SVE O KOLUBARSKOM BOJU: Zašto je ovo najveća srpska pobeda zbog koje nam se ceo svet klanja! (MAPA)
Kolubarska ili Suvoborska bitka je najznačajnija bitka između srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. Telegraf vam donosi priču o junaštvu, ali pre svega lukavstvu srpske vojske i njenih vojvoda u pobede protiv moćnog neprijatelja
Pre jednog veka završila se Kolubarska bitka, jedna od najznačajnijih bitaka u istoriji Srbije u kojoj su Srbi pod komandom vojvoda Živojina Mišića, Radomira Putnika i kralja Petra I Karađorđevića ostvarili blistavu pobedu nad mnogo brojnijim i moćnijim neprijateljem - Austrougarskom. Ova pobeda je dodatno podigla ugled Srbiji i srpskoj vojsci u svetu, a o njoj se mitovi i legende i danas pričaju!
Kolubarska bitka započeta je 16.11.1914. godine i tragaja do 15. decembra. Srpska vojska brojala je oko 270.000 ljudi pod oružjem. Zanimljivo je to da je general Živojin Mišić, koji se proslavio vojevanjem na Ceru, a svoje umeće potvrdio na Kolubari na čelo Prve armije došao tek pošto je Petar Bojović ranjen!
Preporučujemo
BOL U GRUDIMA, GUŠENJE, STRAH OD SMRTI: Pogledajte kako zapravo izgleda napad panike! (VIDEO)
DIVLJAK NA PUTU: Pogledajte bahatu vožnju suprotnim smerom na Ibarskoj magistrali! (VIDEO)
Austrougari, poučeni porazom na Ceru, daleko ozbiljnije su shvatili srpsku vojsku i napravili ozbiljniji ratni plan s ciljem: "Zauvek eliminisati Srbiju sa karte sveta"!
Evo šta je kralj Petar poručio vojnicima pred Kolubarsku bitku!
General Oskar Poćorek je bez obzira na neuspehe ostao da komanduje vojsci Austrougarske na Balkanskom frontu. Ofanzivu je pokrenuo 16. novembra, u nadi da je srpska vojska dovoljno dezorganizovana i da na adekvatan način ne može da odgovori na novi napad.
Treba istaći u vidu da je Srbiji jedini saveznik u ovom periodu borbe protiv Austrougarske bilo loše vreme, neprestane kiše, kao i bolje poznavanje konfiguracije terena u odnosu na protivnika.
U Kolubarskom boju učestvovale Austrougarska Peta i Šesta Armija, kao i grupe Šnjarić i Hauser, sa oko 400 000 vojnika i 400 topova. Naspram njih su se našle srpska Prva, Druga i Treća armija, Užička vojska, Obrenovački odred i Odbrana Beograda, sa ukupno 270 000 vojnika i 426 topova.
Austrougari su sve karte bacili na osvajanje Beograda, jer su verovali da će zauzimanjem glavnog grada Srbiju konačno pokoriti i zgaziti!
Prva armija je držala svoje položaje do 26. novembra, kada je Vrhovna komanda poslušala generala Mišića i naredila povlačenje.
I Vest Point uči od vojvode Živojina Mišića! (FOTO)
Kakvu je pomoć tada Srbija imala od saveznika govori činjenica da je dugočekana pomoć u vidu municije stigla tek krajem novembra, ali da od nje nije bilo skoro nikakve koristi jer su čaure za topove bile duže za 2,5 milimetara od onih koje je koristila srpska vojska!
Austrougarska je konačno ostvarila svoj cilj i umarširala u Beograd 2. decembra na čelu s Albertom Tamešijem, a saveznici su tada već prežalili Srbiju!
U tu čast - konačnog sloma Srbije u Beogradu, 3. decembra bila je organizovana svečana parada, ali onda se dogodilo pravo vojničko i strateško čudo!
Naime tog dana Vrhovna komanda Srbije u 7 časova ujutru pokrenula je sveopštu ofanzivu, osokoljena novim oficirima đačkog bataljona - čuvenih 1.300 kaplara!
Austrougarska Šesta armija dala se u beg. Prva srpska armija išla je previše ispred svih, pa je general Mišić naredio da ona stane. Međutim, to naređenje nikada nije stiglo do pukovnika Milivoja Anđelkovića Kajafe, komandanta Dunavske divizije prvog poziva. Pošto nije znao da treba da se zaustavi, gonio je sa svojom divizijom neprijatelja do Valjeva napadajući velike delove Šeste armije i zarobljavajući na hiljade vojnika i stotine podoficira i oficira. To je napravilo pometnju kod neprijatelja terajući ga na paničan beg. Oskar Poćorek nije verovao šta se dešava sa njegovim vojnicima pa nije hteo da naredi opšte povlačenje, što je zapečatilo sudbinu njegovih vojnika.
Srpska vojska je tog 15. decembra konačno ponovo umarširala u Beograd, kada je zarobila i poslednje topove austrougarske na Banovom brdu, a kralj Petar I Karađorđević - "naš Čika Pera", kako su ga Srbi zvali ponosno je umarširao u svoju prestonicu!
Vrhovne komanda je 16. decembra objavila sledeće: "Na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijateljskog vojnika".
Oskar Poćorek je penzionisan nakon bitke, dok je Živojin Mišić unapređen u čin vojvode.
Ova bitka odnela je živote 22.000 vojnika, a 91.000 je ranjeno. Na drugoj strani poginulo je 27.000 vojnika i 1.080 oficira, ranjeno je 118.000 vojnika i podoficira, dok je broj nestalih iznosio 73.000 ljudi.
Kolubarska ili Suvoborska bitka je najznačajnija bitka između srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. Front na kome je u novembru i decembru 1914. vođena bitka bio je dugačak preko 200 kilometara – od Beograda do Guče.
(D. Z.)