MILAN KRKOBABIĆ: Vučićev koncept je pošten, održava minimum egzistencije, dostojanstva i pravde! (INTERVJU)

Predsednik PUPS-a za Telegraf govori o novom Zakonu o radu i penzionom i invalidskom osiguranju i ukazuje na prednosti ovog zakona u borbi za ekonomski oporavak zemlje, kao i o funkcionisanju Pošte Srbije i načinu na koji opstaje koalicija sa SPS-om

Milan Krkobabić, lider PUPS-a, stranke koja za osnovni cilj ima pospešenje socijalno ekonomskog položaja penzionera i socijalno ugroženih kategorija građana, u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf komentariše izmene i dopune novog Zakona o radu i penzijsko invalidskom osiguranju.

Preporučujemo

Krkobabić kaže da je njegova stranka dala podršku reformama i konceptu koji je iznela Vlada Srbije, jer veruju da će poboljšati privredni rast i otvoriti nova radna mesta.

Da li ste podržali Zakon o radu i o penziono-invalidskom osiguranju? Kako biste ocenili taj zakon, koje su prednosti, a koje mane?

- U fokusu naše partije je bavljenje zaštitom pozicije penzionera i mi smo se isključivo bavili time. Dolazimo do tačke kada se, kao u snegu, vide svačiji tragovi, jednostavno postoji pluralizam i političkih i ekonomskih interesa i tačno se sada vidi ko čije interese i na koji način zastupa. Kada govorimo o poziciji penzionera, izmenama i dopunama Zakona o radu i PIO, one bitno ne utiču na poziciju sadašnjih penzionera u ekonomskom smislu, odnosno ne pogoršavaju je, ali potencijalno mogu pozitivno da deluju. Ako ovaj Zakon u radu bude u funkciji otvaranja novih radnih mesta i pospešivanja privredne aktivnosti, ostvaruje se naše osnovno načelo, vitalni interes PUPS-a i penzionera Srbije - da imamo što više novih radnih mesta, jer samo novouposleni ljudi izdvajaju i pune penzioni fond i tad su penzije redovne i sigurne, a od toga zavisi i koliko će biti i velike, jer ako smanjujemo broj zaposlenih, naravno da će i penzije biti neizvesne. Prema tome, sve što ide u prilog otvaranju novih radnih mesta, uplati poreza i doprinosa je nešto što je imperativ PUPS-a i sa tog aspekta naša partija ima ovakav odnos. Spremni smo, i to smo rekli, da prihvatimo sve one amandmane, sva poboljšanja koja se neće bazirati na parcijalnom, uskom interesu ove ili one partije, već koja idu u pravcu boljitka  celokupne populacije stanovništva Srbije.

Ministar finansija Lazar Krstić je podneo ostavku jer nije bilo saglasnosti da se sprovedu sve mere koje je on predložio, između ostalih i smanjenje plata i penzija za 20 odsto. Kako tumačite činjenicu da njegovi predlozi nisu bili prihvaćeni?

- To je slobodna volja ministra da podnese ostavku ili ne. Kada je reč o merama sigurno da stanje u kom se nalazi srpska ekonomija u celini je više nego zabrinjavajuće. Deficit je izuzetno visok, privredna aktivnost je na niskom nivou, broj zaposlenih ljudi koji radi je izuzetno mali. To su neke vidljive i jasno definisane stvari i tu ne treba trošiti mnogo energije u opisivanju stvari. Svi su ih opisali, hajde da ih promenimo. Bilans ima dve strane - prihodnu i rashodnu i ja u načelu nisam sklon rešenjima koja daju dobro plaćene knjigovođe, niti sam sklon da se samo bavimo rashodnom stranom. Ušteda ima jednu granicu ispod koje ne može dalje da se ide. Kad se prođe ta granica udara se na minimum egzistencije najvećeg broja građana Srbije. Ovo govorim kao neko ko vodi veliku firmu, ali i neko ko zastupa prava ugroženih - vi troškove možete da smanjite do jedne tačke, ali dalje od toga ne. Rešenje je da celokupnu energiju i sav potencijal koji imamo usmerimo na drugu stranu - na prihodnu stranu, a to znači i pokretanje privredne aktivnosti, otvaranje novih radnih mesta, suočavanje sa  najvećom noćnom morom Srbije - sivom ekonomijom, koja obuhvata gotovo trećinu privrednog života.

Koje mere treba preduzeti da bismo se na pravi način izborili sa sivom ekonomijom i pretvorili je u legalno poslovanje?

Neke praktićne mere možemo odmah da preduzmemo - fiskalna disciplina, a to podrazumeva da vidimo i da reformišemo poresku upravu, da i reformišemo carinu, da vidimo kako nam rade inspekcijske službe. To su neki administrativno-organizacioni koraci koje odmah možemo da sprovedemo, kako bi počeli praktično da deluju i da sivu ekonomiju sa neprelazne barijere polako prebacujemo u legalnu zonu. Ako grubo kažemo, jer niko nema precizne podatke, negde trećina svega onoga što se stvori pripada sivoj zoni, samo deo toga ako uguramo u legalne tokove, mi smo ispunili deficit. Svu energiju treba da usmerimo na tu stranu, da učinimo sve i onda možemo da kažemo i sebi i drugima, učinili smo sve što smo mogli, a situacija je takva i takva. Nikad nam neće uteći to da za ovoliko i ovoliko smanjimo procenat. Takva smanjenja udaraju u realnu granicu.

Znači smatrate da smanjenja nisu rešenje, jer ona prvenstveno samo pogađaju golu egzistenciju građana?

- To je ono i što je premijer rekao. To više nisu ni ekonomska, ni socijalna, već egzistencijalna pitanja. Udaramo direktno u egzistenciju velikog broja ljudi. Kada dođemo do te tačke da razmišljamo o tome moramo da budemo čisti pred sobom i pred svima da smo sve preduzeli i na ovoj drugoj strani, da smo pokrenuli privrednu aktivnost, da smo omogućili da domaći i strani investitori mogu da deluju, da smo otvorili nova radna mesta, prelomili breg sive ekonomije, počeli da ga topimo i pretapamo u legalnu ekonomiju. Ako sve te mere ne daju rezultat, onda možemo da razmišljamo o procentima smanjenja. To je koncept iza koga ja stojim kao neko ko je na čelu partije i ko se bavi privredom i pokazuje da jedan sistem kao što je Pošta Srbije, koja zapošljava preko 15000 ljudi može da investira 45 miliona evra, da bude profitabilna i izađe u susret pitanjima radnika. U praktičnom radu smo pokazali da neke stvari mogu da se urade.  U celini u Srbiji imamo malo zaposlenih, a cilj je da ih dobijemo što više.

I premijer Aleksandar Vučić je rekao da je pospešenje privredne aktivnosti i otvaranje novih radnih mesta prioritet, ali i da će, možda, smanjenja za 10 odsto biti neizbežna?

- Ja bih voleo da se ta mera definiše. Smatram da je koncept predsednika Vlade Srbije da se učini sve da do toga ne dođe, da se na prihodnoj strani uradi sve što je moguće. Treba da vidimo šta su uradila sva javna preduzeća, da li su mogla da posluju pozitivno ili ne, ona koja su poslovala pozitivno da li su mogla da posluju bolje, ona koja - da otkrijemo zbog čega nisu, ona koja imaju objektivno pravo na nekakav gubitak jer obavljaju neke stvari za ovaj narod - da vidimo da li je taj gubitak mogao da bude manji. Treba da vidimo pojedinčano i koliko to iznosi. Hajde da vidimo šta sa 150 preduzeća u restruktuiranju, da pogledamo pojedinačno u koje preduzeće smo ušli, koje smo to mere preduzeli, koje je oživelo i koje može da oživi. Nije dovoljno da kažemo da ćemo vratiti plate koje dugujemo, ja se time ne zadovoljavam, to ništa ne znači, jer doći će sledeći mesec i sledeća plata će trebati da se isplati i biće potrebno overiti zdravstvene knjižice na narednih šest meseci. I šta onda? Treba videti koja smo preduzeća u stanju da oživimo. Kad sve mere preduzmemo tek onda možemo da kažemo da nemamo više izbora. Nema potrebe da neko dolazi iz belog sveta da kaže da treba da se smanji plata ili penzija za 10-20 odsto, ja mu odmah mogu odgovoriti zašto 20, zašto ne 40? To nije mudrost, mudrost je da se pronađe način za povećanje prihoda, da se zapošljavaju ljudi. Plate i penzije imaju realnu tražnju, sa smanjenjem te realne tražnje broj usluga i robe koje se proda opada. Manje će se kupovati, a sa manjom sposobnošću kupovanja tih ljudi nema ni potrebe ni da se proizvodi, niti ima potrebe za novim radnicima. Treba nam određena vrsta dodatne tražnje, bez povećanja realne tražnje nema oživljavanja. A mislim da je baš to koncept koji je izneo Aleksandar Vučić i zato mu dajemo podršku.

Starosna granica za odlazak u penziju se povećala i pojedini stručnjaci tvrde da to može biti prepreka za zapošljavanje mladih ljudi? S obzirom da ste rekli da podržavate otvaranje novih radnih mesta, kako tumačite ovakve navode?

- Ako Zakon o radu bude u funkciji podspešivanja privrede i otvaranja novih radnih mesta, do toga neće doći. Nije problem u zakonu, koliko u njegovoj primeni, u tome koliko smo u stanju da sprovedemo neki zakon. Nisam slučajno napomenuo da je važno kako funkcionišu inspekcijske službe, kako će vršiti kontrolu svega toga, kako ćemo disciplinovati fiskus u ekonomskoj sferi, kako će funkcionisati poreska uprava, na koji način i da li su obuhvaćeni svi poreski korisnici, šta rade ostali organi?! Primena je problem u Srbiji. Ukoliko sve bude koordinisano funkcionisalo, neće biti problema. Trebalo bi da očekujemo da omogući nova zapošljavanja i mi isključivo iz te vizure na to gledamo.

 Spekuliše se da je pomeranje starosne granice mera koja je iznuđena od strane MMF-a i Svetske banke?

- Mislim da dajemo preveliki značaj MMF-u i Svetskoj banci. Ni MMF ni Svetska banka se ne bave mnogo Srbijom, oni daju neke načelne stavove, jer je običaj svakog ko da novac da kontroliše gde je otišao taj novac i kako će dužnik da ga vrati. Oni se preterano ne udubljuju u detalje, mislim da to mi ovde, u Srbiji, interpretiramo na naš način. Naravno da koncept penziono invalidskog osiguranja dvadesetog veka nije istovetan konceptu PIO 21. veka. Nekadašnja priča da tri ili četri zaposlena izdržavaju jednog penzionera ne stoji. Logika kaže da Srbija nema toliko stanovnika, a kamoli onih koji mogu da rade kako bi ispunili taj osnos 1:4. Razvoj modernih tehnologija, savremenih tehnologija, a to govore nove investicije, donosi promene. Pa ne zapošljava se više na hiljade ljudi, savremene tehnologije neposredno smanjuju učešće radnika. Neke projekcije u SAD govore da će  do 2030. godine svega raditi 15 odsto od sadašnjeg broja zaposlenih. Broj zaposlenih se na ovakav način neće povećavati u 21. veku. Savremene tehnologije nameću nova rešenja. Prema tome, gledanje i na PIO u 21. veku zahteva nova rešenja. Ja nisam kompetentan da vam dam odgovore, više nije ni naš problem, problem Srbije, već regiona, problem širom Evrope. Veliki umovi će lomiti koplje oko toga kakva je budućnost PIO 21. veka. Životni vek je takođe duži, pa je normalno da se duže i radi. To su pitanja koja daleko prevazilaze skupštinsku raspravu. Imaćemo fabrike sa potpuno automatizovanom proizvodnjom, u kojima će raditi  dvoje, troje ljudi - i šta onda?!

S obzirom da se starosna granica za odlazak u penziju pomera, da li je i Zakon o radu donesen i da li će funkcionisati koordinisano sa strategijama razvoja u drugim oblastima koje pospešuju sveukupan kvalitet života građana?

- Ni jedan sistem ne možemo izlolovano reformisati na bolje. U teoriji sistema, sistemi su međusobno povezani, oni  trpe uticaj jedan na drugi, to je evidentno. Prema tome, ako ne pristupimo celovito reformama, u onom pozitivnom smislu svih uslovljenih, međusobno povezanim sistema, nećemo ništa uraditi. Ja pretpostavljam da je uzet u obzir celokupni koncept i tu smo dali podršku konceptu presedniku vlade. Mi smo kao partija zrelo i odgovorno definisali stvari i taj koncept je za nas prihvatljiv, za nas je prihvatljivo da podržimo sve moguće na prihodnoj strani, da ne dovedemo u pitanje egzistenciju građana. A to je nešto što zaslužuje našu punu podršku - pokretanje privredne aktivnosti, otvaranje novih radnih mesta, rešavanje pitanja sive ekonomije. To nije politička ekonomija, PUPS ne participira u Vladi Srbije, mi nemamo ministre, ne radi se o personalnoj, kadrovskoj podršci, ali imamo pravo da stanemo u odbranu Vučićevog koncepta za koji mislimo da je pošten, jer podržava i održava minimum egzistencije, dostojanstva i pravde.

Pošta Srbije postalo je javno preduzeće sa jednim od najboljih poslovnih rezultata ikad, poslovni rashodi se smanjuju, prihodi su u ovoj godini za prva tri meseca veći za oko 66 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kako ovo preduzeće uspeva u ovako teškom periodu?

- Ako uzmemo kriterijum rast neto dobiti, onda smo zaista najuspešniji. Drugi kriterijum je broj zaposlenih. Pošta zapošljava 15.000 ljudi i to je impozantan podatak. U sferi osnovne delatnosti, Pošta Srbije ima skoro 50 konkurenata - DHL je jedan od njih na primer. Kada vidite koliko konkurenata i kakvih imamo -može da se pretpostavi da li je Pošta monopolista ili ne. Nemamo monopol, po mišljenju ministarstva i kriterijumu finansija, razvrstavanju, mi smo jednostavno tržišno pozicioniran igrač. U sferi IT-a imamo hiljadu konkurenta - mi nudimo kds i net, imamo oko 100.000 korisnika, ali najzvučnije ime je SBB. Da li smo mi monopolisti u takmičenju sa SBB-om? Znači, to su predrasude da smo monopolisti, jer mi smo tržišno pozicioniran igrač koji je u jakoj utakmici ostvario solidan rezultat, koji je proizišao radom tih 15000 ljudi, podstaknut time što je Pošta kao sistem u najvećoj meri očuvana. Svi veliki sistemi su ruinirani, kod nas je, igrom slučaja, snagom zaposlenih i rukovodstva taj sistem očuvan.Cilj je da imamo nove proizvode, nove poslove i da se takmičimo sa konkurencijom. Mi tražimo nove poslove i ukoliko procenimo da su pojedini ljudi višak- biće uposleni kada proširimo svoju delatnost. Menadžer ili direktor ima dva izbora: da smanji troškove, a smanjiće ih ako otpusti radnike, ili da se pomuči da nađe novi posao - ja sam izabrao ovo drugo.

Kakva je situacija u PUPS-u i u odnosu sa koalicionim partnerima?

- U PUPS-u je stanje redovno, imali smo izbornu skupštinu, dovršavamo taj ciklus konstituisanja organa. Bitno je da smo apsolutno jedinstveni oko principa koje podržavamo i nastavićemo da delujemo kao i do sada. Trenutno smo četvrta partija po sazivu u parlamentu, poslanički klub ima 12 ljudi i nismo opterećeni nekim participiranjem u vlasti, celokupna energija je usmerena na to da u prostoru u kom delujemo praktičnim primerima pokažemo šta možemo da uradimo. Dali smo podršku konceptu reformama i samo ako svi učestvujemo u tome, možemo da izađemo iz zone sumraka. Koncept je za nas potpuno prihvatljiv i trenutno ne vidim alternativu tom konceptu. Što se tiče koalicije sa SPS-om i JS imamo korektne odnose i upravo ih baziramo na principima koji se oslanjaju na zaštiti penzionera i socijalno ugroženih kategorija građana. Mi u svemu gledamo linije spajanja, a ne razdvajanja i tražimo zajednički imenitelj za sve. I kod zakona o radu nastojali smo da vidimo šta je zajednički imenitelj i šta je korisno za sve, s tim da smo poštovali pravo nekih drugih partija koje su u vlasti koje u svom delovanju imaju isključivo preambulu zaštite radnika i njihovih interesa. Oni su i bili nosioci Zakona o radu - da to na najbolji način definišu, mi smo ih u tome ohrabrivali i dajemo im podršku, ali njihov barjak ne možemo da nosimo, orjentisali smo se na zaštitu penzionera i prava socijalno ugroženih.

(Manja Bojanić)