RAT PARTIZANA I ČETNIKA OKO ĐENERALA DRAŽE: Ustaše i četnici zajedno ste bežali! (FOTO)

Proces za rehabilitaciju komandanta Dragoljuba Draže Mihailovića nastavljen je danas u Višem sudu u Beogradu izvođenjem dokaza, a ispred Palate pravde ukrstile su se parole predstavnika SUBNOR-a "Smrt fašizmu, sloboda narodu" sa četničkim "Za kralja i otadžbinu"

Ispred Palate pravde u toku je pravi mali "rat" između četnika i predstavnika SUBNOR-a koji su, svako na svoj način, došli da isprate proces za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića.

Preporučujemo

Proces je nastavljen danas u Višem sudu u Beogradu izvođenjem dokaza, a ispred Palate pravde ukrstile su se parole predstavnika SUBNOR-a "Smrt fašizmu, sloboda narodu" sa četničkim "Za kralja i otadžbinu"...

Predstavnisi SUBNOR-a sve vreme su skandirali i: "Ustaše i četnici zajedno ste bežali", a na suđenje je stigao i lider Radikala Vojislav Šešelj u pratnji zamenika Nemanje Šarovića.

Podsetimo, krajem februara ovaj proces je krenuo formalno ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća, ali je odlučeno da se ne saslušavaju ponovo svi svedoci, već da se sud upozna sa sadržinom njihovih iskaza, kao i da ponovo "formalno" izvede sve pisane dokaze.

Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je tada da bi ovaj proces mogao da traje još dva do tri ročišta i da se okonča završnim rečima predlagača rehabilitacije.

Prema dosadašnjoj praksi, sud neće svoju odluku o predlogu za rehabilitaciju objaviti na ročištu već će po okončanju rasprave, pisanim putem u zakonskom roku.

Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.

Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.

On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, streljan je u Beogradu. Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.

Mihailović inače nema grobno mesto. U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.

(Telegraf.rs)