ZA SRBE NEMA POVRATKA U HRVATSKU, TAMO JE OSTALA PUSTOŠ: Ispovest ČOVEKA KOJI JE SPASAVAO Srbe u Oluji će vas naježiti! (FOTO)
Okupljeni građani ispred crkve Svetog Marka u Beogradu, u tišini, palili su sveće za pokoj duše prognanim i ubijenim Srbima iz Hrvatske u operaciji "Oluja", pre 20 godina. Bol i tuga prognanih su veliki, da oproste možda i mogu, ali da zaborave nikada neće moći...
U jednoj noći, za manje od 24 sata izgubili su sve, bezbrižan život, kuće, svoje najmilije, i naravno da ni nakon 20 godina ne mogu da zaborave. "Oluja" se ne zaboravlja, pamte se 2.000 ubijenih Srba i 250.000 prognanih iz Hrvatske.
Preporučujemo
NATO I HRVATI UBIJALI SU SRBE U OLUJI, HTELI SU DA NAS ISTREBE, PUCALI SU NA NAS I DOK SMO BEŽALI: Ove reči zapalile su Balkan!
AMERIKA JE DALA ZELENO SVETLO HRVATIMA DA PROLIJU KRV SRBIMA: Američki diplomata OTKRIO istinu o Oluji i zapalio svet!
Građani Srbije, ali i iz Bosne, Crne Gore, došli su ispred crkve Svetog Marka da još jednom zapale sveće svim žrtvama progona iz Hrvatske, tog 5. avgusta 1995. godine. U redu, kupuju sveće, pale ih, namenjuju, ocu, majci, detetu... Sa zvučnika se čuju imena stradalih.
Čekaju da počne parastos, i da srpski patrijarh Irinej očita molitvu za spas, za spokoj. Ako je to za neku utehu. A nije.
Razgovarali smo sa Draganom Kerić, koja je sa suprugom i dvoje dece jedva izvukla živu glavu, ali njen otac nije. Te noći kada je Knin pao.
- Znali smo da će se desiti nešto strašno, ali nismo znali da će to biti toliko strašno. Ne znam kako smo se izvukli. Ništa nismo poneli. Samo jednu torbu, i uspeli smo da sa komšijom krenemo put Srbije. Nikome to ne bih poželela, i to ne može da se zaboravi.
Dvadeset godina kasnije, naša sagovornica kaže da su joj deca živa i zdrava, na bezbednom, ali od tuge ne može da priča. Knedla u grlu je jača.
- Ne očekujem više ništa. Znam da nam povratka nema. Tamo nam je sve zapaljeno, pustoš je ostala za nama. Samo se nadam da se ništa slično neće ponoviti.
Dok patrijarh obavlja parastos, muk. Stiče se utisak kao da je progon bio juče. Čuje se iz gomile "kako oni (Hrvati) mogu da slave dan kada su nas proterali i poubijali nam rođene".
Čovek u pedestim godinama, reče da se zove Milivoje, pokazuje nam "Pesmu o Milošu" koju je napisao, prema istinitoj priči. I on je izbeglica. Prebegao je iz Bosne, ali kako kaže "Oluja" je bila i u Bosni, i u Hrvatskoj, sve je to jedna velika "Oluja".
Kada su izbegli naši ispred ustaškog noža iz Krajine, u koloni straha našli su se i jedna trudna žena, čiji je muž poginuo na pet koraka od nje, dok su bežali iz kuće. Ona se porodila u traktoru. Rodila je dečaka. Beba je uvijena u dekinu košulju, a baka ga je ljuljala i tešila. Taj dečak je prešao da živi na teritoriju Republike Srpske, zove se Miloš, dana je živ i zdrav – kaže Milivoje za Telegraf.
Među onima koji su došli da odaju počast žrtvama je bio je i Miloš Vučetić, nastavnik fizičkog vaspitanja iz Plaškog, kod Ogulina.
Probudile su me granate i lomljava! Potresna priča srpske odbojkašice koja je preživela Oluju!
- Oluji je prethodilo mnogo toga, osećala se etnička netrpeljivost. Još 1971. godine za vreme MASPOK-a, ustaštvo je bilo veoma prisutno, i čudno je da nije tada došlo do progona Srba, jer su u svim Hrvatskim selima bile oformljene jedinice. I to me je povuklo da se stavim u odbranu Srba. Organizovao sam SDS (Srpsku demokratsku stranku) u svim selima, jer smo hteli da na demokratski način rešavamo probleme i u skladu sa zakonom.
Vučetića su početkom devedesetih hapsili četiri puta i optuživali da je minirao pruge po Hrvatskoj.
- Ja sam bio nastavnik i nije mi tako nešto padalo na pamet. Ali su stalno izmišljali razloge za hapšenje i zastrašivanje. U vreme akcije "Oluja", bio sam na položaju, na granici prema Hrvatskoj. Ranije sam pokušavao da preko nekih mojih veza javim da se narod mora evakuisati iz Krajine na vreme, ali oni mi nisu verovali. Svi su se iznenadili, ali nije bilo povratka. Progon i ubijanja su se desili.
ŠETNJOM ODALI POČAST PROGNANIMA I UBIJENIMA U "OLUJI": Da se zločin ne zaboravi! (VIDEO) (FOTO)
Bivši nastavnik na kraju kaže da je Hrvatska država zaštićena, da oni mogu i sada vršiti zločine i da niko za to neće odgovarati.
Opelo se završava. Na platou ispred crkve Svetog Marka muk. Okupljeni, pognute glave, lagano se razilaze. Da oproste možda i mogu, ali da zaborave, nikada.
(Telegraf.rs)