Nikolić: Stefan Nemanja primer i vodilja mudre politike! (FOTO)

- Vladavina Velikog župana Stefana Nemanje je primer mudre politike kakva je potrebna i danas. Iskušenja koja je imao u nastojanju da obezbedi samostalnost Srbije, njegova hrabrost i odlučnost u spoljnoj politici, primer su da velika dela i bogata zaostavština nisu mogući bez velike lične žrtve, odlučnosti, nepokolebljivosti i posvećenosti - rekao je predsednik Srbije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je rodonačelnik dinastije Nemanjića, Stefan Nemanja, jedna od najvažnijih ličnosti u celokupnoj srpskoj istoriji i da za nove generacije predstavlja svetionik koji određuje pravac očuvanja srpske države.

- Vladavina Velikog župana Stefana Nemanje je primer mudre politike kakva je potrebna i danas. Iskušenja koja je imao u nastojanju da obezbedi samostalnost Srbije, njegova hrabrost i odlučnost u spoljnoj politici, primer su da velika dela i bogata zaostavština nisu mogući bez velike lične žrtve, odlučnosti, nepokolebljivosti i posvećenosti - rekao je Nikolić.

Na skupu "Vladar, monah i svetitelj: Stefan Nemanja - prepodobni Simeon Mirotočivi i srpska istorija i kultura (1113-1216)", predsednik Srbije podsetio je da je Stefan Nemanja, najmlađi i najsposobniji sin vlastelina Zavide, bio rodonačelnik dinastije Nemanjića, koja je stvorila moćnu srpsku državu, konkurentnu i samoj Vizantiji.

- Kada bismo naveli samo tu činjenicu bilo bi dovoljno za ocenu da je bio jedan od najznačajnijih vladara u srpskoj istoriji. Uz to, otac je svetoga Save, a ta dva sveca su dva ugaona kamena Srpske pravoslavne crkve, čija je uloga u identitetu i kulturi srpskog naroda - ključna - podvukao je Nikolić.

Distanca od devet stoleća, prema njegovim rečima, dovoljna je da možemo da konstatujemo da je Stefan Nemanja - Sveti Simeon Mirotočivi - jedna od najvažnijih ličnosti i u celokupnoj srpskoj istoriji.

Nikolić je ukazao na to da je Stefan Nemanja uveo pravoslavlje kao zvaničnu religiju i gradio crkve i manastire koji su biseri arhitekture i freskoslikarstva.

Prema njegovim rečima, Stefan Nemanja, koji je živeo od 1113. do 1199, zemlju je zatekao podeljenu i razjedinjenu, umeo da se izbori sa teškoćama i stvorio je uslove za utvrđivanje srpske državnosti i proširenje srpskih granica.

- Umeo je da pošalje izaslanike čak u Nirnberg da sa carem Fridrihom Barbarosom ugovore savez protiv Vizantije, ali je isto tako znao da caru Vizantije Manojlu Komninu pošalje svoju vojsku radi pomoći u bici kod Miriokefalona. Njegovom zaslugom Kosovo, Zeta, Travunija, Zahumlje, Neretvljanska oblast postadoše delovi srpske države - naveo je Nikolić.

- Za nove generacije Stefan Nemanja predstavlja svetionik koji određuje pravac očuvanja srpske države. Njegov lični primer je obaveza da se kao najveće blago čuva dragocena zemlja koja nam je privremeno data na čuvanje. Taj amanet nije on ostavio samo svojim potomcima, već svim Srbima, za vjeki vekova - rekao je Nikolić.

Predsednik Srbije je dodao da je rodonačelnik dinastije Nemanjića upozorio da narod nije narod bez zemlje, da narod nije narod ako dopusti da nema svoj jezik, da narod nije narod bez vere i ljubavi.

- Pred tim zavetnim rečima, niko ne može da ostane ravnodušan... - rekao je Nikolić.

On je podsetio da je Stefan Nemanja poručio da smo mi Sloveni mogli biti jedno biće, snažni i nepobedivi, ali da su nas nažalost, razmirice i razni interesi razdvojili i oslabili.

Nikolić je naveo da je srpski vladar učio da ne mrzimo druge, ali da čuvamo svoje i citirao velikog župana: "Jer ja vam dajem ovu zapoved: da ljubite brat brata, ne imajući među sobom nikakve zlobe".

Čak je i njegovo povlačenje sa trona imalo duboki diplomatski i nadasve državnički smisao, a silazak sa vlasti za njega nije predstavljalo nikakvu teškoću, jer za Stefana Nemanju svetovna vlast je imala smisao samo ako je u službi naroda i države, kazao je predsednik Srbije.

- Svoju misiju služenja narodu i državi nastavio je potom na Svetoj gori, gde je prešao u večni pokoj, sa poslednjim rečima hvale u slavu Boga, u dubokoj starosti 13. februara 1199. kao monah Simeon u manastiru Hilandaru, a 1208. njegove su mošti prenete u manastir Studenicu, gde se i sada nalaze - naveo je Nikolić.

Predsednik Srbije je podsetio i na reči Svetog Save koji je o svom ocu napisao:

- Jer sam Bog zna, a ni od ljudi nije skriveno koliko je bio njegov podvig za nas i za ljudska neznanja, ovoga blaženoga muža, gospodina nam i učitelja, koji ima Solomonovu premudrost, Davidovu krotost, Josifovu dobru i narav; svima divan i strašan vladar vladarima i gospodar gospodarima, i prosto reći, drugi mu neće biti ravan - rekao je on.

Nikolić je naglasio da je Stefan Nemanja udario temelj onome što se kasnije prepoznaje kao posebna odlika srpske srednjovekovne države - ne pravni partikularizam koji vlada u ostalim državama Evrope, već univerzalnost, jedinstvo pravnog sistema, što je dva veka kasnije kulminiralo donošenjem Dušanovog zakonika.

- U tadašnjoj Evropi samo su dve države imale jedinstven pravni sistem: Vizantija i Srbija - ukazao je Nikolić i dodao da je na spoljno-političkom planu, definitivno okrenuo pravac srpske državne i crkvene politike prema Vizantiji.

- Ovo je odluka koja je sudbinski uticala na stvaranje identiteta kakav danas postoji kod Srba - rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, Stefan Nemanja je već u vreme svoje svetovne vlasti bio prvi veliki zadužbinar, ktitor brojnih crkava i manastira, Studenice, Svete Bogorodice u Toplici, Svetog Georgija u Rasu, "a od izgradnje njegovih Ðurđevih stupova računa se nastanak Raškog stila gradnje sakralnih objekata".

- Hilandar je, po rečima Svetog Save, podigao tako što je mesto koje je bilo ''pusto lovište zverova'' prepoznao kao mesto gde treba sagraditi sveti manastir. U idealtipskom pogledu on je prvi srpski svetitelj, on je prvi koji ''zastupa i štiti'' poletni i junačni srpski rod ''na nebesima''. Od njega počinje ono uključivanje Srba među starije narode hrišćanske vaseljene - podvukao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, devet stoleća kasnije, suočeni sa sličnim iskušenjima, Stefan Nemanja je putokaz za vođenje države.

- I kada nas prisiljavaju da se odreknemo dela svog bića, oklevetani i umorni od stalne borbe, rastrgnuti iznutra i spolja, ismejani i proglašeni istovremeno i izdajnicima i nacionalistima, stojimo uspravno, jer su pravda i istina na našoj strani i pomažu nam da ne pokleknemo - rekao je predsednik Nikolić.

- Možda se nekima čini da smo poraženi i poniženi, ali naša je borba pravedna, a njihovi, najčešće bedni i ekonomski interesi nisu dovoljni da pobede srpski narod - rekao je Nikolić i dodao da su oni koji su protutnjali našom zemljom, samo trenutak u našem pamćenju, a odlazili su odnoseći na sebi prokletstvo naše prolivene krvi.

Učinićemo sve da Srbi više nikada ne budu narod koji svako može nekažnjeno da progoni ili progna, poručio je predsednik Srbije na skupu "Vladar, monah i svetitelj: Stefan Nemanja - prepodobni Simeon Mirotočivi i srpska istorija i kultura (1113-1216)", održanom u Rektorata Univerziteta u Beogradu.

Skupu se obratio i patrijarh srpski Irinej, koji je rekao je da je Stefan Nemanja bio rodonačelnik dinastije Nemanjić i utemeljivač srpske države.

- Stefan Nemanja je bio tvorac moderne države i jedan od najznačajnijih srpskih vladara - naglasio je Irinej.

Patrijarh je rekao da se nada da će ovaj naučni skup "osvetliti ličnost i delo Stefana Nemanje".

(Telegraf.rs / Tanjug)