OVO JE PRAVI PROBLEM SRBA! Šokiraće vas koliko migranata zatraži azil u Srbiji!

Od početka godine 28.187 ljudi je zatražilo azil u Srbiji, to su mahom državljani iz Sirije, Avganistana, Iraka, Somalije... Za sada, država ima dovoljno kapaciteta da zbrine sve azilante

Iz dana u dan broj migranata koji prolaze kroz Srbiju je sve veći, primera radi, samo na Makedonskoj granici, nedavno je u jednoj noći sprečeno da 1.300 migranata uđe u Srbiju. Iako je Srbija tranzitna država migranata, sve češće se dešava da oni traže azil u našoj zemlji.

Preporučujemo

Telegraf.rs je razgovarao sa Anom Radovanović, glavnom policijskom inspektorkom Kancelarije za azil, o tome kako rešavaju probleme sa azilantima, koji se izjasne da bi boravili u Srbiji, i šta se sve radi da se oni zbrinu.

- Ne možemo da kažemo koliki je trenutni broj azilanata u tranzitu, jer mi imamo samo broj onih koji su registrovani kod nas, odnosno koji su zatražili azil. Od početka godine 28.187 ljudi je zatražilo azil u Srbiji, to su mahom državljani iz Sirije, Avganistana, Iraka, Somalije... - kaže Radovanovićeva.

(NIKAD VIĐENE FOTKE) OVAKO ŽIVE AZILANTI U EVROPI: Pobegli od torture vlasti, ropstva, siromaštva i ratova. Evo šta rade u EU!

Kada uđu na teritoriju Srbije, odnosno kada pređu granicu, izbeglice mogu kod policijskog službenika da izraze nameru da traže azil. Dovoljno je da kažu: "Hoću azil".

- Na osnovu toga njima se izdaje potvrda da su zatražili azil i upućuju se u jedan od pet Centara za azilante u Srbiji. Oni tamo treba da se jave u propisanom roku od 72 sata. Mi ne znamo da li je njihova namera ozbiljna ili je koriste u druge svrhe, jer ih ne pratimo do Centra - kaže inspektorka i dodaje da ako se tamo jave dobijaju dalji tretman kompletnog zbrinjavanja.

Nakon javljanja, vrši se provera identiteta i ako je sve u redu, pokreće se postupak za dobijanje azila.

-  Proveru identiteta vrše naši stručnjaci, specijalno osposobljeni za taj zadatak. Oni na osnovu prikupljenih podataka iz države koju je osoba napustila, ispituju potencijalnog azilanta o stanju u toj državi, traže njegovu tačnu adrssu, prevodioci slušaju njegov naglasak, dijalekt, i na kraju zaključuju da li je azilant pravi ili lažni.

Imamo stručnjake koji se bave prikupljanjem podataka iz zemalja porekla tražioca azila. Njihov zadatak je da svakodnevno prikupljaju podatke iz države tražioca azila, da saznaju odakle su došli, službeno lice prilikom obavljanja razgovora pita osobu za tačnu adresu , tačan grad, i onda se na osnovu jezika načina na koji priča, dijalekta, dolazi do toga da li je osoba pravi ili lažni azilant. Prevodilac na osnovu naglaska ocenjuje da li su pravi državljani te države iz koje dolaze ili ne - objašnjava Radovanovićeva.

AZILANTIMA PRETI NAJBRUTALNIJA SMRT U EVROPI: Ovako EU štiti ove ljude koji se BORE ZA ŽIVOT!

U centrima za azilante za sada još uvek ima mesta, jer kako kaže naša sagovornica, mnogi migranti se ne jave u kamp. Sloboda kretanja izbeglica se ne može sprečiti, ali ilegalni ulazak u zemlju treba onemogućiti.

- Ne možemo da sprečimo kretanja migranta, ka Mađarskoj granici ili ka nekoj od zemalja Evropske unije, to je njihova volja. Jedino možemo da reagujemo na ilegalne migrante, koji ne spadaju u kategoriju azila - objašnjava naša sagovornica.

Radovanovićeva očekuje da će izrada Novog zakona o azilantima, biti usaglašena sa konvencijama i direktivama EU, jer bi im to mnogo olakšalo posao.

- Problem je što ne možemo da vratimo lice iz neke druge države, ako je u njoj prethodno boravilo a nije tražilo azil. Zbog toga se nadam da će primena Dablinske konvencije biti praktičnija i da ćemo moći da ubrzamo postupke i procedure za rešenje statusa azilanta - kaže Radovanovićeva.

Za sada u Srbiji ima dovoljno kapaciteta da se zbrinu azilanti, u budućnosti se predviđaju još veće migracije sa Bliskog i Srednjeg Istoka, kako će to uticati na Srbiju, videćemo, ali u svakom slučaju naša država je spremna da pomogne licima iz ugroženih područja.

(M. P.)