PRED OVIM SRPSKIM VOJNICIMA DRHTI CEO SVET: Putin je LUD za njima, a da nije njih, ni Srba ni Srbije NE BI BILO! (FOTO)
Ne može svako da bude pripadnik Garde Vojske Srbije. Ova jedinica od njenog osnivanja pa do danas traži samo najbolje, a sve je počelo u vreme vladavine Miloša Obrenovića, a danas se srpskim gardistima divi ceo svet
Tačno pre 185 godina, 6. maja 1830. godine, u Požarevcu je postrojena prva četa Knjaževe garde, pod nazivom Gvardija. Od tada se taj datum obeležava kao Dan Garde Vojske Srbije, a pripadnici ovog roda vojske od tada predstavljaju ponos svakog Srbina, odlika junaštva i časti, a njihovim veštinama oduševljeni su mnogi velikani, a poslednji od njih divljenje je izrazio predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin!
Preporučujemo
Ako za 10 sekundi primetite šta je čudno na ovoj fotografiji, valjaćete se od smeha (FOTO)
NARODNA VEROVANJA NA ĐURĐEVDAN: Evo šta danas valja raditi, a šta ne!
Garda srpske vojske datira još od vladavine kneza Miloša Obrenovića. Naime, knez Miloš je 1829. godine započeo formiranje svoje Garde, koja će biti njegova lična zaštita, ali istovremeno i obezbeđivati dvorsku službu. Knez je tražio da mu starešine nahija pošalju najbolje mladiće po "stasu i ugledu, da ne piju i da nisu 'vetrogonje', i ako je moguće da budu pismeni".
Izabrani, njih 73, su se školovali u Požarevcu, a knez je odmah naredio da se "u nove mundire obuku koji su za njih ranije spremljeni bili". Time je formirana prva gardijska jedinica u modernoj Srbiji koja za komandanta dobija Tomu Vučića Perišića koji dobija titulu glavni serdar vojeni i šef Knjaževske Garde. Kneževi kadeti su za komandire dobili kapetane Iliju Momirovića i Iliju Milenkovića.
Nikolić: Srpska vojska zasluženo MARŠIRA u stroju POBEDNIKA!
Koliki je značaj gardistima pridavao knez Srbije govori i to da su za brigu o zdravlju njegovih gardista bili određeni najbolji lekari iz tog vremena Gligorije Ribakov i Đoko Novaković. Prema njima se knez očinski odnosio, a posebnu brigu iskazivala je i kneginja Ljubica. Nakon osnivanja gardijskog odreda, knez je formirao i orkestar pod nazivom "Knjaževsko-serbska banda".
Dve godine nakon osnivanja Garde, knez Miloš Obrenović je poželeo da uveća broj vojnika, te je u Kragujevcu formirano još jedno odeljenje. Potom je ustanovio i konjičku Gardu. Prva konjica od 50 konjanika "Knjaževsko Gvardiskog konjičkog eskadrona" bila je obučena u odelo od plave čoje sa čizmama. Iduće 1833. godine broj konjanika se povećao na 111, a za komandanta je postavljen "ritmajstor" Kosta Hranisavljević.
Celokupna Knjaževska vojska Stalnoga kadra bila je podeljena u četiri vojna odeljenja: Prva i Druga Knjaževska pešačka Gvardija, Knjaževski Gvardiski konjički eskadron i odeljenje "starih vojnika" upsianih još 1825. godine, sa vojnom muzikom.
Knez Miloš Obrenović ukazom od 12. maja 1838. godine ozakonio je osnivanje Garde. Garda je tada prvi put primila zvanično vojno obeležje, i taj datum će od toga dana biti zlatnom srmom izvezen na trobojnoj lenti na vrhu koplja gardijske zastave. Garda je 1883. godine preformirana i preimenovana u Kraljevu Gardu. Od toga vremena, pa sve do današnjih dana komandant Garde je i ađutant šefa države.
Povratkom na vlast, Miloš Obrenović je 1861. godine gardistima promenio uniforme, te su oni bili obučeni u takozvane "dušanke", uniforme raskošno dekorisane po uzoru na Ugarske, ali prilagođene sa običajima odevanja koji su karakterisali srednjevekovnu Srbiju.
Na Cveti, 1886. godine, na velikoj svečanosti u Beogradu, organizovanoj u Gornjem gradu na Kalemegdanu, vojne zastave iz ruku kralja Milana Obrenovića primilo je petnaest komandanata pešadijskih pukova, pet komandanta konjičkih pukova, kao i kapetan II klase Mihajlo Kumrijić, komandant gardijskog eskadrona. Usledila je plotunska paljba jedne gardijske čete, a kralj je potom rekao: „Predajući vam danas zastave, Ja vam predajem Čast, Ja vam predajem dostojanstvo i budućnost Srbije.“
Na zastavi Kraljeve Garde zlatnom žicom je bilo izvezeno: „Za Veru, Kralja i Otačastvo Kraljeva Garda“.
Garda je bila upečatljiv simbol vojske i na krunisanju kralja Petra Karađorđevića, septembra 1904. godine, a u teškim danima Prvog svetskog rata ne samo njegova neposredna zaštita već i moralni oslonac i borbeno nadahnuće. Tokom povlačenja vojske prema Grčkoj, u zimu 1915. i 1916. godine gardisti su i bukvalno na rukama nosili svog ostarelog kralja preko albanskih gudura. Mnogi od njih su i stradali na tom golgotskom putu. U danima pobedonosne solunske ofanzive, i jurišnog oslobađanja domovine 1918. godine, mnogi gardisti su dali svoje živote.
Gardisti su morali da budu najbolji vojnici, i ta tradicija se nastavila i nakon Prvog svetskog rata.
U toku i posle završetka Drugog svetskog rata, jezgro Garde i budućeg Gardijskog bataljona činio je Prateći bataljon Vrhovnog Štaba Narodnooslobodilačke vojske. Od Pratećeg bataljona 1. novembra 1944. godine formirana je Gardijska brigada Jugoslovenske narodne armije, da bi 1. novembra 1994. godine formirana Gardijska brigada.
Gardijska brigada je tokom sprovođenja reformi, krajem novembra 2006. godine preformirana u Gardu Vojske Srbije. Od tada, Gardu čine komanda, komandni vod, gardijski bataljon, 25. bataljon vojne policije, logistički bataljon, kao i objekti posebne namene i rezidencijalni objekti.
SJAJNO: Srpska Garda ostavila Putina bez teksta! (FOTO)
Garda Vojske Srbije je svetla tačka naše države u svetu, i zbog toga ne treba da čudi što su svi veliki vladari ulagali puno u ove vojne jedinice.
(Telegraf.rs)