošnom aristokratskom životu, sa šest godina otišao kod kneza Mihaila u Kragujevac, koji je počeo da vodi računa o njemu. Knez mu je obezbedio izvrsnu guvernantu koja ga je vaspitavala i podučavala.
Knez Mihailo poslao je Milana na školovanje u pariski licej Luj le Gran. Vaspitanje koje je Milan dobio u Srbiji bilo je dosta oskudno, isotvrmeeno je u Kragujevcu bio okružen neprijatnim ljudima, i to je dosta uticalo na nejgov slab intelektualni napredak.
Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku, na predlog ministra Milivoja Blaznavca za novog naslednika je proglašen Milan Obrenović, tada je imao samo 14 godina. S obzirom na to da nije puno punoletan, umesto nejga vladali su članovi Namesništav sve do 1872. godine.
Prva mera Namesništva bilo je donošenja Ustava 29. juna 1869. kojim je predviđeno da srpski presto, ako bi izumrla zakonita muška linija Obrenovića, mogli naslediti potomci kneza Miloša po ženskoj liniji. Ovaj Ustav je našao dosta otpora u redovima opozicije.
Tokom 1871. godine pokušana su dva atentata na Milana tokom 1871. godine. Jedan je bio sredinom godine u Beogradu i poznat je pod nazivom „Terazijska bomba“, a drugi se dogodio 6. oktobra 1871. u Smederevu i poznat je pod nazivom „Smederevski nameštaj".
Kada je postao punoletan, knez Milan Obrenović je te 1872. godine preuzeo vlast od Namesništva. Na početku vladavine uglavnom se oslanjao na vojsku, radio je na njenom pojačanju, a u spoljnoj politici bio je okrenut ka Rusiji.
KO PREŽIVI, NEKA PRIČA: Srpske partije u DUGOVIMA DO GUŠE izlaze na IZBORE!
Usledili su burni događaji. U Nevesinju je izbio ustanak koji je knez Milan osuđivao i nije želeo da učestvuje u njemu, objavio je rat turskoj 1876. godine, i naredne doživeo poraz. Na insistiranje Rusije, 1877. godine ponovo je stupio u rat protiv Turaka, a nakon potpisivanja San Stefanskog ugovora došlo je do preokreta u politici kneza Milana. Rusi su forsirali Bugare u stvaranju San Stefanske Bugarske, na uštrb srpskih teritorija, pa se knez sve više okreće prema Austrougarskoj.
Odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine Kneževina Srbija je dobila nezavisnost. Posle odluka Berlinskog kongresa gde je Srbija dobila Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug, a za uzvrat se saglasila da Austrougarska može da okupira Bosnu i Hercegovinu, knez Milan šalje prvu delegaciju da povede pregovore sa Austrougarskim dvorom. Na čelu delegacije se nalazi Jovan Ristić, vođa liberala obavezao se da u ime Srbije sa Austrougarskom zaključi trgovački ugovor i da izgradi železničku prugu.
GLEDAJU LI SRPSKI POLITIČARI PORNIĆE? Evo šta su nam rekli da li su gledali SEVERININ "film"!
Odnosi sa Austrougarima kulminirali su potpisivanjem čuvenog dokumenta Tajna konvencija, koju je u Beogradu potpisao Čedomilj Mijatović 16. juna 1881. Tajna konvencija je podrazumevala uzajamnu i prijateljsku politiku Srbije i Austrougarske, gde se Srbija obavezala da na svom području neće trpeti politička spletkarenja protiv Austrougarske monarhije, a za uzvrat Austrougarska se obavezala za proglašavanje Srbije za kraljevinu kod drugih sila. Posle ovog sporazuma, prva mera je usledila od predsednika ministarskog saveta Milana Piroćanca koji je knezu Milanu podneo ostavku svoje vlade, koja nije prihvaćena.
Srbija je proglašena Kraljevinom 21. februara (6. marta) 1882. godine. Car Franc Jozef je lično čestitao kralju Milanu Obrenoviću.
Odmah nakon proglašenja Milana za kralja Srbije, u Srbiji je naglo počeo da se menja politički život, i pojavile su se prve političke stranke. Najpoznatije iz tog doba su Radikalna stranka čiji je vođa bio Nikola Pašić i Liberalna stranka sa svojim vođom Jovanom Ristićem, kao i Naprednjačka stranka kao lična stranka kralja Milana.
Ali, narod je bio nezadovoljan kraljem. Te je Milan osnovao stajaću vojsku, i oduzeo narodu oružje. Radikali su poveli žestoku borbu protiv režima kralja Milana. Seljaci Timočke krajine pružili su otpor u sakupljanju oružja i po nagovoru radikalne stranke odbili da predaju oružje. U okolini Zaječara i Knjaževca 1883. izbila je Timočka buna koju su kralj Milan i vojska ugušili. Tada je kralj Milan ukinuo narodnu vojsku i počeo da stvara redovnu vojsku, koja će mu biti verna i odana. Posle gušenja bune, kralj počine da progoni radikale zbog čega je njihov vođa, Nikola Pašić izbegao u Bugarsku i odatle nastavio svoj rad.
U međuvremenu je Srbija ušla u rat protiv Bugarske. U kratkotrajnom ratu Srbija je poražena, a glavna bitka se odvila na reci Slivnici od 5. do 7. novembra 1885. Mir je sklopljen u Bukureštu, po načelu povratka na prvobitno stanje. Neposredno posle završetaka Srpsko-bugarskog rata, pokušan je atentat na kralja Milana na vrlo specifičan način. Naime, zaverenici su uspeli da se uvuku u Dvor i da istesterišu grede od njegovog kupatila. Samo zahvaljujući budnosti stražara koji su videli podvalu, kralj Milan Obrenović se spasao.
Na privatnom planu, zbog ljubavnih avantura kralj Milan se razveo od kraljice Natalije 1888. godine.
Kao vid prvog popuštanja pred narodom, Milan Obrenović je još 1. novembra 1887. godine odobrio da zbačeni episkop i mitropolit Mihailo dobija penziju, ali ne i pravo povratka u Srbiju. Iste godine je i produžena važnost Tajne konvencije uz dodatnu odredbu da će Austro-Ugarska štititi interese Obrenovića. 1888. godine proglašen je Radikalski ustav poznat po svojoj liberalnosti i naprednosti. Pri njegovom donošenju, kao uzor je upotrebljen belgijski ustav iz 1835. godine.
22. februara 1889. na proslavi Dana Kraljevine, kralj Milan je objavio svoju abdikaciju. Silazeći sa prestola, kralj Milan je, po Ustavu, odredio tri namesnika, koji su imali vladati do punoletstva kralja Aleksandra.
Do svoje smrti, 11. februara 1901., Milan Obrenović je bio omražen od naroda, živeo je van Srbije, mogao je da poseti sina Aleksandra jedino ako se on razboli. U 47 godini, knez, pa potom kralj Milan je preminuo od teške upale pluća. Poslednje dane je proveo u agoniji i nesnosnim bolovima.
Pratite Telegraf i na Vajberu!
(Telegraf.rs)