OTKRIVAMO NAJVEĆU ISTORIJSKU MISTERIJU: Evo šta su Tito, Pupin i car Austrougarske radili zajedno u Vojvodini!

Početak Prvog svetskog rata je usko povezao austrougarskog cara, nekadašnjeg austrougarskog kaplara, a budućeg doživotnog predsednika SFRJ i velikana srpske nauke, Mihajla Pupina. Postoji priča da su se ove tri ličnosti srele u Vojvodini i to baš u Somboru, ali da tada jedan za drugoga nisu ni znali

Tri velike istorijske ličnosti, Josip Broz Tito, car Austrougarske Franc Jozef i Mihajlo Pupin našli u isto vreme u istom delu Srbije, sedeli u istom lokalu, a da jedan drugoga nisu videli, nit su znali ko je ko!

Prvi svetski rat usko je povezao austrougarskog cara, nekadašnjeg njegovog kaplara, a budućeg doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita i velikana srpske nauke, Mihajla Pupina. Ali da sudbina zna da se poigra sa svima, a što je dokazano više puta, govori i jedno istorijsko predanje, za koje znaju gotovo svi stariji meštani Sombora, da su se baš Tito, Franc Jozef i Mihajlo Pupin sreli u ovom mestu, sedeli na par metara jedan od drugog, ali se nisu poznavali.

Preporučujemo

Prema ovom predanju tri istorijska velikana u Vojvodini, Somboru, tadašnjem delu Austrougarske, sedeli su jedan od drugog u istom lokalu udaljeni svega nekoliko metara, ali se tada nisu poznavali, niti su slutili koliko će duboko utrati svoje korene u istoriju srpskog naroda.

Josip Broz bio je austrijski kaplar u Prvom svetskom ratu. Istina je da je on učestvovao u pohodima najozloglašenije austrougarske 42. vražje divizije i da je za učešće u ratu protiv Srbije dobio unapređenje. Baš ta zloglasna jedinica je od svih austrijskih formacija najviše posejala zla po Srbiji, a ono što povezuje austrougarskog cara Jozefa i Tita je baš ova divizija, jer je prema nekim podacima baš ona bila prethodnica samog cara pa se veruje da je kao njen član maršal JNA, zbog toga u isto vreme sa carom boravio u Somboru.

Broz je, krajem 1912. godine, regrutovan u tehničku službu bečkog Arsenala, centralnu armijsku grupaciju Austrougarske monarhije. Savesnim izvršavanjem vojničkih dužnosti već na početku vojnog roka “posebno se ističe” i to ga preporučuje da završi podoficirsku školu.

Paralelno sa pohađanjem podoficirske škole uči i usavršava mačevanje. I ubrzo postaje prvak 25. domobranskog puka. Nešto docnije osvaja drugo mesto na takmičenju najboljih mačevalaca austrougarske vojske. Posebno se istakao u floretu i u bodu. Nagradu mu je uručio lično nadvojvoda Josif-Ferdinand Prvi Habzburški.

Sarajevski atentat od 28.6. 1914. dao je evidentan povod za Prvi svetski rat, no to je bila tek treća ratna kriza između Srbije i Austrougarske Monarhije u zadnjih 11 godina. Austrougarski car Franc Jozef, koji je dugo godina pokušavao mirno da reši probleme na Balkanu došao je do zaključka da mira ne može biti i zato je odobrio rat. Ovaj austrijski car je, samim tim odobrio napad na Srbiju, ne razmišljajući o dugoročnim posledicama.

Da sudbina nikada ne greši dokazuje i činjenica da se u to vreme posete Vojvodini baš u Somboru nalazio poznati srpski naučnik, Mihajlo Pupin, koji se borio za srpski narod, te nije isključeno da su se ova tri velikana zaista i sreli. (priča je dakle moguća).

Pupin je tokom Prvog svetskog rata bio među najaktivnijim Srbima organizatorima dobrovoljaca za Solunski front iz Amerike. U završnim borbama na Solunskom frontu borilo se više od 4.000 dobrovoljaca našeg porekla iz SAD.

Na Londonskoj mirovnoj konferenciji, maja 1913, posle Balkanskih ratova, pomagao je srpsku delegaciju, a direktno je učestvovao na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, braneći interese Srbije i nove zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je najzad uključila i njegov rodni Idvor, odnosno znatan deo Banata.

(Telegraf.rs)