OTKRIVAMO: Zašto zakon "nije isti" za građane i političke partije koje su u dugovima do guše!

Političkim strankama poverioci ne žure da potraže naplatu zastarelih milionskih obaveza čak ni nakon nekoliko meseci, dok bi u slučaju, kada su dužnici građani, bilo mnogo drugačije, pa čak i da je u pitanju tričavih 1.000 dinara

Računi političkih stranaka koje su na poslednjim parlamentarnim izborima doživele debakl su u blokadi, a u nadležnim institucijama poput Ministarstva pravde,  držvne uprave i finansija, ne znaju šta se događa sa dugovima i imovinom partija koje prestanu da postoje, kao što je slučaj sa URS-om, jer kako kažu "niko od njih nije za to zadužen".

Preporučujemo

Pored URS-a, čiji račun je već 97 dana blokiran na iznos od 23,5 miliona dinara, u blokadi su i račun LDP-a na iznos od pet miliona dinara, kao i DS-a na iznos od 85 miliona dinara. Ko će, kada i kako naplatiti ova dugovanja - ne zna se.

Povodom pomenutih dugovanja, sekretar DS-a, Milan Popović, rekao je za Naše novine da "stranka ima stabilne prihode koji se ne menjaju, a koji potiču iz budžeta na osnovu broja poslanika u parlamentu i odbornika u lokalnim parlamentima, te od članarina i eventualnih donacija", dok je potparol LDP-a, Jovan Nedeljković je rekao da stranka normalno funkcioniše i radi na vraćanju dospelih obaveza i dugova.

Međutim veći problem postaje stranka Ujedinjenih regiona Srbije. nakon što su se raspali, kako prenose Novosti, svako od bivših članova pokušava da se ogradi od bilo kakve finansijske odgovornosti, a takođe Miodrag Miljković je za Novosti izjavio da "ne zna šta se trenutno dešava sa finansijama stranke, niti ko će i kako vratiti dugove".

Po zakonu, kada dođe do ovakvih situacija trebalo bi poverioci da izvrše prinudnu naplatu svojih potraživanja. Ipak, to može prestavljati samo prvi korak, ali ne i rešenje, s obzirom da po poslednjem finansijskom izveštaju imovina URS-a vredi oko 12 miliona dinara, a dok obaveze prema dobavljačima iznose 321 milion dinara.

Potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti, a samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za pet godina. Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Tako da još uvek ima vremena da se potraži imovina dužnika, ali naprosto čudi, kada su ovakve sume u pitanju, da do toga već nije došlo.

I dok vidimo da političkim strankama poverioci ne žure da potraže naplatu  zastarelih obaveze čak ni nakon nekoliko meseci, u slučaju "običnih građana", lako bi se moglo pretpostaviti, bilo bi mnogo drugačije, pa čak i da je u pitanju tričavih 1000 dinara, a kamoli neki milionski iznosi, pa tako lakše i briže dolazi do suđenja i procesa između poverenika i običnih građana, nego kada je to slučaj sa političkim partijama, pa čak i onda kada one izgube političku moć.

(Telegraf.rs)