SKUPŠTINA OD KRALJA I TITA, PA DO SLOBE I VUČIĆA: Evo kada su Srbi imali NAJVIŠE predstavnika u parlamentu!

Sve se više priča o promeni Ustava Srbije, kojim bi broj poslanika u Skupštini Srbije bio upola smanjen, od 250 na 125 parlamentaraca

Kako je najavio predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u naredne dve godine, trebalo bi da dođe do promene Ustava, što i nije neka sjajna vest za poslanike Skupštine Srbije. Naime, broj parlamentaraca trebalo bi da se smanji sa 250, koliko ih ima još od 1990. godine, na 125. Telegraf.rs vam donosi priču o tome kada su Srbi imali najviše predstavnika u Skupštini, a kada najmanje!

Preporučujemo

Osim ove promene, izmene Ustava dale bi veću nezavisnost Narodne banke Srbije, jaču snagu propisa zakona Evropske unije od domaćih, kao i drugačiji način izbora sudija.

Ovu priču pokrenuo je srpski premijer Aleksandar Vučić, koji je rekao da je za tako važan posao potrebna saglasnost celog društva.

- Ustav ćemo morati da menjamo zbog pravosuđa, ali i da bismo upola smanjili broj poslanika, kao i zbog mnogih drugih stvari - objasnio je Vučić.

VUČIĆ NAJAVIO ČISTKU U SKUPŠTINI: Smanjuje se broj poslanika u SRPSKOM PARLAMENTU! 

Premijer je dodao da veruje da će u narednih godinu dana imati snage da makar izađu pred građane sa nacrtom novih rešenja.

- Političke reforme obuhvatiće i pitanje izbornih zakona, kako bi se očuvao demokratski sistem - rekao je Vučić.

Najavljene promene nisu nešto što se donosi na svoju ruku, već i sam proces evropskih integracija podrazumeva izmene zakona i propisa. Te tako je potrebno smanjiti ulogu parlamenta koji bira sudije i potpunu nezavisnost Narodne banke. Istovremeno, moraćemo da uvedemo i "evropsku poternicu" što znači da će Srbija morati da izruči svoje državljanje koji su učinili neko krivično delo i za kojima traga EU.

Verovali ili ne brojka od 250 poslanika nije najveća u istoriji srpskog parlamentarizma.

Naime, Svetoandrejska skupština 1858. godine okupila je 437 poslanika, a kasnije se taj broj kretao od 120 do 160. Nakon Drugog svetskog rata bilo ih je čak 300. Ipak rekorder po broju poslanika je AVNOJ sa 989 parlamentaraca.

Najveći broj poslanika u parlamentu zabeležen je za vreme vladavine komunista i Josipa Broza Tita gde ih je u jednom momentu bilo 989, zatim sledi Svetoandrejska skupština za vreme kraljevine sa 437 predstavnika naroda, pa tek onda period vladavine Miloševića gde je najveći broj narodnih tribuna bio 250!

Ostaće tako zabeleženo da je Velika antifašistička narodnooslobodilačka skupština Srbije, koja je održana od 9. do 12. novembra 1944. godine brojala rekordnih 989 poslanika koji nisu bili birani od naroda već delegirani iz redova narodnooslobodilačkih odbora i Narodnooslobodilačkog fronta. Na zasedanju je doneta odluka o konstituisanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS-a) kao vrhovnog zakonodavnog i izvršnog organa vlasti Srbije. Između 989 poslanika izabrano je 278 za Antifašističku skupštinu narodnog oslobođenja Srbije.

Skupština konstituisana 1951. godine imala je 315 poslanika, dok je za Republičko veće i Veće proizvođača Skupštine NR Srbije 1953, izabran 291 poslanik.

Prema Ustavu iz 1963, skupština se definiše kao najviši organ vlasti i organ društvenog samoupravljanja u okviru prava i dužnosti Republike. Brojala je 440 poslanika od kojih je 120 bilo u Republičkom veću, a u ostala četiri veća po 80.

Ustavom Republike Srbije, koji je donet 28. septembra 1990. godine ukinut je delegatski sistem, a vraćen poslanički. Skupštinu čini 250 narodnih poslanika.

U Francuskoj na primer, postoji dvodomno predstavničko telo - Gornji dom i Senat.  Zanimljivo je da je broj senatora 2004. godine povećan od 321 člana na 348 članova. Nemačka takođe ima dvodoman parlament, Gornji dom - Bundesrat, i Donji dom, čuveni, Bundestag, gde 598 poslanika direktno bira narod. Pomenute države, kao i većina članica EU broj poslanika u parlamentu određuje proporcionalno broju stanovnika države.

SRBIJA NA NJIH TREBA DA SE UGLEDA: Kako najbolje zemlje sveta biraju poslanike (FOTO)

Srbija će u svakom slučaju morati da promeni broj parlamentaraca, a promene bi nam dobro došle i ranije, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mera štednje.

(M. P.)