EVO KAKO JE UMRLA TITOVA JUGOSLAVIJA: Broza je zamenio Milošević, a onda je počeo KRVAVI RAT! (VIDEO)
Tačno pre 23 godine, 27. aprila 1992. godine, proglašena je Savezna Republika Jugoslavija. Samim tim prestala je da postoji Titova SFRJ, država o kojoj se i danas priča i seća sa setom
Raspad Socijalističke Federativne Rrepublike Jugoslavije (SFRJ), bio je bolan, težak i posledice se osećaju i dan danas. Da ste u to vreme, krajem osamedestih godina prošlog veka, pitali nekoga da li je moguće da će se sukobiti građani koji su od završetka Drugog svetskog rata, pa sve do 1992. godine živeli u "bratstvu i jedinstvu", u Titovoj Jugoslaviji, verujemo da bi odgovor bio odlučno odričan.
Preporučujemo
VUČIĆ NAJAVIO ČISTKU U SKUPŠTINI: Smanjuje se broj poslanika u SRPSKOM PARLAMENTU!
SRBIJO, DA LI TE JE STID? Od ratnog heroja postao beskućnik! (FOTO)
Međutim, realnost je pokazala nešto sasvim drugo, bure baruta je eksplodiralo i do krvavih sukoba je došlo.
BIVŠA JUGA JE BILA ZAKON: Hrvati misle da se u SFRJ bolje živelo, a da je Tito bio pozitivna osoba!
Nakon ocepljenja Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, Srbija i Crna Gora su 27. aprila. 1992. godine osnovale Saveznu Republiku Jugoslaviju, proglašenjem "žabljačkog" Ustava. Donošenju ovog Ustava prethodile su odluke Srbije i Crne Gore o formiranju zajedničke države nakon recesije republika nekadašnje SFRJ.
Nova država je opstala 11 godina, u njoj je živelo oko 10.5 miliona ljudi.
Proglašenju SRJ, pre 20 godina, prethodio je referendum u Crnoj Gori, na kome su građani podržali formiranje Savezne Republike Jugoslavije. Zastavu sa petokrakom zamenila je plavo-bela-crvena trobojka, a Jugoslovenska narodna armija preimenovana je u Vojsku Jugoslavije.
Tokom postojanja, SRJ je imala ukupno pet Vlada. U Državnoj zajednici SCG od 2003. do 2006. funkcija predsednika vlade i šefa Državne zajednice bila je objedinjena i na tom mestu se sve vreme nalazila jedna ličnost.
Predsednik SRJ koga građani Srbije najbolje pamte je Slobodan Milošević. Osim njega, tu funkciju su obavljali Dobrica Ćosić, Zoran Lilić i Vojislav Koštunica.
SRJ je imala pet predsednika Vlade u jedanaestogodišnjem periodu i to: Milana Panića, Radoja Kontića, Momira Bulatovića, Zorana Žižića i Dragišu Pešića. Na čelu Državne zajednice SCG nalazio se Svetozar Marović.
SRJ je u periodu od 1992. do 1996. godine prolazila kroz težak period, rat u BiH, nezapamćena inflacija, siromaštvo, depresija. Taman kada se učinilo da će biti nekog boljitka za građane, 1999. godine NATO je počeo agresiju na Srbiju i Crnu Goru. Vazdušni napadi trajali su skoro tri meseca, stradalo je oko tri hiljade ljudi, a materijalna šteta meri se u milijardama dolara.
Ustav SRJ važio je do usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, 4. februara 2003. godine. Tog dana SRJ prestaje da postoji, čime je i ime Jugoslavija otišlo u istoriju.
(Telegraf.rs)