ALBANSKI ZLOČIN ZA KOJI NIKO NIJE KAŽNJEN: Evo kako su Albanci ETNIČKI ČISTILI Srbe sa Kosova i palili srpske svetinje pred OČIMA ZAPADA! (FOTO) (VIDEO)

Prema podacima UN-a u martovskom nasilju povređeno je 954 lica, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga

Danas se navršava 11 godina od martovskog pogroma, zločina u kome je učestvovalo preko 50.000 rušilački nastrojenih Albanaca, koji su predvođeni oružanim ekstremistima u dobro organizovanim i sinhronizovanim akcijama na celoj teritoriji Kosova i Metohije od 17 – 19 marta, 2004.god. proterali preko 4000 Srba.

Preporučujemo

U etničkom nasilju između 17. i 18. marta, ubijeno je 15 Albanaca i 12 Srba. Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima. Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih, verskih objekata.

Prema podacima UN-a u martovskom nasilju povređeno je 954 lica, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.

Posle petogodišnjeg mandata civilne misije UN i vojne NATO misije – KFOR, koji su izveštavali da je stanje na Kosmetu mirno i stabilno, a misije uspešne, medjunarodni zvaničnici su prvi put osudili zločine počeinjene u martovskom pogromu koji je većina ocenila kao “nastavak sistematskog etničkog čišćenja Kosova i Metohije”

Tadašnji Generalni sekretar UN-a Kofi Anan je pozvao Albance da omoguće svima manjinama normalan život u pokrajini.

Specijalni izaslanik generalnog skretara na Kosovu Heri Holkeri jeo sudio svaki vid nasilja, ali je po njegovoj oceni “etničko čišćenje bila prejaka reč” za dogadjaje od 17 – 19 marta,2004.god.

Sa njime se nije složio komandant NATO-a za južna Evropu, Gregori Džonson, kome je dvodnevni talas nasilja izgledao “dobro organizovan i orkestriran”.

- Govoriti o međuetničkom konfliktu na Kosovu je velika licemerna laž. Ono što se dešava na Kosovu je pogrom protiv jednog naroda i njegove istorije - rekao je Džonson.

Ruska federacija je 19. marta u Dumi osudila UNMIK i KFOR da su nesposobni da uspostave red i mir na Kosovu i Metohiji i pozvala međunarodnu zajednicu da dozvoli povratak Vojske (tada) Srbije i Crne Gore.

Povod za martovsko nasilje bilo je objavljivanje vesti u albanskim medijima 17. marta, 2004. godine da su se tri albanska dečaka iz sela Čabra u blizini Zubinog Potoka udavila jer su ih Srbi naterali sa psima da uđu u nabujali Ibar na severu Kosmeta, kao i poziv albanskih vlasti na demonstracije zbog navodnog učešća Srba u davljenju dece, iako je zvanična istraga “Srbe”? oslobodila svake krivice.

Niko od zvaničnika albanskih vlasti koji su pozivali na demonstracije, kao ni KPS-a nisu pozvani na odgovornost. Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 50.000, a procesuirano je samo 400 lica.

Do marta 2010. godine privedeno je 143 osoba, od kojih je samo 67 zadržano u zatvoru duže od jedne godine. KPS je primila preko 1400 žalbi u vezi sa zločinima koji su počinjeni u neredima.

U OEBS-ovom izveštaju stoji da je većina tužbi ublažena i pogrešno klasfikovan zločin, čime su ne samo kazne ublažavane, već sudski procesi dovedeni u pitanje ili korišćeni za zataškavanje teških zločina. Niko nije optužen za ubistvo, i sve izrečene kazne za ionako smanjene optužbe su bile minimalne. Svedoci koji su se pominjali u izveštajima, nisu se pojavljivali na ročištima ili su menjali iskaze, pretežno svedoci albanske nacionalnosti.

Od proteranin Srba, manje od desetine se vratilo svojim domovima, oni koji su bili prinuđeni na nužni smeštaj i posle 11 godina žive u kontejnerskim naseljima u uslovima ispod svakog dostojanstva, mnogi od njih su ostali bez nade.

Prema rečima Dragana Velića, poverenika Komesarijata za izbegla i interno raseljena lica „podaci govore da se gotovo ništa nije uradilo po pitanju povratka, ni obezbedjivanja uslova za normalan život i integraciju onih koji su ostali na Kosovu i Metohiji”.

-Do sada je predato oko 19.000 tužbi za nadoknadu štete za oštećenu imovinu od kojih ni jedna do sada nije imala pozitivan ishod – rekao je Velić.

Raško-prizrenska i Kosovsko-metohijska eparhija 11. godina posle podseća da je “martovski pogrom bio velika tragedija za Srspku Pravoslavnu Crkvu, ali je još veća tragedija i sramota za kosovske institucije čiji predstavnici i danas vode ovo društvo i tobože pretenduju na evropsku budućnost, iako nikada nisu prihvatili ni najmanji stepen svoje odgovornosti za nasilje 2004. godine.”

Prema registru zaštićenih kulturnih dobara iz 1986. i 1994. god. na prostoru KiM zaštićeno je preko tri stotine kulturnih dobara u prvoj i trećoj kategoriji. U martovskom pogromu uništeno je 19 spomenika kulture – šest u prvoj kategoriji (građevine iz 14, 15 i 16 veka), imajući u vidu kontinuitet uništavanja svega što je pravoslavno od 1999. god. do 2004.god. sa martovskim pogromom konačan broj je preko 140 uništenih kulturnih dobara.

- Nažalost, nasilje koje se sporadično nastavlja protiv srpskih svetinja i povratničkih domova do danas nije zaustavljeno. Ovo pokazuje da bez obzira na sve što je učinjeno kako bi se stvorili bolji uslovi za život Srba i dalje postoji veoma visok stepen rizika da se slični napadi ponove, a sve sa ciljem sistematskog uništavanja baštine srpskog naroda na ovom prostoru koje za današnje lokalne ultranacionaliste i dalje predstavlja bolan podsetnik srpske istorije koja se jeftinim falsifikatima ne može izbrisati iz istorijske nauke i istorije umetnosti ovog dela Balkana – navedeno je saopštenju najstarije srpske Eparhije povodom 11. godina od martovskog pogroma.

(S. S.)