ISPOVEST VUKA DRAŠKOVIĆA: Papa je hteo da KLEKNE I POMOLI SE pred moštima SVETOG SAVE, Srbi mu nisu dali!

Lider SPO-a u svojoj ispovesti prvi put iznosi detalje o papi Jovanu Pavlu Drugom, Aliji Izetbegoviću, Zoranu Đinđiću, kao i o tome da li se odrekao svojih citata Draže Mihailovića i zbog čega u svom najnovijem romanu piše o zločinima koji su počinili Srbi

Ne zaboravimo da je u vreme ustaškog genocida nad Srbima Skender napisao "Stojanku majku", Goran "Jamu", a Nazor "Majku pravoslavnu". Gde su srpski Skenderi i Gorani, da progovore o srpskom zlu u ratovima pre dve i po decenije? Ubeđen sam da strašnih zločina, u kojima je ubijena Jugoslavija, nije uopšte moralo biti, rekao je Vuk Drašković u intervjuu za novi broj Nedeljnika, povodom izlaska iz štampe njegovog novog romana "Isusovi memoari", koji predstavljaju - kako je autor samo zamislio - svojevrsni "Nož 2".

Preporučujemo

U Draškovićevom romanu se pojavljuju likovi koji veoma podsećaju na neke od učesnika istorija devedesetih, pa čak i on sam kroz lik vođe opozicije, o kome, kako je rekao Drašković, u romanu uglavnom govore loše.

Novi roman Vuka Draškovića, međutim, nije značajan samo zato što se u njemu pojavljuju likovi koji podsećaju na pojedine učesnike istorije, već zbog toga što iz pera čoveka koji je napisao "Nož", kojim je literatura prvi put istinski progovorila o ustaškim zločinima nad Srbima, srpska književnost prvi put govori o zločinima koje su činili Srbi.

VUK DRAŠKOVIĆ: U Srbiji i danas deluje komunističko-zilotska tajna služba! (FOTO)

- Odrastao sam u Hercegovini, kraj jama, uz priče o užasnom zločinu nad Srbima koje su počinile muslimanske i hrvatske ustaše. Iz tih priča, koje su se vodile svakodnevno po kućama, rodio se roman "Nož". Deset godina po objavljivanju "Noža", ovde je pred mojim očima eksplodiralo neslućeno zlo. Desili su se najmasovniji i najstrašniji zločini u Evropi posle Drugog svetskog rata. Zločine su činili svi nad svima. A ja sam imao obavezu da progovorim o zločinima počinjenim srpskom rukom, tim pre što već dve decenije posle ubistva Jugoslavije, ne samo u našoj književnosti, nego i u nauci, u crkvi, u politici, nema ni trunke osude srpskih zločina. U zločinima koje opisujem u "Isusovim memoarima", nestao je i deo mene - rekao je Drašković za Nedeljnik.

Na pitanje o njegovoj retorici s kraja osamdesetih i početka devedesetih kada je govorio da su granice Srbije ispisane srpskom krvlju sa ustaškog noža, Drašković je rekao:

- Ja sam tu citirao generala Mihailovića. On je to rekao uoči Kongresa u selu Ba '44. godine i nije tajna da se on zalagao za očuvanje Jugoslavije kao kraljevine i federacije tri državne jedinice, proširene Srbije, nešto skraćene Hrvatske zbog genocida nad Srbima i proširene Slovenije. Ubrzo sam, odmah po osnivanju SPO-a, značajno promenio svoju retoriku. Jedno je bilo govorenje pisca i disidenta osamdesetih, a drugo je bilo govorenje političara kome je postalo jasno da Jugoslavija može da propadne, i to u krvi, a ja to nikada nisam želeo.

U opširnom intervjuu u kom se osvrnuo na devedesete godine prošlog veka, Drašković je ispričao malo poznate detalje, a i prvi put je ispričao kako je bio posrednik u između SPC i Vatikana, u vreme sankcija, kada je papa Jovan Pavle Drugi ponudio pomoć Sinodu SPC.

INTERVJU - VUK DRAŠKOVIĆ: Nisam pisao Lauševićevu knjigu ,"Tamo daleko" je priča o Srbiji! (FOTO)

Papa se, prema Draškoviću, ponudio da dođe u Beograd i pred svetskim kamerama klekne na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save i apeluje na ukidanje sankcija SRJ. Sinod SPC i patrijarh Pavle su to, svedoči Drašković, odbili pozivajući se na pravilo od Nikejskog sabora iz 325. godine koje glasi: "Ko saslužuje sa jeretikom, jeretik je sam".

Drašković je za Nedeljnik ispričao i kako je sa Alijom Izetbegovićem razgovarao o neophodnosti saveza Srba i muslimana, a da mu je Izetbegović tom prilikom ispričao da je poreklom Srbin i da je njegova porodica bila vlasnik Ade Ciganlije u doba Karađorđa.

Drašković se osvrnuo i na opozicionu borbu protiv Slobodana Miloševića. O zoranu Đinđiću je rekao:

- U strateškom smislu, Đinđić je bio daleko vidovitiji od mene. U kampanji '93. kada je rušio Dragoljuba Mićunovića, izgovorio je nešto što je izgledalo kao jeres, a zapravo je to proročanstvo koje se ostvarilo. Prvo, da je politička stranka preduzeće, a ne programska ili strateška organizacija, i drugo da u politici nema poštenja. Odavno nema nijedne političke partije u Srbiji koja ne živi po ova dva principa i ako se neko suprostavlja biva kažnjen od samog naroda. Platio sam skupu cenu protivljenju ovim principima.

Drašković za novi Nedeljnik govori i zašto je propala Koalicija "Zajedno", opisuje kako je propao pokušaj vraćanja monarhije, ali i govori o odgovornosti intelektualne elite za sve što nam se dogodilo devedesetih.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)