ZBOG OVOGA GA SRBI ZOVU OTAC NACIJE: Naježićete se kada vidite šta je Dobrica Ćosić ostavio da se objavi posle njegove smrti!

Sve ovo je Dobrica Ćosić ostavio da se objavi nakon njegove smrt, jer je navodno smatrao da će tada imati najveći uticaj

U svojoj testamentarnoj knjizi U tuđem veku II, koja se nedavno pojavila u izdanju Lagune, Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, tumači burnu istoriju Srbije 21. veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio više od šest decenija.

Preporučujemo

Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.

ZVALI SU GA "OTAC SRPSKE NACIJE": Pre godinu dana umro je čovek koji je prvi otvorio pitanje KOSOVA

Uz saglasnost i dozvolu Lagune, izdavača ovog po mnogo čemu neprocenjivo značajnog dela, Nedeljnik u poslednjem broju objavljuje izvode iz dnevničkih zapisa Dobrice Ćosića, sakupljenih u knjizi U tuđem veku II.

RAZGOVOR SA LORDOM OVENOM

Posetio me lord Oven. Razgovarali smo dva sata. On se bavi biznisom, ruskom naftom, farmaceutskim firmama i neće da se vraća u aktivnu politiku. Želeo je od mene da sazna šta mislim o sadašnjoj situaciji u Srbiji i šta treba sutra da kaže Koštunici, ako se s njim sastane.

OBJAVITE OVO KAD UMREM: Pročitajte politički testament Dobrice Ćosića! (FOTO)

Lord Oven smatra da će Srbija biti ugrožena i ekonomskim sankcijama i izolacijom, osobito sa američke strane, ako pobede radikali i ako se ne formira jaka demokratska vlada. Slaba tačka svake srpske vlade je neizručenje generala Hagu. On razume da to politički ugrožava Koštunicu; on ceni njegovo poštenje i pamet, smatra ga neodlučnim i malo jačim nacionalistom za njegov ukus.

Pitao me da li bi moglo u Beogradu da se sudi generalima, da bi on kod Blera i Solane podržao taj predlog. Založio sam se da to uradi i uveravao ga da svaka vlada koja preda generale Hagu zato što su branili Kosovo, nema više političku podršku naroda. Saglasio se sa mnom: „Da sam Srbin i ja bih bio protiv izručenja generala. Osim Mladića. On za Srebrenicu mora da ide u Hag."

Sumnja da je Mladić bio u Beogradu i da je negde u Srbiji. Pitao me da li je Karadžić dolazio u Beograd; odlučno sam odbacio to obaveštenje. Uveren je da se istorija i sudbina Srbije prelomila 5. i 6. maja 1993. na Palama, kada smo Micotakis i ja, zajedno sa Miloševićem i Bulatovićem, uzaludno nagovarali srpske vođe i srpsku skupštinu da prihvati Vens-Ovenov plan. "Da su Srbi poslušali vas i Micotakisa (samo je nas dvojicu pomenio - pr. D. Ć.), da se to dogodilo, rat bi bio skraćen dve godine, ne bi bilo Dejtona i Haga, a zatim bi moglo da se reši i kosovsko pitanje. Tada bi mogao da prođe vaš i Vensov plan o podeli Kosova. Danas Evropska unija i Amerika neće da čuju za podelu teritorija i promenu državnih granica. I ako je posle martovskih događaja, svima jasno da od multietničkog Kosova nema ništa, Amerika će pre dati Albancima nezavisnost, nego što će pristati na podelu teritorije i ustupke u teritorijama Srbiji. Jedino što možete za Srbe dobiti to je autonomija, ali ne ovakva kakvu je sačinila Koštuničina komisija sa profesorom Samardšićem na čelu".

Ja sam ga ubeđivao u smislenost, racionalnost, pravičnost hitnog, kompromisnog rešenja, jer Kosovo je već etnički očišćeno i nije pravedno da Albanci za Veliku Albaniju prisvoje i čisto etničke teritorije severno od Ibra sa planinom Kopaonik. To je klasična aneksija. Izložio sam mu i predlog za primenu atoskog modela u Grčkoj za srpske manastire kojima bi se prethodno vratila zemlja i šume koje su im nacionalizovane. Lord Oven u načelu prihvata moj predlog, interesujući se da li bi se na ta manastirska imanja naselili Srbi. Čudno pitanje i odgovor bi bio čudna garancija da se na zemlju manastirsku neće naseliti Srbi!

I Oven veruje da će američki demokrate, Keri, ako pobede Buša na izborima, čak i da ne bude Holbruk ministar spoljnih poslova, dati Albancima nezavisno Kosovo. Ali, lord Oven ozbiljno sumnja da će Keri i demokrate pobediti republikance. Rezultati američkih izbora ne menjaju američku politiku prema Kosovu. Pričao mi je kako su Amerikanci, Klinton, preko Jeljcina, odnosno Černomirdina prevarili Miloševića. Po evropskom planu, srpska vojska je trebalo da se vrati na granice. Jeljcin je, Rusija, po nagovoru nekog Amerikanca, koji se tajno dogovorio sa Černomirdinom, izmenio prvobitni plan za Kosovo koji je bio mnogo povoljniji za Srbe od Kumanovskog sporazuma.

Černomirdin i Ahtisari su odigrali sramnu, plaćeničku, antisrpsku ulogu u kosovskoj tragediji, tvrdi lord Oven.

O REHABILITACIJI DRAŽE MIHAILOVIĆA

U Večernjim novostima, na prvoj strani, naslov: „Odoše četnici u partizane". Od kada je izglasan ovaj saziv Narodne skupštine, ni o jednom zakonu nije postignuta tolika saglasnost kolika je postignuta o ovom „četničkom zakonu". Socijalisti u Skupštini ubedljivo su napadali političku rehabilitaciju četništva. Demokratska stranka, čiji je predsednik Boris Tadić, i Demokratska stranka Srbije, čiji je predsednik Vojislav Koštunica, podržali su i glasali za četničku rehabilitaciju! Ništa nije pomoglo moje upozorenje Koštunici, u prekjučerašnjem razgovoru, da zaustavi taj zakon koji razgovora ideologije i osećanja građanskog rata. Iscrpno sam mu izložio posledice rehabilitacije četništva, koja predstavlja reviziju odluke antihitlerovske koalicije, a on se nije branio, samo je rekao da on to sada ne može da zaustavi, i da u stvarnosti od tog zakona neće biti ništa. Da ne umiru komunisti i partizani, sigurno bi im nova, „demokratska vlast", na njenom putu u „evroatlantske integracije", sudila za nacionalnu izdaju.

Ponizio me i ranio ovaj čin Narodne skupštine Srbije. Mene, pisca Deoba i Vremena smrti, ideološki, moralno i nacionalno osporila je Narodna skupština Srbije. Muči me namera da napišem otvoreno pismo svojim savremenicima. Narodna skupština Republike Srbije izglasala je ovaj „četnički zakon" i zato što želi da dokazuje Americi i Nemačkoj svoj antikomunizam, antislobizam, svoj „demokratizam", svoje „proevropsko" opredeljenje, svoju „političku korektnost". Narodna skupština Srbije htela je Americi i Evropi da dokaže da je antikomunistička i po cenu falsifikovanja istorijske istine. Srpska skupština iskazala je svoju amoralnu, vazalnu dušu.

Šta je još Dobrica Ćosić napisao o Aleksandru Tijaniću, patrijarhu Pavlu, Dženifer Braš i Amerikancima, Bebi Popoviću, Čarlsu Bukovskom i spasu Srbije pročitajte u novom broju Nedeljnika.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)