(NIKAD VIĐENE FOTKE) OVAKO ŽIVE AZILANTI U EVROPI: Pobegli od torture vlasti, ropstva, siromaštva i ratova. Evo šta rade u EU!

Hotel "Magdas" u Beču, u saradnji sa crkvenom organizacijom Karitas, uposlio je 20 bivših azilanata. Na ovaj način, migrante integrišu u potpunosti u austrijsko društvo

Evropa se muči da zbrine azilante, koji u sve većem broju dolaze iz mahom ratnih područja, Sirije, Iraka, Avganistana, pojedinih delova Afrike. Austrija je država u kojoj je stacioniran najveći broj azilanata, a na dnevnom nivou čak 300 ljudi zatraži pomoć u ovoj zemlji. Procedure za dobijanje azila su ubrzane, ali šta nakon toga? Gde se ti ljudi zapošljavaju i kako žive?

Preporučujemo

Telegraf.rs je u organizaciji delegacije Evropske unije u Srbiji i Britanskog saveta iz Beograda, imao priliku da poseti Beč, i da u okviru projekta “Medijske posete Evropske uniji”, poseti hotel "Magdas", koji se nalazi pored čuvenog Pratera, i u kome su mahom zaposleni bivši azilanti.

U lobiju hotela na zidu okačene su slike zposlenih, bivših azilanta, koji su došli iz Maroka, Avganistana, Nigerije, i dobili su posao u turizmu. Zadovoljni su, jer imaju šansu da rade, da se školuju, plaćaju račune, da žive, ne samo kao nekada od socijalne pomoći, već od plate, pošteno zarađene.

Sebastijan de Vos, menadžer hotela "Magdas", kaže za Telegraf.rs da oni zapošljavaju ljude koji imaju male šanse da pronađu posao, i da rade sa ljudima u čijoj biografiji piše da su izbeglice.

- Naš cilj je da ih potpuno integrišemo u austrijsko društvo. Ovde rade ljudi 16 različitih nacionalnosti i govori se 27 jezika. To nam ide u prilog, jer zaposleni govore strane jezike i dobro se snalaze u ovoj turističkoj grani – objašnjava Vos.

Magdas je ćerka firma, crkvene organizacije Karitas, koja se između ostalog bavi problemima migranata, i u ovom trenutku kroz razne programe pomažu 14.000 migranata u Austrijskoj prestonici.

Hotel je nekada bio strački dom, ali sa budžetom od 1,5 miliona evra uspeli su da ga renoviraju i osposobe za ovu delatnost.

- Kapacitet hotela je 68 soba, podeljenih u pet kategorija. Svaka soba je različita, osmišljena na autentičan način. Preuzeli smo kompletnu zgradu sa nameštajem i integrisali u novonastali koncept hotela. Hotel to čini posebnim jer se na svakom mestu naalzi nešto drugčaje i iz prošlog vremena – priča menadžer.

Većina ljudi koji traže azil u Austriji, zbog stanja na tržištu zaposlenih čekaju i po 10, 12 godina! Zbog toga, postoji veliki problem, jer se bave prostitucijom ili rade u njivi.

Cilj, Karitasa i Magdasa, je da im omoguće da legalno rade i da žive normalno.

- Imamo jako puno volontera bez njih bi ovaj projekat bio nemoguć – kaže de Vos i dodaje:

- Stuktura zaposlenih je pola – pola muškaraca i žena, između 18 i 58 godina. Trenutno je 31 osoba zapolsena, od toga 20 bivših azilanata. Naš cilj je da zaposleni ostanu što duže, a ovaj projekat, zbog ograničenog budžeta, trajaće narednih pet godina. Nakon toga nadamo se produžetku, na obostrano zadovoljstvo. U hotelu živi i "zajednica maloletnika" dvadeset i petoro njih. Volonteri se sredom i subotom okupljaju štrikaju i dekorišu sobe.

U Beču Parada duginih boja po 20 put!

"Magdas", što u prevodu na srpskom znači "sviđa mi se", svetla je tačka rešavanja problema nezaposlenosti bivših azilanata u Beču. Ali, nisu ni oni svi te sreće da dobiju posao baš tu, zbog toga zaposleni ovog hotela znaju da cene to što su dobili.

- Pobegao sam pre 12 godina iz Gvineje Bisao, sada sam recepcioner hotela Magdas. Presrećan sam, Austrija mi je dala slobodu, posao i mogućnost usavršavnja – kaže Dinis, jedan od zaposlenih.

Problem zapošljavanja bivših azilanata u budućnosti može biti veći, s obzirom na sve veći priliv ljudi sa ugroženih područja. Ipak, hotel Magdas je primer, kako se može ovim ljudima obezbediti egzistencija, s obzirom na to, nije sve tako crno.

(Miljan Paunović)