Vučić odlazi u SAD da traži podršku za ostvarenje "Srpskog sna"

Na stolu u Vašingtonu premijera Srbije čekaće važne teme, poput "slučaja Bitići", Kosova, Evrointegracije i reforme u Srbiji. Najavljene su i posete premijera gigantima američke industrije

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, konačno odlazi u prvu zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama od 2. do 4. juna, na poziv američkog potpredsednika Džozefa Bajdena. Vučić će tokom posete razgovarati sa Bajdenom i drugim američkim zvaničnicima o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i podršci Vašingtona evropskom putu Srbije.

Kako je saopštila Vlada Srbije, prvog dana zvanične posete, premijer Vučić sastaće se predstavnicima najvećih američkih kompanija, kao što su Dženeral elektrik, Majkrosoft, NCR, nakon čega je planiran susret sa zamenikom američkog državnog sekretara Entonijem Blinkenom, a nešto kasnije i sa predstavnicima srpske dijaspore u SAD.

Tokom drugog dana posete, predviđen je zvaničan susret Vučića i potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Beloj kući. Istoga dana predsednik srpske Vlade razgovaraće i sa predsedavajućim Senatskog komiteta za oružane snage, senatorom Džonom Mekejnom. Nakon toga slede susreti sa kopredsedavajućima Srpskog kokusa, kongresmenima Tedom Poom i Emanuelom Kliverom, kao i sa predsedavajućim Senatskog potkomiteta za Evropu, senatorom Ronom Džonsonom.

Vučić izrazio saučešće Bajdenu zbog smrti sina

U četvrtak, 4. juna, premijer Vučić posetiće Univerzitet Džons Hopkins, gde će imati izlaganje, a nakon toga nastaviti niz susreta sa članovima Komiteta i Potkomiteta za spoljne poslove Senata SAD.

Srpski premijer je ranije ocenio da je predstojeća poseta SAD veoma važžna za Srbiju i najavio da će se sastati sa američkim držžavnicima i predstavnicima velikog broja američkih kompanija. Pored razgovora sa Bajdenom i Mekejnom, postoji mogućnost da se premijer susretne i sa pomoćnicom američkog državnog sekretara Viktorijom Nuland.

Bajeden i Vučić su prethodno nekoliko puta razgovarali telefonom, a u februaru su se sastali u Minhenu na marginama konferencije o bezbednosti. Američki potpredsednik je tada naglasio da SAD podržžavaju evropski put Srbije i da zajedno sa Evropom žžele da sarađuju sa Srbijom i na polju energetike i Evrointegracija.

Amerika zadovoljna prvom posetom Vučića Albaniji

- Radite sjajan posao za Srbiju. ŽŽelim da znate da je Srbija važna zemlja za region - istakao je tada Bajden.

Vučić je dodao da je Bajden rekao da smatra Srbiju jednom od najznačajnijh zemalja u jugoistočnoj Evropi i da je važžno što su preduzete tešške, ozbiljne i odgovorne reforme. Mediji u Beogradu su spekulisali i da će američka strana nastojati da ubedi Vučića da odustane od pređašnjeg stava i pridruži se zemljama koje su uvele sankcije Rusiji.

Očekuje se da će jedna od tema razgovora biti i Kosovo, imajući u vidu da će najverovatnije jedno od prvih poglavlja koje će biti otvoreno u pregovorima Srbije i EU biti poglavlje 35 posvećeno pitanju Kosova. To je o uslov svih uslova za napredak na evropskom putu Srbije.

SAD priznaju jednostranu proglašenu nezavisnost, koju Srbija, kako je i sam premijer nedavno ponovio, nikada neće priznati, ali snažno podržavaju pregovarački proces Beograda i Prištine pod okriljem Brisela.

Do posete SAD dolazi i svega nekoliko dana posle istorijske posete Vučića Albaniji, tokom koje je još jednom potvrđena opredeljenost Srbije za saradnju u regionu, pre svega ekonomsku, uprkos razlikama koje postoje.

Jedna od tema biće i energetski izvor - gas. Vučić je o energetskoj alternativi za Srbiju već govorio u februaru u Nemačkoj sa Bajdenom, koji mu je ponudio opcije umesto Južžnog toka, podsećaju mediji. 

SLUČAJ BITIĆI: Od ove teme ZAVISE odnosi Amerike i Srbije!

Pitanje koje opterećuje srpsko-američke odnose i koje će sigurno biti na vašingtonskoj agendi jeste i "slučaj braće Bitići". Vučić je s tim u vezi rekao da nije realno da se taj slučaj rasvetli do njegovog odlaska u SAD, ali da bi bilo dobro da se taj slučaj rešši. Braća Ilija, Agron i Mehmet Bitići, rođeni su u Čikagu, a u aprilu 1999. godine su se pridružžili tzv. "Atlantskoj Brigadi" Oslobodilačke vojske Kosova. Uhapššeni su u SRJ, a zatim i ubijeni, a za njihovu smrt niko nije odgovarao.

(Telegraf.rs / Tanjug.rs)