MISTERIOZNA SMRT SRPSKOG PREMIJERA: Da li je Tito ubio Krcuna jer mu je pevao "Oj vojvodo Sinđeliću"?

Prošlo je pedeset godina otkako je u najmisterioznijoj saobraćajnoj nesreći poginuo Slobodan Penezić Krcun, jedini Srbin koji je smeo da se suprostavi Titu. Odmah posle njegove pogibije narod je spevao pesmu: "Zlatibore šapni Tari da Krcuna ubi Stari"

Na današnji dan pre 50 godina dogodila se najmisterioznija saobraćajna nesreća u Srbiji u kojoj je poginuo tadašnji predsednik srpske vlade Slobodan Penezić Krcun - jedini Srbin koji je drugu Titu u lice mogao reći šta zaista misli!

Preporučujemo

Srbi zvaničnu verziju pogibije Krcuna nikad nisu prihvatili, već su brže-bolje stvorili legendu, kako je za njegovu smrt odgovoran lično maršal, a to potvrđuje i spevana pesma u narodu o ovoj saobraćajnoj nesreći koja glasi: "Zlatibore šapni Tari da Krcuna ubi Stari".

O ovom tragičnom događaju u kojem je Srbija izgubila premijera, odmah je, kako to i priliči Srbima, smišljen vic: "Saopštavaju Titu da je Krcun poginuo, a on pogleda na sat i upita: "Šta, već je pola dva?".

Slobodan Penezić Krcun je u vreme saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo obavljao funkciju predsednika Vlade Srbije, a bio je i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.

Srpski istoričari imaju oprečna mišljenja kada je u pitanju lik i delo Krcuna, ali ne mogu da izbegnu da je on u Drugom svetskom ratu i u prvim posleratnim godinama gonio i hapsio fašističke okupatore i njihove sluge, poput ustaša, ljotićevaca, balista, nedićevaca, četnika...

Najmisterioznija je njegova uloga 1948. godine kada je s pripadnicima Ozne hapsio i okrutno se ponašao prema komunistima koji su se izjasnili za rezoluciju IB-a i za prijateljstvo sa SSSR-om, podržavši Staljina.

Krcun će ostati upamćen i po tome što se često sukobljavao s Titom, a nije se ustručavao ni da iznese svoje mišljenje o ljudima. Tako postoji priča da je, kad su ga na kraju rata pitali koje borce iz Druge proleterske treba odlikovati Ordenom narodnog heroja, odgovorio: „Takvih više nema, uglavnom su izginuli!“

Poznato je da Krcun nije bio Titov miljenik. Za razliku od drugih Titovih saradnika, on je imao svoj stav, koji je više puta bio u suprotnosti s politikom tadašnjeg rukovodstva. Posebno se nije slagao s načinom na koji se vodi međunacionalna politika.

Krcun je smatrao da Srbija zaostaje u razvoju u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, a urbana legenda kaže da je jednom maršalu u lice rekao: "Ili Srbija dobija kombinat ili ponovo idemo u šumu",

Nije se slagao ni s miljenikom Broza Stevom Krajačićem, kome je u jednoj žustroj raspravi rekao: "Ti da nešto vrediš ne bi te oterali iz Hrvatske".

Prema legendama koje su Srbi spevali o Krcunu, a kojeg su tek nakon smrti priznali za pravog Srbina, Penezić je na jednoj od večera kod maršala napravio skandal nagazivši Titovog kućnog ljubimca, koji je bolno zacvilio. Krcun je tad navodno rekao: "U mom užičkom kraju kad nekog zoveš u goste, onda vežeš kera".

Žarko Jokanović, autor knjige o Jovanki Broz, kaže da mu je supruga Tita o Krcunu ispričala sledeće:

- Krcuna sam cenila jer je bio vrlo duhovit. Bio je jedan od najpametnijih u tom vremenu i jedan od tih boraca za prava Srbije. I on to nije krio. Jednom smo išli brodom, putovali na ostrvo Vis, a Krcun zapeva pesmu “Oj, vojvodo Sinđeliću” i sedne blizu Tita. Svi viknuše: “Ne sme se ta pesma pevati!” A on je i dalje pevao. Imao je smelosti da kaže što šta.

Ostaće, ipak, upisano da je Krcun poginuo 6. novembra 1964. u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u blizini sela Šopić kod Lazarevca. Tog dana, se uputio na Sresku konferenciju Saveza komunista u Titovom Užicu.

Prema zvaničnim podacima iz istrage, njegova nova kola, koja su mu dodeljena neposredno pred polazak (činjenica koja svim Srbima bode oči), zbog velike kiše proklizala su po blatu, usled čega je vozač izgubio kontrolu nad vozilom koje je sletelo s puta i pri brzini od 130 km na sat udarilo u drvo. Zajedno s Krcunom tad je poginuo i Svetolik Lazarević Laza.

(D. Z.)