DOSIJE SRPSKI LIBERALI: Evo zašto se predao jedini čovek koji je mogao da pobedi Tita

Sin neformalnog vođe opozicije Titu, otkriva dosad nepoznate detalje iz političkog i post političkog života svoga oca i objašnjava da su "srpski liberali" u konflikt s Titom često dolazili zbog njegovog iracionalnog ponašanja

Četrdeset godina nakon sloma srpskih liberala, sve je više onih koji su skloni mišljenju da su Marko Nikezić, Latinka Perović, Mirko Tepavac, Koča Popović i drugi bili najveća propuštena šansa Srbije.

Preporučujemo

Posledica čistke liberala bilo je uklanjanje najmanje šest hiljada ljudi iz javnog života, mahom direktora, što je onemogućilo privredni razvoj zemlje.

U novom broju Nedeljnika, Zoran M. Nikezić, sin neformalnog vođe "opozicije" Titu, otkriva dosad nepoznate detalje iz političkog i post političkog života svoga oca.

- On u kući nikad nije izgovorio ime Tito. Sećam se da mi je rekao par puta, da je mislio da Tito treba da se povuče, da bude u drugom planu u nekoj formi oca nacije ili ideologa nacije, a da vođenje države prepusti mlađima. Jako je cenio Tita, ali nikad nisam imao utisak da je bio indoktriniran i da je tu indoktrinaciju pokušavao da proširi. Govorio je za njega uvek - predsednik. Zbog preciznosti reči, jer on je bio predsednik, a Tito je bio sinonim za kult ličnosti, za nešto što je iznad nas nevezano za institucije. Za njega je Broz je bio predsednik, a ne Tito - kazao je Zoran Nikezić za Nedeljnik.

Svako podsećanje na početak sedamdesetih, kao i na ljude koji su obeležili te događaje, neupitno vodi ka neformalnom lideru neformalnog pokreta koji će zbog optužbi za anarho-liberalizam dobiti nadimak "srpski liberali".

Marko Nikezić, verovatno najspecifičnija politička figura posleratne Srbije, predsednik CK Srbije u vreme "sloma", pomalo je zaboravljeni neuspešni reformator Srbije, kroz čiji se lik ocrtava kompletna ideja promena u Srbiji koje se nisu dogodile. Kao i razlozi zašto se nisu dogodile, podseća Nedeljnik uz pomoć dosad zaturenih istorijskih podataka.

Da su "srpski liberali" u konflikt s Titom često dolazili zbog njegovog iracionalnog ponašanja ilustruje anegdota koju je krajem devedesetih ispričao Tepavac.

Uoči važne posete Americi, u oktobru 1971, Tito mu je naložio da se ambasador Crnobrnja iz Vašingtona odmah vrati u zemlju. To je izazivalo ogromne probleme, jer novi ambasador do posete verovatno ne bi stigao da preda akreditive. Iako je pristao da odloži odluku, sutradan Tito kaže: "Ostajem pri odluci da se Crnobrnja odmah povuče!"

Tepavac dalje svedoči:

"Valjda je video koliko mi se to ne dopada, i dodao, za mene, iznenađujući razlog: 'Jovanka neće da ide, ako on tamo ostane...' Još više me je iznenadio nastavkom: 'Valjda i ti ponekad ne možeš da izađeš na kraj sa svojom ženom!"

Na četvorodnevnom sastanku Tita i "rukovodećeg društveno-političkog aktiva Srbije" u jesen 1972. Tito im je poručio da omalovažavaju borbu protiv anarholiberalizma i klasnog neprijatelja, da su kriterijumi borbe protiv klasnog neprijatelja u Srbiji liberalniji, da pojam socijalističke demokratije dobija primese građanske demokratije.

Spočitano im je i što je marksizam skoro iščezao iz nastavnih programa univerziteta. Jedan od savremenika je kasnije govorio: "Posle smene Nikezića kod Tita se više nije išlo na razgovor, već na referisanje".

Zoran M. Nikezić otkriva i šta je Marko Nikezić mislio o Slobodanu Miloševiću.

- Kad je bila čuvena Osma sednica, bio je zabrinut i vrlo neraspoložen što se to dogodilo. Rekao je da je to indikator još jednog pada - svedoči Nikezić.

(Telegraf.rs)