OVU BITKU PAMTI SVAKI SRBIN: Evo zašto je Srbija PONOSNA što je imala Karađorđa i njegove JUNAKE!
Bitka na Mišaru je vođena između srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i turske vojske na brdu Mišar kod Šapca od 13 - 15 avgusta 1806. godine. Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka
Jednu od najvećih pobeda protiv Turaka za vreme Prvog srpskog ustanka, srpska ustanička vojska ostvarila je u boju na Mišaru, kod Šapca, koji je trajao puna tri dana, a počeo je na današnji dan.
Preporučujemo
SRPSKE SVETINJE GRAČANICA I DEČANI PADAJU U RUKE ALBANACA! PAKLENI PLAN Hašima Tačija koji Srbi NIKADA NEĆE PRIHVATITI
Evo kako je žena Ratka Mladića branila svog muža u hagu!
Srpskom vojskom komandovao je Karađorđe Petrović, a pored njega zapovednici su bili Jakov Nenadović, Miloš Obrenović, Luka Lazarević i Sima Marković.
Pred samu bitku, Karađorđe je sa šumadijskom vojskom bio još na Moravi, čekao je napad od Turaka, u trenutku dok su Turci iz bosne, predvođeni bosanskim vezirom Sulejman-pašom Skopljakom i pašama Sinanom i Hasanom, prodrli preko Mačve do Šapca, oslobodili ga opsade i potisnuli ustanike do ušća reke Vukdraže u Savu.
POGLEDAJTE PRVI SRPSKI FILM: Zavirite u život i delo besmrtnog vožda Karađorđa (VIDEO)
Istovremeno, jedan jači odred Turaka pod komandom srebreničkog Hadži-bega je krenuo prema Valjevskoj nahiji. Turski plan je bio da se ova kolona u Paležu spoji sa glavninom koja bi iz Šapca trebala da nastavi ka Beogradu.
O svemu tome, Jakov Nenadović je obavestio Karađorđa i zatražio pomoć, a ovaj mu je poručio da što duže zadržava Turke kako zna i ume, dok on ne stigne, pošto pobedi Turke na Deligradu. Stojan Čupić i prota Mateja Nenadović su pregovarali sa Turcima u Badovincima, zadržavši ih dvadesetak dana da sa glavnom vojskom ne pođu na Šabac.
Kada je bosanski vezir stigao sa vojskom do Šapca, Karađorđe je već pobedio na Moravi i krenuo u Podrinje. Karađorđe je sa vojskom brzo stigao do Lajkovca, a odatle je krenuo ka šancu na Kličevcu kod Valjeva. Glavninu vojske je predao Milošu Obrenoviću da prihvati borbu sa Hadži-begom. 9. avgusta srpska vojska koja je imala između 6.000-7.000 pešaka i do 2.000 konjanika bila je na Mišaru.
Ustanici su počeli da podižu šanac između Save i Jelenačke šume. Odlučujuća bitka počela je 13. avgusta kad je Karađorđe na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške. U svakom uglu šanca je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi. Konjanici su bili podeljeni u dve grupe. Na čelu jednog krila je bio pop Luka Lazarević, a na čelu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadović. Bitka je završena velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrači sa druge strane Save su poslali u Beč vest o strašnom turskom porazu.
Na turskoj strani su poginuli Sinan-paša, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidajić i mnogi drugi. Srbi su došli do velikog plena: mnogo oružja, municije, konja, skupocenih odela i novca. Nakon pobeda na Mišaru i na Deligradu, turska Porta je bila primorana da pregovara o miru sa ustanicima, uz posredovanje Austrije i Rusije. Dat je oproštaj Srbima za sve što su učinili u trogodišnjem ustanku.
U centru sela Mišar, kod Šapca je 1906., povodom obeležavanja jubilarne stote godišnjice boja na Mišaru, podignut spomenik od 633 centimetara, a u narednom periodu i zdanje muzeja sa postavkom koja prikazuje boj, događaje koji su mu prethodili, znamenite učesnike te bitke, kao i njegove posledice. A za proslavu 200 godina od bitke, spomenik je obnovljen, kao i muzej i seoske škole u Mišaru.
(Telegraf.rs)