PISMO KOJE JE ZAPEČATILO DRAŽINU SUDBINU: Evo zbog čega je Čerčil okrenuo leđa Dragoljubu Mihailoviću!
Sve do 1943. godine priče o jugoslovenskom otporu koje su dolazile u spoljni svet skoro isključivo su se odnosile na generala Mihailovića i njegove četnike. Ali, tada se pojavio "izveštaj" koji je dao snažan zamah pokretu koji je išao za odbacivanjem Mihailovića
Još uvek se polemiše o ukidanju presude iz 1946. godine, kada je po odluci suda streljan Dragoljub Draža Mihailović, četnički general. O samom suđenju i tome šta mu je prethodilo kao i o stavovima svih strana u ovom procesu, dosta se pisalo proteklih decenija, ali postoji jedna prepiska o kojoj se veoma malo zna, a uticala je na imidž četničkog vođe u svetu tokom Drugog svetskog rata.
Preporučujemo
Većina Srba hoće u EU, ali ne po cenu priznavanja Kosova
Vučić: Umoran sam od strpljenja u odnosu sa EU
Naime, pre samog početka suđenja, londonski Tajms je objavio polemiku između Ficroja Maklejna, brigadnog generala, koga je Vinston Čerčil, britanski premijer, postavio za šefa savezničke vojne misije koja je u Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske stigla septembra 1943. godine i britanskih oficira koji su bili u savezničkoj vojnoj misiji pri štabu Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Čerčilov izabranik bio je diplomac sa Kembridža i odličan poznavalac komunizma, jer je pre početka Drugog svetskog rata od 1937. do 1939. godine službovao u SSSR, kao treći, pa zatim kao drugi sekretar Britanske amabasade u Moskvi.
U novembru 1943. godine, Maklejn je napisao čuveni politički izveštaj koji je Čerčil okarakterisao i zabeležio kao "izvanredno zanimljiv", a Elizabet Parker šefica odeljenja za britansku propagandu (SOE) rekla je da je Maklejnov izveštaj "dao snažan zamah pokretu koji je išao za odbacivanjem Mihailovića". Maklejnov izveštaj "bomba", tvrdi Heder Vilijams, jeste "verovatno najuticajniji dokument koji je sačinio ijedan britanski oficir u Jugoslaviji tokom rata".
TITOV UNUK ŠOKIRAO SRBE I SVET: Posle đenerala Draže Amerika i Zapad žele da REHABILITUJU Hitlera!
Šta je Maklejn napisao u famoznom izveštaju?
On je između ostalog rekao da "partizani imaju svesrdnu pomoć od civilnog stanovništva" i da se "divljačke represije od neprijatelja ne uzimaju u obzir", jer i "svi partizani dele iste opasnosti i svi su bezobzirni prema smrti".
Maklejn je istakao da je partizanska politika pre konstruktivna nego destruktivna, i da je "van diskusije da može biti povratka na stari poredak".
Čerčilov saradnik u daljem izveštaju kaže da Draža Mihailović možda nije lično učestvovao u kolaboraciji sa snagama Osovine, ali da se ne može poreći "aktivna kolaboracija mnogih njegovih glavnih komandanata za koje postoji neoboriva dokumentacija".
VUČIĆ O REHABILITACIJI DRAŽE: Srbiji je dosta deoba na četnike i partizane!
Pritom, Maklejn smatra da "ako se Draža odrekne samo najnotornijih kolaboratera među svojim komandantima, to bi značilo da on ostaje bez ikakvih snaga kojima bi raspolagao".
U završnom delu dokumenta Maklejn je nedvosmislen i kaže da se "partizani bore protiv Nemaca, dok četnici ili potpomažu Nemce ili ništa ne rade".
U daljem izveštaju, brigadni britanski oficir daje rešenje, odnosno preporuke kako i šta uraditi sa četničkim pokretom.
- Ako bismo mi odbacili Mihailovića i istovremeno znatno povećali našu materijalnu pomoć partizanima, time bismo ne samo podržali jugoslovenski doprinos savezničkom ratnom naporu, već bi takođe trebalo da postavimo anglo-jugoslovenske odnose na postojanijoj osnovi, što bi mnogo doprinelo konsolidovanju našeg položaja na Balkanu posle rata. Pod ovim okolnostima, moje preporuke su sledeće: da prestane pomoć Mihailoviću i da se naša pomoć partizanima znatno pojača.
Nakon objavljivanja ovog izveštaja, iz Forin ofisa zatražena je reakcija od brigadnog generala Čarlsa Daglasa Armstronga, čoveka iz Dražinog štaba. On je u izveštaju iz novembra 1943. godine, između ostalog naveo da "Mihailović misli jedino kako da savlada partizane i da spreči njihov ulazak u Srbiju".
General Armstrong je takođe uputio oštru kritiku generalu Draži u kojoj kaže:
- Otkako sam dodeljen Vašem štabu nikad nisam od Vas dobio nijedan dragovoljan predlog ili plan za izvršavanje vojnih operacija ka istoku, to jest u Srbiji. Stalno ste zauzeti problemima partizana, muslimana i ustaša. Izgleda da ste se sasvim zadubili u ovu unutrašnju borbu na veliku štetu jugoslovenskog doprinosa ratnom naporu Ujedinjenih nacija.
Usledile su i reakcije drugih oficira, tako je Daglas Hauard, načelnik Južnog odeljenja Forin ofisa, rekao da bi bilo "veoma pogrešno nametnuti partizane Srbima, jer Mihailović predstavlja osećanja najvećeg dela Srba". Ali, Hauard je takođe smatrao da je u dugoročnom interesu da Britanija pomaže partizane da dobiju kontrolu nad celom Jugoslavijom.
Istovremeno, ser Orme Sardžet, stalni podsekretar Forin ofisa, daje predlog za podelu Jugoslavije! On smatra da bi odbacivanje Mihailovića i forsiranje partizana odvelo u komunisitičku diktaturu, i da bi najbolje bilo da se Jugoslavija podeli na dve nezavisne države.
- Jedna komunistička koja bi uključila Bosnu i Hrvatsku i druga sastavljena od ranije Srbije, koja bi bila monarhistička - predložio je Sardžet, dodajući da "sila koja danas cepa Jugoslaviju jeste Mihailović, koji je velikosrbin, a koji je više zainteresovan da restaurira Srbiju za Srbe, nego Jugoslaviju za Jugoslovene.
TUĐMAN PRIZNAO: Tito nam je dao ISTRU, ZADAR I OSTRVA!
Poslednjih dana decembra te 1943. godine, Enotni Idn ministar spoljnih poslova u Čerčilovoj vladi, dobio je telegram od britanskog ambasadora pri jugoslovenskoj vladi u kome on iznosi stav "da bi trebalo odmah da prekinemo sa generalom Mihailovićem" dodajući da je obavestio ambasadora da je "spreman da preporuči ovaj stav ratnom kabinetu ali da on mora da ima dokaze da general Mihailović sarađuje sa neprijateljem čak i ukoliko bi ti dokazi bili takve prirode da ne bi mogli da budu javno objavljeni". Na sednici od 3. januara 1944. godine Idn je saopštio kabinetu da "dokaze po ovom pitanju priprema SOE".
U memorandumu od 10. januara 1944. godine, Idn piše da će raskid sa Mihailovićem sigurno privući veliku pažnju, i da postoji mogućnost da na kraju ispadne kako je četnički vođa žrtvovan zarad udovoljavanja sovjetskoj vladi.
Dva dana nakon hapšenja generala Draže, engleski ambasador u Beogradu Ralf Stivenson je, pored ostalog, napisao da je Mihailović bio "legendarno čudovište koje simbolizuje reakciju, tiraniju i srpski partikularizam".
Dan nakon početka suđenja, Ficroj Maklejn je objavio vrlo opširan tekst u Tajmsu kojim obrazlaže zbog čega je Britanija okrenula leđa Draži i prihvatila Tita, bez obzira što su od početka znali da je Tito komunista.
SVETSKI VELIKANI O TITU: Broz je ono misteriozno u Jugoslaviji što je Nemcima stvaralo pakao (FOTO)
Zanimljivo je da u svom izveštaju Maklejn kaže da su se sve do njegovog dolaska u Titov štab 1943. godine priče o jugoslovenskom otporu koje su dolazile u spoljni svet, skoro isključivo odnosile na generala Mihailovića i njegove četnike.
- U tom trenutku to i nije bilo previše iznenađujuće jer je jugoslovenska propagandna mašina u ovoj zemlji bila u rukama jugoslovenske kraljevske vlade, čije je oduševljenje Mihailovićem bilo jedino jednako njihovom neprijateljstvu prema Titu. Do kraja 1943. godine Bi-Bi-Si praktično nijednom nije spomenuo ni Tita ni partizane. I pored ove zavere ćutanja, glasine o partizanskim junačkim delima doprle su u ovu zemlju i istovremeno su počele da se rađaju sumnje u istinitost legendarnih poduhvata Mihailovića - navodi se u izveštaju.
Na kraju, Maklejn kaže da je njegov zadatak bio da utvrdi delotvornost i snagu partizanskog pokreta i da otkrije ko nanosi najviše štete Nemcima. Britanski general ističe da britansku vladu nije zanimalo da uspostavlja granice širenja komunističkog uticaja u istočnoj Evropi i da je politika bila u drugom planu.
(Telegraf.rs / Izvor: Danas)