ZBOG OVE POLITIČKE ZAVERE PALA JE KRV U BEOGRADU: Ovako su Šešelj i Sloba smenili OCA NACIJE kojeg su svi Srbi voleli!

Pre 22. godine sa čela SR Jugoslavije smenjen je prvi predsednik zemlje nakon raspada Titove Jugoslavije, a na inicijativu lidera Srpske radikalne stranke

Pre 22. godine sa čela SR Jugoslavije smenjen je prvi predsednik zemlje nakon raspada Titove Jugoslavije Dobrica Ćosić, a na inicijativu lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Telegraf.rs vam donosi detalje ovog istorijskog događaja, kada je Slobodan Milošević i zvanično preuzeo vlast u zemlji!

Preporučujemo

Na današnji dan 1993. godine smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. godine. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine, a pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica.

ZVALI SU GA "OTAC SRPSKE NACIJE": Pre godinu dana umro je čovek koji je prvi otvorio pitanje KOSOVA

Oni su oslobođeni 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića, a za novog predsednika SRJ izabran je visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

Većinom glasova (77 za, 22 protiv i 24 uzdržana) poslanici utvrdili da je Dobrica Ćosić kršio Ustav - Potom, tajnim glasanjem (75 poslanika za, 34 protiv) odlučeno da se Ćosić razreši dužnosti predsednika SRJ - Odluka pravosnažna posle izjašnjavanja Veća republika.

OBJAVITE OVO KAD UMREM: Pročitajte politički testament Dobrice Ćosića! (FOTO)

Raspravu o ustavnim gresima predsednika SRJ Dobrice Ćosića u popodnevnom zasedanju Veća građana otvorio je, kako se i očekivalo, predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj koji je još 11. februara Saveznoj skupštini uputio inicijativu za utvrđivanje da li je jugoslovenski šef države prekršio Ustav SRJ.

Ova inicijativa je bez prethodne najave, uvršćena kao, prva tačka dnevnog reda tako da je rasprava o političkoj delatnosti Dobrice Ćosića u poslednjoj godini vođena bez njegovog prisustva. Prema rečima predsedavajućeg, Radomana Božovića, on je telefonom i pismeno obavestio predsednika SRJ, da su u skladu sa poslovnikom poslanici odlučili da raspravljaju o njegovoj odgovornosti.

Poslanik SPS dr Ratko Marković javio se, kako je rekao, kao predsednik Ustavne komisije i donedavno ustavni sudija, da kompetentno potvrdi kako je predsednik SRJ bar u tri slučaja prekršio Ustav SRJ. O tome je dugo trajao postupak pred Ustavnim sudom. Reč je o činjenicama da je prekoračio rok od sedam dana u kojem je bio obavezan da predloži mandatara savezne vlade (Milana Panića), što je povukao predlog kandidata za ustavne sudije i pravosudne funkcije, i što je osnovao savet za državnu politiku bez ustavnog osnova.

Ključnu argumentaciju da je Ćosić sam sebe diskvalifikovao za obavljanje tako odgovorne funkcije kao što je šef jugoslovsnske države dao je i obrazložio Nedeljko Šipovac, iznoseći podatak da je 27. maja, na sastanku sa vojnim vrhom, iza zatvorenih vrata, Ćosić izneo niz neprihvatljivih i netačnih ocena koje se tiču jugoslovenske države. Najpre, kako je naveo Šipovac, predsednik SRJ je osporavao koncept Ustava SRJ tako što ga je poredio sa tzv. brionskim, što je ispoljio strah od otcepljenja Crne Gore nazivajući to „slovenačkim sindromom".

Ćosiću nisu bili naklonjeni ni poslanici Socijalističke partije Crne Gore u čije je ime govorio najpre Srđan Darmanović. On je zamerio predsedniku SRJ što kao šef federacije nije imao korektan odnos prema Crnoj Gori kao članici čiji je narod svojom voljom pristupio u državnu zajednicu sa Srbijom.

- Ćosić jednostavno izbegava da u svojim govorima pomene Crnogorce. Uvek upotrebljava instant termine - srpski narod u Crnoj Gori, a nije krio ni stanovište da su Crnogorci komunistička tvorevina - rekao je Darmanović i dodao da Ćosić ne bi smeo da previđa crnogorski državni status. Crnoj Gori, dakle, potreban je takav predsednik federacije koji će poštovati Crnogorce.

(Telegraf.rs)