JOVAN MILOVANOVIĆ: Ovaj čovek je za samo nekoliko meseci ZARADIO milion evra i PREPORODIO Negotin! (FOTO)

Predsednik opštine Negotin za naš portal otvoreno govori o svim problemima koji su snašli ovo mesto, o tome kako je lično pravio nasip i tako branio mesto od podivljalog Dunava, ali i kako je za samo nekoliko meseci praznu kasu napunio sa milion evra

Predsednik opštine Negotin i član Srpske napredne stranke Jovan Milovanović u intervjuu za Telegraf.rs govori o tome kako je napravio čudo i za samo nekoliko meseci na vlasti u kasu opštine doneo milion evra, o tome koji su problemi njegovog mesta, zbog čega je sebi smanjio platu i ko to protiv njega organizuje proteste i zbog čega!

Proteklih dana u medijima smo uglavnom čitali netačne informacije iz Negotina, koje su zbog sitno-ličnih interesa plasirane i izvrtane, a u želji da saznamo šta se zaista događa u ovoj opštini otvoreno i bez dlake na jeziku popričali smo sa Jovanom Milovanovićem - predsedniko opštine.

Pre samog razgovora o ovom čoveku saznali smo mnoge interesantne stvari, kao što su da je on na poziciju prvog čoveka Negotina došao iz HE Đerdap 2 gde je činio čuda, zbog kojih su se radnici i taj kolektiv nevoljno rastali s njim.

Ovaj inženjer elektortehnike poznat je u Đerdapu kao vrstan stručnjak, koji zna da stvori novac, a i uštedi, pa mu je tako prvi potez prilikom sedanja u fotelju prvog čoveka Negotina bio da sam sebi smanji platu, jer "nije dobro obračunata", a kada je bilo "stani-pani" kada je vodena stihija pretila da poplavi Radojevac, lično je danonoćno tri dana radio na podizanju nasipa dužeg od jednog kilometra koji je spasio ovo mesto od podivljalog Dunava!

- Na funkciju predsednika opštine Negotin sam došao zbog interesa građana i osećaja odgovornosti iako sam bio zadovoljan u Đerdapu. Nizom događaja sam bio nosilac liste SNS-a na izborima, a kasnije sam i izabran za prvog čoveka opštine Negotin - počeo je priču za naš portal Milovanović.

* Koji su to poslovi obeležili period od dolaska na vlast i koji tek treba da se urade?

- Nažalost meni su sa svim vanrednim situacijama prosto nametnutni poslovi koji su se morali uraditi u Negotinu. Samo u junu je dva puta proglašavana vanredna situacija, a ja sam u maju mesecu preuzeo dužnost prvog čoveka Negotina, a to je izgledalo tako što sa u prepodnevnim časovima proglašen za predsednika opštine, a popodne sam bio na terenu kao prvi čovek sektora za vanredne situacije i pomagao u poplavama, pre svega u selima Timočkog dela. Poplavni talas na Timoku poplavio je ceo taj deo tzv. nizije u Negotinu. Čitav period do septembra meseca obeležen je nizom sednica Štaba za vanredne situacije i borbom protiv elementarnih nepogoda, kao i direktnim radom na terenu. Otežavajuća okolnost bila su i sama kadrovska rešenja u štabu, kao i nasleđene loše navike iz prethodnog (ne)rada, ali zahvaljujući tome što sam na ovo mesto došao kao inženjer elektrotehnike iz sredine gde su vanredni događaji normalnost (HE Đerdap 2) ništa mi nije bilo strano. Te smo sve odluke i aktivnosti donosili u pravom momentu. Najveći obim poslova bio je u septembru mesecu, kada su počeli i Mokranjčevi dani i obilne padavine u opštini koje su dovele do razarajućih poplava koje do sada nisu viđene. Posle tih događaja prvi put nakon 20 godina u Negotinu su sprovedeni radovi na čišćenju kanala, svi vodotoci u Mokranju, Urovici i Slatini su bili zanemareni, a sada su očišćeni. Uklonili smo svo rastinje, smeće i druge stvari kojih su bili kanali prepuni. Sve to vreme se nije zanemario rad lokalne samouprave i u ovim vanrednim okolnostima sve je najnormalnije funkcionisalo.

* Da li su sanirane štete od poplava i koja sredstva su za to neophodna?

- Utrošili smo 30 miliona dinara na sanaciju putne infrastrukture i to su sva sredstva iz budžeta opštine, bez pomoći Vlade Srbije. Pretrpeli smo veliku štetu i na atarskim putevima, gde smo angažovali veliki broj mehanizacije kako bi obnovili te puteve da bi poljoprivrednici mogli da dođu do svojih njiva i useva. Tu moram da pohvalim rad JP za građevinsko zemljište, svih komunalnih i privatnih preduzeća koja su uzeli učešće u ovom radu. Nizom naredbi sam ipak morao da "disciplinujem" rad sektora, a kao rezultat tih mera usledilo je formiranje stručnog tima sa zadatkom da u kratkom vremenskom roku sagleda obim neophodnih radova kako bi se sve potrebne stvari za prevremenu reakciju dovele u red. Procenjena vrednost tih radova bila je preko 2. miliona dinara i čitav posao završen je u roku.

* Da li ste se u postupku otklanjanja posledica od poplava obratili Kancelariji za obnovu koju predvodi Marko Blagojević?

- Na njegovu inicijativu održali smo jedan sastanak, neposredno posle septembarskih poplava radi pomoći domaćinstvima koja su pretrpela štetu. Na sednici Skupštine opštine Negotin doneli smo odluke kojima smo stvorili sve pravne osnove građanima da apliciraju za pomoć, a reč je o 8 domaćinstava koja su izveštajom komisije ostvarili pravo na pomoć.

* Kako sprovodite odluku mere štednje Vlade Srbije?

- Smanjili smo obim službenih putovanja, 14 puta sam manje potrošio na reprezentaciju od prethodne vlasti. Kada sam došao na vlast, prvo što sam video je to da moja plata nije izračunata po zakonu i doneo sam odluku da sam sebi smanjim primanja i sada imam nešto više od 70.000 dinara. Međutim i dalje je ostala neusaglašenost tog tipa da sada neki ljudi zaposleni u opštini imaju veću platu od mene, ali i to ćemo uskoro srediti, jer će uslediti revizija svih plata.

- Jedna od velikih ušteda ostvarena je na polju javne rasvete, održavanju, opremi i vrsti sijalica koje se upotrebljavaju. Neadekvatne sijalice su bile ugrađivane pa se javljao veći broj kvarova i potreba za intervencijama, a sijalice koje su stavljane su često svetlele i danju i tako trošile energiju. Naredio sam da se sve te stvari zamene i da se ne dodovorava biračima tako što će se za zamenu jedne sijalice u nekom selu slati ekipu na teren, već će sačekati da se prikupi opravdani broj za zamenu. Takođe smo stali na put javašluku gde se na jednoj banderi nalazilo više sijalica, jedna da osvetli put, a druga dvorište nekom gazdi i sl stvari. Svim tim merama na mesečnom nivou uštedeli smo do 800.000 dinara. Shodno našim mogućnostima imamo u planu da pređemo na efikasniju led rasvetu kojom bi uštede bile mnogo veće.

* Kakva je situacija u Negotinu sa investicijama i investitorima?

- Već prvog meseca mog mandata potencionalni investitori su došli na razgovor sa nama, kako bi videli na licu mesta sve razvojne potencijale opštine i zahvaljujući tim kontaktima 9. januara smo potpisali ugovor sa prvim ozbilnim investitorom sa italijanskom kompanijom ''Rigoni di Asiagio'' koji će se ovde baviti organskom proizvodnjom i da podignu zasade lešnika. Njihov plan ulaganja je 30 miliona evra, a površinu koju žele da zakupe je 3.000 hektara. Imaju u planu i izgradnju prerađivačkih kapaciteta, sve to će otvoriti nova radna mesta u Negotinu. Oni su uzeli zemlju koja 20 godina nije obrađivana i nije tretirana hemijski. Oni imaju nameru da ostanu veoma dugo, potpisali su ugovor na 20 godina, a želeli su da to bude i 40 ali to po zakonu nije bilo moguće.

- Investitori koji su došli ovde to su učinili na osnovu ličnog poverenja koje su stekli u ovu opštinsku administraciju. To znači da im je maksimalno data podrška u svakom pogledu i iza toga ne stoje nikakvi lični zahtevi bilo koga iz opštine prema investitoru. Rezultat takvog poverenja je da je u mom mandatu, posle samo nekoliko meseci, došlo do prvog potpisivanja ugovora, a pre toga decenijama nije bilo ništa. Da bi investitor došao u jedno mesto i tu ostao decenijama potrebno je stabilno i pošteno okruženje, a to u Negotinu sada postoji.

* Šta je sa projektom "Vetropark"?

- Projekat je važan, pre svega sa finansijske strane, jer je po ugovoru predviđeno da 1,5 odsto od ostvarene proizvodnje električne energije pripadne Negotinu. To su velika sredstva koja bi se slila u budžet. Druga značajna činjenica, je ta što bi se na samoj izgradnji angažovale domaće firme, iako su vetrenjače kompletno uvozni proizvod. Izgradnja infrastrukture, puteva, temelja i montaža bi bila izvođena od strane domaćih firmi i radnika, prvenstveno sa teritorije opštine Negotin. Obaveza investitora je i da formiraju Privredno društvo na teritoriji opštine, gde bi se otvorila nova radna mesta, kao i ona na samom održavanju vetroparka. Uložio sam veliki napor da rešimo sve probleme koji su u domenu lokalne administracije.

* Koji su to najveći problemi Negotina?

- Nezaposlenost, loša infrastruktura i nedovoljna motivacija građana za uključenje u rešavanje problema. Mi se sada nalazimo u periodu gde smo posle života na kreditima i zaduživanjima prinuđeni sami da radimo, štedimo i stvaramo. Na svakom koraku se to vidi i sprovodi. Imamo period iza sebe gde se trošilo više nego što se sme i to je toliko ušlo u pore građana da se neki i dalje ponašaju po tom principu.

- Tu je i problem "Vodoprivredno-hidrograđevinskog preduzeća Negotin", koje postoji od 1924. godine, a sada je "ni na nebu ni na zemlji". Opština i radnici su sprečili prodaju mašina, otkazao sam licitaciju, i sprečio njegovu prodaju jer smatram da ono može da bude od koristi, što se i videlo tokom njegovog angažovanja prilikom poplava. Još čekamo odgovor države na zahtev da se ono vrati pod ingerenciju lokalne samouprave.

* Pojavili su se problemi i sa naplatom grejanja, o čemu se tu tačno radi?

- Uveden je šestomesečni način plaćanja grejanja, što je izazvalo revolt samo kod neredovnih platiša, a oni koji su ugradili delitelje - uređaji kojima će moći da kontrolišu svoju potrošnju, su platili čak i jeftinije grejanje. Jednom delu građanstva jesu stigli računi koji su dvostruko veći, ali kada bi se razdelilo na 12 meseci sve bi se svelo na isto. Oko 250 korisnika je ugradilo delitelje, ali smo ipak, doneli uredbu koja otvar mogućnost građanima da plate na rate svoj dug uz određeni popust, a sve zbog propusta koje je načinila toplana. Smanjili smo i cenu grejanja, zahvaljujući padu cena energenata u svetu, ali sledeće godine neće biti popuštanja. Moraće da se poveća broj stanova gde se meri utrošena količina. Čim prođe grejna sezona sprovešćemo edukaciju ljudi kojima ćemo navesti dobre primere građana koji su bili savesni i ostvarili značajne uštede.

* Nastao je problem i sa naplatom poreza, abilo je i organizovanja protesta?

- Moram da istaknem da smo povećali broj poreskih obveznika za 30 odsto. Doneli smo 21. hiljadu poreskih rešenja na koje smo imali samo 100 žalbi, a od toga je rešeno 60. Tu se pobunilo 5 pojedinaca koji se bave preduzetništvom, a registrovali su vlasništvo velikog prostora kao fizičko lice. Po toj odluci oni su došli na nivo proračunavanja poreza po ekstra stopi, što je i normalno. Da su bili uredni, da nisu izbegavali plaćanje poreza i da su normalno prijavili svoju imovinu - u poslovne svrhe sve bi bilo u najboljem redu i porez bi bio znatno manji. Onda je jedan pojedinac, privrednik ljut što mora da plati porez pokrenuo štrajk 26. decembra tokom sednice Skupštine opštine Negotina. Inače za to lice smo utvrdili da je prikrivao svoju imovinu i da je podigao nelegalan objekat. Ipak, mi smo rešeni, da zaštićenih nema, a to je jasno poručio i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

* Kao predsednik opštine podneli ste i krivičnu prijavu protiv jednog investitora, zbog čega i protiv koga?

- Podneo sam krivičnu prijavu protiv "Tončev gradnje" jer prozori na zgradi opštine koji su oni ugrađivali su jako lošeg kvaliteta.Oni su ugrađeni aprila prošle godine, znači nema još ni godinu dana, a za to im je plaćeno 8 miliona dinara. Međutim ti prozori su se već iskrivili, popucali, prokišnjavaju, pa kada pada kiša stavljamo peškire na njih, puni su rupa, krivi i ne mogu da se otvore. Zbog toga smo osnovali komisiju i podneli prijave.

* Koji su to projekti zacrtani u 2015. godini?

- U zadnjih par meseci došlo je do urušavanja krovova na više zgrada u opštini, a zahvaljujući merama štednje ulazimo u 2015. godinu sa milion evra na računu i ta sredstva ćemo najvećim delom utrošiti na održavanje infrastrukture i obnovu oronulih zgrada po Negotinu. Izradili smo sve neophodne projekte u te svrhe i za te namene. Planiramo da povećamo obim učestvovanja u projektima preko-granične saradnje. U planu je totalna rekonstrukcija Letnje pozornice koja bi se dala na korišćenje mladima u Negotinu, a koja će postati mesto okupljanja omladine i održavanja koncerata. Sledeći projekat je i rekonstrukcija gradskog bazena preko IPA fondova. 77 miliona dinara smo izdvojili iz budžeta za održavanje infrastrukture po lokalnim mesnim zajednicama. Opterećenje budžeta biće završavanje Zelene pijace koje je započeto u vreme prethodne administracije i tu projekat nije u skladu sa veličinom Negotina. On je iznosio 139 miliona, a bilo je mnogo promašaja u konceptu i samoj veličini i kvalitetu, što je sve zajedno dovelo do mnogih problema u realizaciji i probijanju rokova. Moram da naglasim da posao još nije gotov iako vršimo svakodnevno pritiske na "Tončev gradnju" kao izvođača. Procentualno možda je sve sada na nekih 60 odsto izvršenja radova, ja nisam zadovoljan s tim tempom, pa se bojim da ćemo morati da primenimo sve zakonske mere iz ugovora, kao što su penali i sl a zbog probijanja rokova.

- Imamo velike potencijale za razvoj turizma, raspolažemo prirodnim lepotima i bogastvima, zbog kojih nam je dosta razvijen lovni turizam. Jedan od većih projekata je da uradimo puteve do svetski poznatih pimnica u opštini Negotin, a vrednost tih radova je oko milion i po evra. Ima zainteresovanih investitora i za revitalizaciju poljoprivrednog aerodroma, putem koncesije bi se to sprovelo, što bi otvorilo vrata lovnom turizmu visoke klase.

- Industrijska zona u Prahovu će proširiti kapacitete svoje proizvodnje hemijskih elemenata, što će dodatno uposliti nove ljude, doćiće i do rekonstrukcije pruge, kao i luke koja se pravila pretovarom (ona je sada u procesu restruktuiranja i traži se partner). U Negotinu postoji i terminal NIS-a za skladištenje naftnih derivata koji ne znam iz kojih razloga nije iskorišćen, a mi smo ostvarili kontakte sa investitorima koji bi taj terminal preuzeli.

- Za ovu godinu predvideli smo sredstva za sređivanje kompletno svih vodotokova u opštini, posle višedecenijskog nemara, kako bi preventivno sprečili katastrofalne posledice od poplava.

(D. Z.)