STAJALA SAM SA PAROLOM "KOSOVO JE SRBIJA" U CENTRU BEOGRADA: Evo kako su Srbi reagovali i da li su ga se ODREKLI! (FOTO)

Želeli smo da vidimo kako Srbi reaguju na "proslavu nezavisnosti Kosova", pa smo izašli na ulicu sa transparentom i dobro poznatom srpskom porukom "Kosovo je Srbija", kako bismo videli šta takva poruka danas, nakon sedam godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, izaziva među prolaznicima

Dok se u Srbiji slavi drugi dan Dana državnosti, istim povodom praznuje se i u Prištini, gde tzv. Republika Kosovo obeležava 7 godina od proglašenja nezavisnosti, a Albanci će na današnji dan položiti vence na spomenik prvom predsedniku Kosova Ibrahimu Rugovi, komandantu OVK Ademu Jašariju, a biće organizovan i prijem za diplomatski kor i predstavnike institucija.

Preporučujemo

Od kako je jednoglasno proglašena nezavisnost Kosova svake godine Albanci na Kosovu, ali i širom sveta proslavljaju "svoju nezavisnost". Za to vreme u Srbi ne komentarišu ta dešavanja.

Želela sam da vidim kako narod u Srbiji reaguje na "proslavu nezavisnosti Kosova" i da li još uvek među Srbima na srcu leži krilatica "Kosovo je Srbija". Spakovala sam se, na najobičnijem kartonu napisala popularni slogan i otišla u najprometniju ulicu Beograda Knez Mihailovu.

Teško je reći da su ljudi bili ravnosdušni. Pola sata u Knez Mihailovoj ulici nije proizvelo mnogo "glasnih reakcija", ali da smo mogli da opipamo puls prolaznika svakako je da bi se i sama kaldrma Mihailove ulice zatresla...

Ćutnja, neizvesnost, tiha patnja i nepoverenje, možda su to one reči koje Srbe van Kosova i Metohije baš čvrsto povezuju sa ljudima u južnoj srpskoj pokrajini.

Srpska istorija je svakako ratnička i taj težak korak starijih osoba koji se u ranim jutarnjim časovima vukao po prestonici Srbije, u kojoj se praznuje zbog Dana državnosti nosio je sa sobom i još teži, preki pogled čim zapaze transparent "Kosovo je Srbija". Umorni od istorije, borbe i čekanja, žedni svog kulturnog nasleđa, pojedinci su stali i zamislili se, verovatno oko toga: "Da li je Kosovo zaista još uvek deo Srbije ili NIJE", baš kao što je jedna starija gospođa u prolazu prokomentarisala natpis rečima: "Kad bi to stvarno bilo tako ."

Jasno je da u narodu postoji neverica da je Kosovo još uvek deo Srbije, ali i uzdasi slučajnih prolaznika odaju vapaj i potrebu da se stanje između Srba i Albanaca stabilizuje. Bilo je i onih u kojima ovaj transparent sem psovki i nervoze nije ništa drugo izazvao, ali i to je reakcija dugotrajnog procesa sublimiranja informacija i dešavanja koje dolaze s juga.

Jedan stariji gospodin sa štapom mi je prišao i upitao me odakle sam. Nakon što sam mu odgovorila, ponosno i prkosno uputio mi je još jedno pitanje: "A znaš li odakle sam ja?"

- Iz Kosovske Mitrovice. Da li znaš šta piše na tom transparentu? - postavio mi je retoričko pitanje i dodao:

- Ja mnogo bolje znam od vas JESTE LI ILI NIJE. Previše si mlada, dok si ti rasla ja sam postao i albanski i romski prijatelj i kum. Sada više to nije moguće. Ničega nema - rekao mi je gospodin nastavivši sa pričom o tome kako je studirao i radio sa Albancima, ali kako toga više nema. Njegova priča i pomalo prkosne poruke uticale su da se u par momenata naš transparent učini bledim, nevažnim i praznim.

Da li je poruka "Kosovo je Srbija" samo obična floskula koja se u srpskom narodu toliko ustalila da je postala realna? Pitamo li "južnije" reći će nam da Kosovo nije Srbija, pitamo li severnije reći će nam "Kosovo je Srbija".

Mlade generacije, pak, ovo pitanje gotovo i da ne zanima. Smeju se kada vide natpis, mnoge i iznervira sama činjenica da se neko tim pitanjem bavi, kažu "stalno ih mediji zavaravaju da je Kosovo Srbija".

Baš kao što je starima koji su mnogo proživeli i doživeli i mladima koji mnogo očekuju težak teret Kosova, tako je i teško uspostaviti stabilnost na ovom području između Srba i Albanaca, teško je rešiti probleme i još teže živeti tamo nakon toga.

Knez Mihailova je ovog jutra bila gotovo prazna, da ne kažem mrtva. Stajala sam na sred Beograda s Kosovom u rukama, svi su samo prolazili, obilazili me, niko nije stao pored mene, niko ga nije hteo.

(M. B.)