ŽENE, KARAĐORĐEVIĆI I ZAPAD SU MU DOŠLI GLAVE: Ovako su Srbi ISKASAPILI vladara koji ih je vodio u EVROPU! (FOTO) (VIDEO)
Evo kako su Srbi ubili još jednog svog vladara, koji je želeo Srbiju u Evropi i na Zapadu, i koje su se sve teorije zavere iz ovog čina izrodile
Pre 147. godina Srbi su ubili svog reformatora! U parku u Košutnjaku ubijen je knez Mihailo Obrenović, dok je bio u društvu svoje velike ljubavi Katarine Konstatinović koju je nameravao da oženi, a teorije zavere koje su vezane za ovo ubistvo, kažu da su se iza svega krili tadašnji Karađorđevići!
Preporučujemo
DA LI GA SE SEĆATE? Bio je najjači klinac na svetu, a onda je odrastao! (VIDEO)
Novak je jednom jedinom rečenicom bacio Hrvate u trans!
Poznat kao apsolutista, ali i veliki vizionar koji je uvek video Srbiju na Zapadu i u Evropi ubijen je potpuno zverski, a tako je knez Mihailo Obrenović samo stao u red srpskih vladara koje su Srbi ubili!
Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se, prema zvaničnoj verziji, svetili zbog robije svoga brata Ljubomira Radovanovića.
Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovanović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.
U nedelju, 29. maja 1868. oko 5 časova popodne knez Mihailo je krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka. Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka sa kojom je knez želeo da se oženi.
U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočijom izleteo Kosta.
PUSTOLOV, SPLETKAROŠ I DRŽAVNIK: Ovo je Blaznavac, prvi srpski general! (FOTO)
Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reči kneza koje je sam priznao Kosta na suđenju su bile: „Dakle, istina je.“. Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski.
Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Na suđenju je Kosta izjavio da nije želo ubiti nikog drugog već samo kneza. Lakej koji je vozio kočiju je preklinjao braću da ne čine ludost.
Prvi je počeo pucati Kosta, pridružio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijen sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Garašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć na francuskom i pridržavala mrtvog kneza. Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici.
Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih. Neki su bili i ranjeni prilikom bekstva.
Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu reč je vodio Nikola Hristić. Presuda je bila — smrt.
Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a u čitavoj Kneževini je bila velika žalost. Među optuženima su bili i Nenadovići, rodbinski povezani sa Karađorđevićima i Pavlom Radovanovićem, pa pojedini teoretičari vide da predstavnici druge srpske dinastije stoje iza svega.
Zbog poverljivih dokumenata o apsolutističkom režimu kneza Mihaila i presude na smrt Ljube Radovanovića, vlada je sakrila dokumenta sa salušanja i uzroke atentata. Javnosti je samo rečeno da su strani plaćenici ubili kneza Mihaila i da su kažnjeni smrću. Nacionalna žalost je trajala tri dana. Njegov grob se nalazi u Sabornoj crkvi u Beogradu.
(Telegraf.rs)