NAJMRAČNIJA TITOVA TAJNA: Broz je na ISTOM MESTU ubio Dražu, objavio RAT Rusiji i ljubio se sa Hruščovom! Evo gde je sve to uradio
Zgrada garde na Topčideru krije mnoge tajne i u njoj se rešavala mnogo puta istorija Srba i Srbije, a Telegraf.rs vam otkriva tri od mnogih stvari za koje sigurno niste znali
Zgrada garde na Topčideru krije mnoge tajne i u njoj se rešavala mnogo puta istorija Srba i Srbije. Telegraf.rs vam otkriva jednu od stvari za koje sigurno niste znali. Naime baš u njoj je na kaznu smrti streljanjem osuđen četnički đeneral Dragoljub Draža Mihailović, a na istom mestu održan je i Peti kongres KPJ na kom je Josip Broz Tito ZARATIO s Rusijom!
Preporučujemo
SAČEKAJTE, IZGLEDA DA SU MI POGINULE MAJKA I SESTRA: Najgori trenutak u životu čoveka kojem su greškom kremirali taštu!
DOBAR ŽREB ZA PARTIZAN? Da li je ovo najlakši rival crno-belih za Ligu šampiona?
Ove dve, veoma značajne stvari odigrale su se, slučajno ili ne u istoj sali, a da stvar bude još zanimljivija govori i podatak da je u obe radnje glavni čovek bio Miloš Minić.
Početak razlaza između KPJ i SKP započet je rezolucijom Informbiroa 1948. u Bukureštu. Još pre donošenja rezolucije, KPJ je iskljičila iz Politbiroa Sretena Žujovića Crnog i Andriju Hebranga jer su se okrenuli protiv petogodišnjeg plana za izgradnju zemlje i jer su se zalagali da treba u svemu slediti Sovjetske principe.
Jedinstvenost KPJ prema rezoluciji Informbiroa je pokazana na Petom kongresu u Beogradu. Na ovom Kongresu Jugoslovenski CK se branio od Informbirovskih kleveta i iskazao želju da se sa još većom snagom izgradi socijalizam u zemlji.
U velikoj dvorani Vojnopešadijskog učilišta, isto onoj u kojoj je 1946. održano suđenje Draži Mihailoviću, okupilo se 21. jula 1948. 2.344 delegata izabranih od 468.175 članova KPJ, koliko ih je bilo u julu 1948. godine.
Kongres je zasedao šest dana. Izbor za novi CK je bio poslednjeg dana. Izborna komisija na čelu sa Milošem Minićem je proglasila rezultate glasanja oko ponoći. Za Tita je glasalo 2.318 delegata, a samo je 5 delegata je bilo protiv tj. prihvatilo Staljinovu liniju. Tako je novo poverenje dobio stari CK, sa Titom na čelu.
Druga bitna stvar koja se odigrala u istoj sali je Beogradski proces - naziv za suđenje četničkom vođi Draži Mihailoviću i grupi od još dvadeset trojice optuženika. Zvaničan naziv postupka je bio Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941-1945).
Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine. Proces je vođen pred Vrhovnim sudom Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Sudije su bili Mihailo Đorđević (Predsednik Vojnog veća), Milija Laković, Mihailo Janković, Nikola Stanković i Radomir Ilić (sudije) i Todor Popadić (sekretar). Optužnicu je zastupao Vojni tužilac Jugoslovenske armije Miloš Minić, a pomagao mu je Miloš Jovanović.
Treći bitan događaj za istriju Srbije dogodio se 1955. godine, kada su u sali Doma garde Josip Broz Tito i Nikita Hruščov potpisali su istorijsku deklaraciju o normalizaciji odnosa između Jugoslavije i SSSR-a.
Treba reći i to da je Gardijski kompleks je kroz nemačko bombardovanje Beograda 1941, kao i savezničko 1944. godine, prošao bez bitnijih oštećenja. Posle oslobođenja nestala su umetnička dela iz Gardijskog doma, a luster iz svečane sale kasnije je pronađen u Bugarskoj i vraćen.
Prilikom vazdušnih napada NATO-a 1999. srušene su četiri zgrade prvobitnog Gardijskog kompleksa, kao i jedan objekat izgrađen posle Drugog svetskog rata. U današnjoj kasarni „Topčider”, u kojoj je Dom garde i dalje nadležnost Garde Vojske Srbije, nalaze se komanda Komande za obuku, koja je smeštena u nekadašnjoj zgradi Štaba komande Kraljeve garde, Inspektorat odbrane, Peti bataljon vojne policije i izvestan broj pratećih jedinica.
(D. Z.)