SIN I JA SMO POBEGLI U SRBIJU DA BISMO OSTALI ŽIVI: Naježiće vas reči ove žene iz Avganistana i razlog zašto ostaje uz Srbe! (FOTO)
Ne žale se, pobegli su od bombi, raketa, užasa rata. Srbija i Beograd su većini stanica, pravi odmor, jer Srbi su gostoljubiv narod, kako izbeglice iz Istočne Azije kažu, tako da nemaju probleme, naprotiv, osećaju se kao kod kuće, u ona davna, mirna vremena
Izbeglice iz Sirije, Avganistana, Irana, u sve većem broju iz dana u dan pristižu u Srbiju, a u Beogradu u parku kod autobuske stanice stacionirani su dok ne krenu dalje - kako kažu za Telegraf.rs - dok ne odu i pronađu neki bolji život.
Spavaju pod šatorčićima, na kartonima, ali dolaze i građani Beograda, te im ostave neke prekrivače, ćebad... pomažu im.
Migrante koji su svoj smeštaj trenutno našli ispred Beogradske autobuske stanice obišao je i premijer Srbije, Aleksandar Vučić, koji im je rekao da se u Srbiji mogu osećati sigurno, i da će im država pomoći koliko god je u mogućnosti. Takođe, najavio je da će biti izgrađen i Centar za azilante, koji bi mogao da primi od 1.000 do 3.000 ljudi.
U beogradskom parku migranti uglavnom provode vreme razmišljajući o onome što ih je zateklo, putu koji su prešli, kao i o krajnjoj destinaciji.
Muhamed el Abada (37) kaže da je sa porodicom došao iz Damaska, da su u Beogradu pet dana, i da je put bio stravičan. Kako kaže, mesec dana trajala je agonija ovog čoveka i njegove porodice, i to ne bi poželeo nikome.
- Propatili smo dosta, imam dvoje dece, sa suprugom smo napustili naš rodni grad, jer nije bilo načina više da ostanemo, zbog stalnih sukoba, bombardovanja. Tamo sam imao svoju malu trgovinsku radnju, sada ne znam šta ću i kako ćemo. Uspeli smo nekako da ponesemo svoju ušteđevinu, ali brzo se sve to troši, jer smo morali da damo dosta novca na prevoz, nije bezbedno kada stotine hiljada ljudi krene iz jednog grada, države, tada se ne pita koliko šta košta - priča naš sagovornik.
Kako kaže, krenuće za Mađarsku, čuo je da postoji ograda, ali veruje da će ući u tu zemlju, i da će nastaviti put dalje.
- Idemo ka Mađarskoj granici, pa bismo u Austriju ili Nemačku - priča Abad, neko ga doziva, i on nam se zahvaljuje i odlazi.
Jedna žena pokazuje svom sinu šta ima u paketiću koji su dobili od premijera.
- Ovo ćebe nam je baš potrebno. Evo i nekih grisina - kaže nam kratko ona, i dodaje da im je sada dobro.
- Iz Avganistana smo stigli preko Turske i Grčke, i nameravamo da zatražimo azil u Srbiji. Možda ćemo sin i ja tu pronaći sreću i spas od bombi. Srbi su dobri i puno nam pomažu - kaže ona, i dodaje da je iznenađena dolaskom vrha vlasti u obilazak, kaže da je to za svaku pohvalu.
Među migrantima ima i mladih, kojima je Srbija sigurno usputna stanica, dok se, kako kažu, "ne dokopaju neke od zemalja EU". Ipak, zadovoljni su brigom naših građana i države, jer su saznali da i kod nas ne cvetaju ruže.
Sve vreme koje smo proveli u ovom privremenom boravištu migranata, primetili smo kako gledaju u nebo. Ali ne plaše se oni kiše, jer su pobegli od "kiše bombi i raketa". Smeškaju se iako im nije do smeha, valjda je tako lakše.
Pratite Telegraf i na Vajberu!
(M. P.)