NIKOLIĆ: Predsednik treba da se bira u parlamentu
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić kaže da mi imamo predsednički sistem, način biranja predsednika kao predsednika Rusije, SAD ili Francuske, a da predsednik posle toga nema takvu moć i takvu vlast koju imaju direktno izabrani predsednici u drugim državama.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić smatra da bi trebalo promeniti način izbora predsednika republike, koji umesto direktno, treba da bude biran u parlamentu, kao i da je njegovo pristajanje na sadašnji sistem bio ustupak Demokratskoj stranci.
Nikolić je, gostujući na TV Hepi, rekao da je svojevremeno, kad su usaglašavali stavove Vojislav Koštunica, Boris Tadić i on, "a sve preko Koštunice jer Tadić i ja tad nismo imali komunikaciju, Tadićev zahtev je bio da predsednik treba da bude biran direktno".
- Ja sam se zalagao da ga bira skupština s ovlašćenjima koja su mu predvideli. Međutim, on je rekao da uopšte neće da glasa za ustav ako predsednik ne bude biran direktno. Rekao sam mu da se ne bojim tog direktnog izbora, jer sam i ranije bio uveren da ću da ga pobediti. Bilo bi dobro da sam ga pobedio ranije - naveo je Nikolić.
NIKOLIĆ: Uslov za EU ne sme biti odricanje od Kosova
Dodao je da je direktan izbor predsednika republike bio ustupak Demokratskoj stranci, kao i da je Ustav po ovom pitanju ostao nedorečen.
Nikolić kaže da mi imamo predsednički sistem, način biranja predsednika kao predsednika Rusije, SAD ili Francuske, a da predsednik posle toga nema takvu moć i takvu vlast koju imaju direktno izabrani predsednici u drugim državama.
On je rekao i da je jedan od prvih poslova u 2015. godini proveravanje sastava Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
- Biro radi, ali istina je da je Aleksandar Vučić preuzimanjem funkcije predsednika vlade preuzeo mnogo više poslova nego što je imao do tada kao potpredsednik i ministar odbrane. Mislim da sada treba proveriti sastav Biroa za koordinaciju službi bezbednosti - to je jedan od prvih poslova iduće godine koji ćemo zajednički da radimo - rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, postoji manjkavost vezana za to ko odlučuje da li je dozvoljeno prisluškivanje, praćenje, kao i da to mora da bude rešavano isključivo u najvišem sudu.
(Telegraf.rs / Tanjug)