KONAČNO OTKRIVENO: Evo šta je STVARNO ŽELEO Sloba, prijateljstvo s Amerikom i još ponešto!

Poznati sociolog i politički analitičar, Antonić, otkriva neke nepoznate aspekte Miloševićeve politike i naglašava da je malo poznato da je Milošević pokušavao tokom devedsetih da uspostavi prijateljstvo sa Amerikom

U razgovoru za novi broj Nedeljnika naš poznati sociolog i politički analitičar, Antonić, objašnjavajući zašto je napisao knjigu "Milošević - Još nije gotovo", najavljenu kao "prva Miloševićeva politička biografija", a koju su mnogi protumačili kao apologiju bivšeg predsednika kaže:

Preporučujemo

- Ja sam o Miloševiću pisao još devedesetih godina, vrlo kritički, i između ostalog sam imao lične neraščišćene račune s njim, jer sam bio u nekoj vrsti opozicije prema njemu i zbog toga izgubio posao. Međutim, prošlo je dovoljno vremena i sada sam imao prilike da drugačije sagledam ono što sam ranije pisao i ono što se onda dešavalo.  Poslednji put sam pisao o njemu 2002, on je još bio živ, bio je u Hagu, i još se nije jasno videlo u kom će pravcu ići njegovo suđenje. Tranzicija koja je bila u početku još nije pokazala svoje pravo lice. Ono što sada znamo, nismo znali onda. Situacija u kojoj se Srbija nalazi u 2015. godini daje nam potpuno drugačiji kontekst u koji treba staviti Miloševića, njegovu političku ulogu i njegovo vreme.

U razgovoru za Nedeljnik, Antonić prikazuje čoveka od kog je zavisila naša sudbina u novom, uravnoteženom svetlu, ukrštajući ono što su govorili gotovo svi njegovi prijatelji i neprijatelji, i otkriva neke nepoznate aspekte Miloševićeve politike.

- Njegov glavni problem je bio što je bio sam - nije imao 'ekipu', nije verovao dovoljno ljudima da bi se sa njima ozbiljno savetovao, i sam je odlučivao. Milošević je pokušao da igra na taj način i doživljavao je - iako je imao zapravo sasvim dobre strategije - poraze i stalno je morao da menja svoje ciljeve i snižava aspiracije -  kaže između ostalog Anotnić za Nedeljnik.

- On je imao listu prioriteta, i na toj listi Srpska Krajina svakako nije bila na vrhu. Njemu je bio prioritet da sačuva mir i federaciju Srbije i Crne Gore, drugi prioritet je Republika Srpska, a Srbi u Hrvatskoj su bili tek na trećem mestu. On je verovao da vojska RSK može da pruži ozbiljniji otpor. Kada ta stvar nije uspela, on je racionalizovao poraz, i rekao: dobro neka oni dođu u Srbiju, taman da pojačaju etnički sastav Srbije, a mi ćemo na račun toga što smo izgubili Krajinu, moći da dobijemo neke kompenzacije kada je reč o održanju i položaju Republike Srpske - rekao je Antonić.

On za Nedeljnik govori da je Milošević "pao" na pitanju Kosova, prema kom je imao poseban odnos, jer je na njemu izrastao. Malo je poznato da je Milošević, zapravo, pokušavao tokom devedsetih da uspostavi prijateljstvo sa Amerikom, ali da mu to nikako nije polazilo za rukom.

Kako su ga videle zapadne diplomate? Zašto je Srbija gotovo jedina zemlja u kojoj su komunisiti preživeli pad Berlinskog zida na vlasti? O ovim i drugim detaljima iz političke biografije Slobodana Miloševića možete da čitate u novom broju Nedeljnika.

(Telegraf.rs / Nedeljnik)