PUCANJ KOJI JE UBIO SRBIJU: Pre 12 godina Srbija je ostala bez VIZIONARA - Zorana Đinđića! (FOTO) (VIDEO)
Ideje ubijenog premijera Srbije i lidera DS-a i danas žive, ipak ostaju misterije da li je postojao "treći metak" i ko su nalogodavci ovog ubistva
TRAGIČAN DOGAĐAJ KOJI JE STOPIRAO SRBIJU! Pre 12 godina ubijen je, hicem u srce, u dvorištu zgrade vlade, tadašnji premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Ðinđić.
Preporučujemo
Karić: Slučaj Bogoljuba Karića je "gurnut pod tepih"!
JECAJI NA SAHRANI UBIJENE DOKTORKE: Putuj, Dušanka, sa zvezdama, jer njima pripadaš! (FOTO)
12. marta 2003. godine tačno u 12:30h pucnji ispred Vlade Srbije šokirali su sve, blindirani automobil premijera Srbije izjurio je pod rotacijom iz dvorišta vlade uputivši se ka Urgentnom centru. Zatim je usledila vest koja je šokirala sve u Srbiji - UBIJEN JE ZORAN ĐINĐIĆ!
Atentatu na premijera prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd - Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".
Zoran Đinđić je budio nadu u bolje sutra (FOTO) (VIDEO)
Profesor sudske medicine, doktor Slobodan Savić, jedan od trojice lekara koji su izvršili obdukciju posle ubistva Zorana Đinđića, tvrdi da je zvanična istina o atentatu na premijera 12. marta 2003. godine puna šupljina i neistina.
Prema njegovim rečima, u istrazi Đinđićevog ubistva izneto je veštačenje samo jednog člana obdukcione komisije, koje je klimavo po više osnova.
- Istražni sudija je odlučio da veštačenje poveri samo tadašnjem upravniku Instituta za sudsku medicinu, iako je obdukciju radila tročlana ekipa lekara. U zapisniku u kojem se navodi uzrok smrti stoje i detalji oko ulazne i izlazne rane, kao i pravca kretanja projektila, uz tumačenje koje je sporno u više tačaka. Najspornija je ideja da je Đinđić leđima bio okrenut ulaznim vratima u zgradu Vlade, a tu teoriju ne pokriva apsolutno nijedan dokaz osim tvrdnje da je pucano iz Gepratove 14 – objasnio je Savić na promociji knjige “Treći metak”, Đinđićevog telohranitelja Milana Veruovića i novinara Nikole Vrzića.
Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.
Ðinđić je rođen 1. avgusta 1952. Jos tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ. Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj. Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život.
Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.
Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog leks specijalisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice.
Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije “Zajedno” koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji.
Zbog brojnih nesuglasica kolicija "Zajedno" raspala se krajem juna 1997. a Ðinđić je, glasovima odbornika SPO i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika.
Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Ðinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Ðinđić je bio jedna od ključnih ličnosti promena u Srbiji 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za savezne izbore septembra 2000, posle kojih je usledio masovni bunt i prelom 5. oktobra 2000.
Na funkciju premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine. Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac odnosno priređivač nekoliko filozofskih I teorijskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.
Ministar kulture u kabinetu ubijenog premijera Branislav Lečić kaže za Telegraf.rs da uvek, kada se spomene Zoran, oseti ogoman bol.
– Na sam spomen imena Zorana Đinđića osetim stahovit bol i rupu u grudima i stomaku jer nema više čoveka koji je imao znanje i ulogu da nas spase od nas samih – kaže on.
Lečić tvrdi da bi Srbija sada imala mnogo manje problema i bila idealno mesto za život da je Zoran Đinđić živ.
– S obzirom na brzinu i energiju sa kojom je radio i rešavao sva pitanja, mogu da tvrdim da bi Srbija danas bila članica EU, rešili bismo sve probleme, uključujući i Kosovo, i bila bi idealno mesto za život – kaže Đinđićev saborac.
Portparol Demokratske stranke Aleksandra Jerkov kaže za naš portal da je Zoran Đinđić bio čovek koji je u svakome budio nadu u bolje sutra.
– Đinđić je čovek kojeg su krasile sjajne ideje, a bio je u stanju da svakoga motiviše da iz sebe izvuče maksimum. Bio je nada i zvezda vodilja mnogih mladih ljudi koji su u njega verovali slepo – objašnjava ona.
Politički lideri koji su ponikli u DS-u Zorana Đinđića neće ove godine zajednički obeležiti 12 godina od ubistva premijera, već će svaka stranka na svoj način "vratiti dug" svom političkom uzoru.
(Telegraf.rs)