OVE BEBE SU ČETNICI ZAKLALI U KOLEVCI: U istoj noći užasa su masakrirali još 67 srpskih žena, dece i staraca!

Jednogodišnji Ljubomir zaklan je u kolevci i na osam mesta uboden nožem u grudi i stomak. Njegovu mrtvu majku četnici su namestili da kleči pored kolevke. Ljubomirova krvava kolevka bila je dokaz na suđenju Draži Mihailoviću 1946. godine

Strasti oko rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića se ne smiruju. Dok sledbenici njegovog lika i dela slave pozitivnu odluku suda - četničkom vođi  vraćena su građanska prava i poništeno je suđenje iz 1946. godine kada je Draža osuđen na smrt - istovremeno se ponovo aktivira "slučaj Vranić".

Naime, u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, u selu Vranić, 30 kilometara iz Beograda, kako preživeli svedoci navode, četnici su tokom jedne noći zaklali 68 dece, žena i staraca.  Vladan Pantić, rođak jednog od preživelih, nakon donesene odluke o "čičinoj" rehabilitaciji  kaže, za srpski Newsweek: - Danas su ih opet ubili.

Preporučujemo

SRBIJA JE REHABILITOVALA DRAŽU: Tuča ČETNIKA I PARTIZANA, ORILO SE: Tito ustašo i služili ste Hitleru!

- Jednogodišnji Ljubomir zaklan u kolevci i na osam mesta uboden nožem u grudi i stomak. Njegovu mrtvu majku četnici su namestili da kleči pored kolevke. Ljubomirova krvava kolevka bila je dokaz na suđenju Draži Mihailoviću 1946. godine. Sad kažu da dokazi nisu bili dobri - priča Pantić.

Za masakr u Vraniću bio je zadužen Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa JVO pod komandom Spasoja Drenjanina - Zeke, podeljen u tri grupe. Niko od ubijenih nije odabran slučajno, već je napravljen spisak osoba osumnjičenih za saradnju sa partizanima. Takođe, isplanirano je da se napad izvrši noću, da ne bi mogli izabrani da pobegnu.

EVO KAKO JE STRELJAN DRAŽA I KO GA JE OVERIO METKOM U ČELO: Ispovest oficira koji je vodio Čiču na streljanje ZAPALIĆE SRBIJU!

U akciji četničkog bataljona učestvovalo je 60 ljudi, a kada je pala noć, navodi se da je bila kišna, akcija je mogla da počne. Prva na udaru bila je porodica Marka Mitrovića, čiji je brat bio od početka rata u partizanima. U njegovoj kući zaklano je petoro ljudi.

Nisu svi četnici hteli da učestvuju u ovom pokolju, jedan od njih je pokušao da pobegne, ali to mu nije uspelo, ubijen je zbog neposlušnosti.

Grupa na čelu sa podnarednikom Dušanom Markovićem trebalo je da likvidira pet porodica u zaseoku Rašić. Kako se navodi ubijeno je desetoro članova porodice Stevana Pantića, nosioca albanske spomenice. U tom krvničkom zločinu, ubijen je i jednogodišnji Ljubomir.

Foto: www.znaci.net

Zatim je ova grupa posetila kuću Marka Radosavljevića, gde je masakrirano svih pet ukućana. U kući Dušana Đorića bilo je osam članova porodice. Dušanu su naredili da legne, i pucali mu u glavu, a zatim su povezali ostale ukućane i sve ih zaklali. Međutim, Dušan Đorić je preživeo, ali je ostao bez oka. Dušan Đorić je preživeo rat i svedočio na suđenju počiniocima, a bio je i svedok na suđenju generalu Mihailoviću.

Druga grupa četnika operisala je u zaseoku Piperija, pod vođstvom Vojislava Stojanovića, poznatog kao Voja Kopilan. Oni su likvidarili dve porodice, dok su u kući Radivoja Popovića poštedeli sve, osim njega.

Treća grupa četnika izvršila je zločini u zaseoku Crkveni kraj. Tamo su masakrirali Milivoja Đoinčevića i  njegove ukućane - ukupno njih troje, zatim ukućane udovice Zorke Đoinčević - takođe njih troje, dok je Zorka preživela sa teškim ubodnim ranama po telu i vratu. U napadu u Crkvenom kraju stradalo je i sedam članova porodice Milivoja Ilića. Ubijena je i Katarina Ilić, četvoromesečna beba. 

Nakon svih ovih napada, četnici su opljačkali sve što je moglo da se natovari na kola i okupili se ponovo u zbornom mestu Jasenak.

Ove strašne pokolje preživele su tri osobe, Zorka Đoinčević, Dušan Đorić i osmogodišnja Darinka Ilić, a 68 je izgubilo živote.

Kako se navodi, zločin u Vraniću nije izvršen u tajnosti, već su četnici i narednih dana ostali u selu, a preživelima su strogo zabranili da govore šta se desilo.

Na suđenju generalu Draži juna 1946 godine, četnički vođa je negirao akciju u Vraniću.

Sudija je rekao da će dovesti čoveka koji će posvedočiti o masakru i doneti dokaz, kolevku kroz koju su četnici pucali, kao i svedoke sa ranama na glavi koji su preživeli. Draža je govorio da ništa ne zna o tome, a na pitanje da li je izdao naređenje za te operacije, Mihailović je rekao da je to bilo "vojničko naređenje".

Evo i naređenja koje je komandantima izdao Draža Mihailović dva meseca pre pokolja u Vraniću:

"Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, Jovanoviću, Lazoviću, Kalabiću i drugima da najenergičnije sa juga na sever... čisteći usput sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka..."

U knjizi jednog od preživelih Dragoljuba Pantića "Noć kame", autor je tada imao 12 godina, opisani su ovi stravični događaji.

- Bila je davno prevalila ponoć, kada su se sve tri grupe vratile u Jasenak. Sve do njihovog dolaska, Zeka je, sa svojim pratiocima, sedeo za dugim stolom u kući, svog vernog saradnika Toče Stančića. Služili su se pečenjem i rakijom i ćaskali o pokolju u Vraniću. Zeka je sa zanosom pričao kako budućnost pripada četnicima i kako Dražu nikakva sila ne može pobediti - navodi se u ovom delu.

(Telegraf.rs)