EVROPA NON STOP NADZIRE SRBIJU: Evo šta je Tanja Miščević rekla o EU, Kosovu i UCENAMA koje stižu iz Brisela!

Šef pregovaračkog tima Srbije za pregovaranje sa EU kaže za Telegraf.rs da Brisel stalno proverava Beograd, ali i da dok god sama Unija nema konsenzus oko statusa Kosova Srbija se ne može uceniti priznavanjem nezavisnosti koju je proglasila Priština

Šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević u prazničnom intervju za Telegraf.rs otvoreno govori o uslovima koji stoje pred Srbijom, a tiču se njenog članstva u EU, kao i da li će Brisel tražiti od Beograda da prizna Kosovo i koja su to tri najvažnija koraka ka evrointegracijama!

Ovog januara Srbija će obeležiti tačno godinu dana od zvaničnog otvaranja pregovora o članstvu u EU, a šta je do sada urađeno i šta nas još očekuje na tom putu razgovarali smo s šefom Pregovaračkog tima Tanjom Miščević.

Koliko je Srbija zaista blizu EU i koliko je realno očekivati da Srbija u skorije vreme otpočne pregovore o članstvu?

- U januaru obeležavamo prvu godišnjicu zvaničnog otvaranja pregovora o članstvu. Proces skrininga ili analitičkih pregleda usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama EU počeo je još u septembru 2013. godine. Na osnovu završenih skrininga za ukupno 26 pregovaračkih poglavlja, pripremljene pregovaračke pozicije za Poglavlje 32 – Finansijski nadzor, konsultacija o drugim nacrtima Akcionih planova za poglavlja koja se tiču vladavine prava i predstojećeg definisanja metodologije rada u okviru Poglavlja 35 koje prati sprovođenje dogovora postignutih u dijalogu između Beograda i Prištine, očekujem da će 2015. godina biti godina velikih i značajnih aktivnosti u pregovaračkom procesu uključujući i otvaranje pregovora po poglavljima.

Srbija je u procesu reformi. Jedno od važnijih stvari pre nekoliko meseci je bila i potreba za reformom policije, pravosuđa i medija. Koliko je Srbija u uspela u donošenju novih zakona?

- Sva tri pitanja su jako važna kako za građane, tako i za pregovore budući da su obuhvaćena poglavljima koja, pored Poglavlja 35, imaju najveću težinu u pregovorima, a tiču se vladavine prava: Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost. Donošenje tri medijska zakona je ogroman iskorak napred. Ono na čemu će biti fokus ubuduće i što će biti merilo našeg uspeha je implementacija. Sredinom godine u Srbiju će doći ekspertska misija EU koja će se baviti rezultatima implementacije seta medijskih zakona.

Evropski zvaničnici podržavaju reforme koje se trenutno sprovode u Srbiji. Da li to možemo shvatiti i kao zvaničan stav EU? Koliko EU pomno prati promene koje se dešavaju?

- EU odnosno Evropska komisija nas redovno ocenjuje kroz godišnje Izveštaje o napretku koji predstavljaju analize i preporuke ove organizacije o tome dokle smo stigli sa reformama i koje bi bile smernice za budući rad. U stalnom smo kontaktu sa kolegama iz Evropske komisije, kako tokom pripreme skrininga, za vreme skrininga i u kasnijim fazama pripreme izvestaja i pregovaračkih pozicija. Zakone i strategije ne usvajamo bez prethodnih konsultacija sa Evropskom komisijom tako da su jako dobro upućeni u naš rad.

Koliko je realna opasnost da se Srbija nađe pred ultimatumom Kosovo ili EU, a o čemu je pričao predsednik Srbije Tomislav Nikolić?

- Dok god sama EU nema konsenzus oko statusa Kosova, Srbija ne može realno biti stavljena pred tu dilemu.

Stalno se govori o usklađivanju evropskih zakona sa srpskim. Šta to podrazumeva i koliko je moguće to sprovesti u delo? Sa kakvim i kojim se problemima susreće srpsko zakonodavstvo?

- Apsolutno je moguće. Pomenula sam da se i o zakonima konsultujemo sa Evropskom komisijom. Objavljen je i novi Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije koji predstavlja agendu rada Vlade na donošenju novih zakona zarad usaglašavanja sa EU. Ne zaboravite da naša administracija još od 2004. godine radi na usaglašavanju zakonodavstva i da smo u tom poslu prilično odmakli. Ali, kao što znate – često dobijamo komentare da su naši zakoni dobri, ali da se ne primenjuju. E, to ćemo morati da promenimo.

Rekli ste da bi Poglavlje 1 “Sloboda kretanja robe" trebalo kasnije otvoriti, jer Srbija nije spremna da finansijski podrži uvođenje evropskih standarda. Po čemu je to poglavlje specifično?

- Ovo poglavlje bi trebalo kasnije otvoriti jer unošenje evropskih standarda u domaću industriju puno košta i u tome je njegova specifičnost. Ono nije teško, ali je izuzetno obimno po pitanju broja standarda. Zato bi trebalo prvo uraditi ozbiljnu analizu i jasan plan za usklađivanje svih postojećih standarda, a onda bismo mogli očekivati i njegovo brzo zatvaranje. Na kraju, treba pripremiti i naše proizvođače da se suoče sa većom konkurentnošću na EU tržištu. U tome je odgovornost države i pregovarača.

Koje poglavlje bi, prema Vašem mišljenju trebalo otvoriti prvo? Šta je najvažnije da se reši što pre?

- To su svakako poglavlja koja se tiču vladavine prava i Poglavlje 35 što predstavlja novi pristup u pregovorima. Prioritet je da se završe akcioni planovi u okviru poglavlja 23 i 24 kako bismo ispunili uslove za otvaranje pregovora, dok će od dinamike dijaloga Beograda i Prištine zavisiti otvaranje Poglavlja 35.

Šta sve treba da se reši da bi došlo do normalizacije odnosa Beograda i Prištine?

- Normalizacija je dugotrajan proces u kome dve strane razgovaraju o svim aspektima koje smatraju relevantnim. Na nama je da kandidujemo one teme i probleme za koje mi mislimo da su važne za opstanak i život srpske populacije na KiM.

Znamo da je Srbija okrenuta EU, ali je naklonjena i Rusiji. Da li će se od Srbije tražiti da u potpunosti uskladi svoju politiku sa politikom EU i da li je ta naklonjenost, možda, smetnja u integracijskim procesima?

- Potpuno smo svesni svoje obaveze da se postepeno usklađujemo sa spoljnom politikom Evropske unije do stupanja u članstvo. Srbija će svakako morati da redefiniše svoj odnos prema Rusiji. Ali, redefinisanje ne znači i kvarenje. Uostalom, mi nismo prva država koja prolazi proces pristupanja EU, a koja ima tradicionalno prijateljske odnose sa Rusijom. Jedno je integracija, a drugo su bilateralni odnosi.

Koja su to tri najvažnija koraka ka EU, a koja Srbija mora da napravi u 2015. godini?

- Otvaranje tri poglavlja – Poglavlja 23, 24 i 35, kako bi ceo proces mogao da teče.

Šta ste poželeti sebi, a šta građanima Srbije u Novoj godini?

- Lično, i sebi i građanima želim zdravlje. A što se tiče pregovora, naravno, otvaranje prvih poglavlja.

(D. Zlojutro)