MISTERIJA DVORCA KOD KRANJA: Zašto su se o njega otimali Tito, Karađorđevići i Putin? (FOTO)

Čuveni zamak Brdo kod Kranja decenijama je bio meta svih vladara koji su žarili i palili bivšom Jugoslavijom, a za njega se interesovao i ruski predsednik

Čuveni dvorac u Sloveniji Brdo kod Kranja bio je mesto na kom je premijer Slovenije Miro Cerar uz najviše državne počasti ugostio premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji su se nakon intoniranja himni prošetali dvorskim kompleksom, nekada Karađorđevićevim, kasnije Titovim, a sada Slovenačkim rezidencijalnim zdanjem. Telegraf.rs vam donosi priču o ovom čuvenom zamku koji je i dalje tema sukcesije, ali i vraćanja imovine porodici Karađorđević, a u kojem je boravio i Vladimir Putin!

Preporučujemo

Dvorac Brdo kod Kranja nalazi se zapadno od sela Predoslje u Gorenjskoj i smatra se najbolje očuvanim renesansnim dvorcem u Sloveniji. Sagradio ga je početkom 16. veka (1510) gorički velmoža i kranjski grof Jurij Egkh. Često se dograđivao i menjao vlasnike.

Sredinom 18. veka on je bio u vlasništvu barona Zoisa, a od 1935. godine prelazi u vlasništvo jugoslavenskog kraljevskog namesnika, kneza Pavla Karađorđevića.

Uvidevši sve njegove vrline i lepote, nakon Drugog svetskog rata ovaj zamak postaje rezidencija doživotnog predsednika SFRJ i KPJ Josipa Broza Tita, koji je u njemu često odsedao, a prema nekim teorijama u njemu je i proveo svoje poslednje dane živote, pre nego što je umro u bolnici u Ljubljani.

Kada je Slovenija stekla nezavisnost, ovaj zamak, podno Alpa, počeo je služiti za protokolarne potrebe Vlade Republike Slovenije. U njemu su izložena vredna umetnička djela (slikari: Zoran Didek, France Mihelič, France Pavlovec, Maksim Sedej; kipari: Boris in Zdenko Kalin, Karel Putrih i Frančišek Smerdu).

A zanimljivo je i to da su se u njemu 2001. godine sastali i Džordž Buš i ruski predsednik Vladimir Vladimirovič Putin.

- Situacija oko dvorca je nesporna jer ga je knez Pavle kupio svojim novcem od jednog grofa, baš kao što je i kralj Aleksandar sam platio "Miločer" u Crnoj Gori. Naslednici kneza Pavla još nisu došli do tih nekretnina jer su se obratili Sudu u Strazburu pre nego što su iscrpli sva pravna sredstva u Sloveniji. Sada se to ispravlja, i oni bi trebalo da dobiju ili dvorac i imanje, ili njihovu tržišnu protivvrednost - kaže prof. Oliver Antić.

Pravni status Brozove vile, međutim, još nije utvrđen. Ako se dokaže da je u pitanju privatna svojina, onda će maršalovi naslednici moći da je potražuju u ostavinskom postupku. Ukoliko se, pak, ispostavi da je vila građena nekadašnjim saveznim, odnosno jugoslovenskim novcem, ona bi mogla postati predmet sukcesije.

Karađorđevići su imali imovinu velike vrednosti u Sloveniji: zamak "Brdo", letovalište "Andrejevo selo", Gospodarski dvorac na Bohinjskom jezeru i Lovački dvorac u Kamničkoj bistrici.

Brdo kod Kranja prostire se na 57 hektara 24 ara i 92 kvadrata, i sadrži dvorac, ekonomsku zgradu i zgradu za stanovanje, dok su ostalo šuma, park, livada, jezero, povrtnjak, pašnjak i njiva. Imovina je oduzeta Karađorđevićima 1946. godine i njome je upravljalo, kao i ostalim nepokretnostima koje su im oduzete u Sloveniji

Slovenački Zakon o denacionalizaciji iz 1991. predviđao je, u članu 87, da se imovina vraća samo onima koji nisu krivično osuđeni. U međuvremenu, u Srbiji je počeo postupak sudske rehabilitacije i vraćanja državljanstva. Tako je knez Pavle rehabilitovan prošle, a kneginja Olga ove godine. Ujedno, svima iz dinastije je vraćeno državljanstvo. Ovim su se stekli uslovi da se postupak u Sloveniji ponovo pokrene.

Rešenja o rehabilitaciji i vraćanju državljanstva dostavljena su ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici proletos i sada se čeka odluka tamošnjeg pravosuđa da li ima uslova za obnovu postupka. Ukoliko naslednici kraljevske porodice opet budu odbijeni, to će ovoga puta biti pravi osnov za žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

(Telegraf.rs)