ŽIVOTNA PRIČA RATKA MLADIĆA: Od SRPSKOG JUNAKA do starca - optuženika u HAŠKOM TRIBUNALU! (FOTO) (VIDEO)

Na dan ubistva Zorana Đinđića u Haškom tribunalu rođendan slavi bivši general Vojske Republike Srpske, ovo je priča o njegovom životnom putu

Na današnji dan, VEROVALI ILI NE, baš na godišnjicu ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, rođendan u Haškom tribunalu slavi general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić. Telegraf.rs vam donosi priču o njemu i njegovom životnom putu od ratnog junaka do optuženika!

Preporučujemo

Ratko Mladić (selo Božanovići kod Kalinovika, Kraljevina Jugoslavija, 12. mart 1943), general i bivši komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Od 1965. je bio oficir Jugoslovenske narodne armije do njenog raspada 1992. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za ratne zločine koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja. Od 1996. do 2011. godine nije bio dostupan javnosti. Uhapšen je 26. maja 2011. godine u selu Lazarevu kod Zrenjanina - tako bi u najkraćim crtama izgledao životni put haškog optuženika.

U HAGU TVRDE: Nisu Srbi i Mladić UBIJALI po Srebrenici već su to radili MUSLIMANI!

Ratko Mladić raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u Skoplju dana 4. novembra 1965, kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976—1978. pohađa Komandno-štabnu akademiju, i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu. Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.

MLADIĆ UZEO MILION I PO EVRA OD HRVATA? Senzacionalna ispovest funkcionera Hrvatske vojske

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Dana 4. oktobra 1991. godine, Predsedništvo SFRJ je unapredilo pukovnika Ratka Mladića u čin general-majora. Dana 24. aprila 1992. godine, unapređen je u čin general-potpukovnika, a 25. aprila 1992. postavljen je za načelnika štaba/zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 9. maja 1992. godine. Dana 10. maja 1992. godine, Ratko Mladić je preuzeo dužnost komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA.

Dana 12. maja 1992. godine formirana je Vojska Republike Srpske, a Ratko Mladić je imenovan za komandanta Glavnog štaba VRS. Juna 1994. godine, unapređen je u čin general-pukovnika. Ostao je komandant Glavnog štaba VRS najmanje do 8. novembra 1996. godine.

OVO JE ISTINA O PADU RATKA MLADIĆA: Ko su mu bili jataci i kako je bežao tajnim službama! (FOTO)

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

Dana 8. novembra 1996. godine, ukazom tadašnjeg predsednika Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritsikom tzv. međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom predsednika Republike Srpske „prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića“. Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi tzv. 30. kadrovskog centra u službi VJ na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice od 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u Skupštini Srbije i Crne Gore, dana 7. aprila 2006. godine.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.

Oženjen je Bosom, devojačko Jedić, siročetom iz Hercegovine, koju je upoznao na službovanju u SR Makedoniji, gde je radila kao sekretar knjigovođa u Medicinskom pedagoškom savetovalištu u Skoplju i sa kojom se venčao leta 1966. Ima sina Darka (1969) koji je oženjen. Darkova supruga Biljana rodila je 2. marta 2006. godine na Klinici „Narodni front“ (Beograd) zdravo muško dete, drugo Ratkovo unuče, kome je dato ime Stefan, najverovatnije po Svetom Stefanu, zaštitniku Republike Srpske. Godine 2001. dobio je unuku Anastasiju. Porodica mu živi u beogradskom naselju Banovo Brdo. Dana 24. marta 1994. doživeo je tešku ličnu tragediju kada je, pod još nerasvetljenim okolnostima, život izgubila njegova 23-godišnja kćerka Ana, inače odličan student medicine.

Ljubitelj je meda i pčelarstva. Jedno kraće vreme posle rata, bio je posvećen ovom hobiju na svom napuštenom imanju u selu Pričević (okolina Valjeva). Takođe je i strasni šahista.

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je bio u bekstvu zbog optužnice za ratne zločine i genocid, od strane Suda za ratne zločine u Hagu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, u okolini Valjeva, Pančevu, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005, posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili BIA i MUP Republike Srbije upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije.

Dana 3. maja 2006. godine, Evropska komisija je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa SCG zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja Haškom tribunalu. Sredinom jula Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara AVNOJa u bulevar Zorana Đinđića, kada su pripadnici organizacije 1389. lepili plakate sa natpisom bulevar Ratka Mladića.

General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, oko 5:30 časova ujutro. Prema nezvaničnim informacijama, Mladić se krio u kući svog rođaka Branka, a meštani Lazareva tvrdili su da je kuća više puta preteresana, iako mediji o tome nisu izveštavali.

Prilikom hapšenja, uhapšen je i rođak Branko, kao i članovi tri porodice iz Lazareva koje su u rodbinskim vezama sa Mladićem, ali su oni iste večeri pušteni iz pritvora. Kuću Ratkovog rođaka, obezbeđivale su brojne policijske snage, obilazili su mnogobrojni novinari, televizijske ekipe i meštani, pa čak i seoski paroh, pred moleban. Prema izjavama Rasima Ljajića, tadašnjeg šefa Nacionalnog saveta Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, Ratko Mladić je prilikom hapšenja kod sebe imao dva pištolja, ali nije pružio otpor.

Ratko Mladić se prema navodima nekih medija nije krio pod tuđim imenom. Prema navodima drugih medija u vezi sa njim se međutim pominje ime Milorad Komadić, kao ime koje je korišćeno ili od strane njega ili kao šifrovano ime za njegov slučaj.

(Telegraf.rs)