Mihajlović: Štete na saobraćajnoj infrastrukturi prelaze 0,64 BDP-a!

Prema prvim procenama u poplavama je oštećeno više od 3.500 kilometara putne infrastrukture, dok se u železničkom saobraćaju ne može prići oko 30 odsto koloseka

Prema prvim procenama u poplavama je oštećeno više od 3.500 kilometara putne infrastrukture, dok se u železničkom saobraćaju ne može prići oko 30 odsto koloseka, kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajović za Novi magazin.

Preporučujemo

Kritična šteta pričinjena saobraćajnoj infrastrukturi već sada prelazi 0,64 odsto BDP-a, kaže ona i dodaje:

- Vladina Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda, kojom predsedavam, uputila je pismo svim lokalnim samoupravama da dostave preliminarne izveštaje o procenjenoj šteti na stambenim objektima, privrednim i poljoprivrednim dobrima i lokalnoj infrastrukturi. Tek kada te podatke dobijemo i kad ih Komisija analizira moći ćemo da izađemo sa procenama o ukupnoj šteti, sredstvima potrebnim za obnovu i prioritetima.

Mihajlovićeva je rekla i da su poplave najviše problema stvorile na trasi Koridora 11, ali da se gradnja novih deonica mora nastaviti paralelno sa obnavljanjem postojećih.

- Na trasi Koridora 11 izlivanje reka bilo je izraženije nego u nekim drugim krajevima, na primer na jugu Srbije, i samim tim stvorilo više problema. Obnavljanje oštećenih puteva i mostova mora teći paralelno sa izgradnjom novih deonica. Kao zemlja pretrpeli smo ogromne ljudske i materijalne gubitke, ali život ne sme da stane i moraćemo da radimo još više kako bismo obnovili urušene objekte i nastavili da gradimo kao što smo to činili pre ove prirodne katastrofe - rekla je Mihajlovićeva

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je za Novi magazin rekla i da višedecenijski problem predstavlja izgradnja objekata na lokacijama koje za to nisu predviđene i da se taj problem mora rešavati sistemski.

- Za razliku od prethodnog perioda, trudićemo se da glavnu reč ima struka, koja najbolje može da kaže gde je bezbedno graditi, a gde ne, i koje sve mere predostrožnosti treba da preduzmemo kako bismo se, u okviru onoga što je moguće učiniti, što bolje zaštitili od posledica izlivanja reka - rekla je Mihajlovićeva i dodala da je činjenica da "priča oko legalizacija bespravno podignutih objekata traje neprihvatljivo dugo, da propisi koji su donošeni nisu dali očekivane rezultate" i da je u interesu i države i građana da se na taj problem stavi tačka.

Ministarka građevinarstva ipak napominje da je prioritet "na koji način ćemo pomoći da se saniraju posledice poplava koje su, osim izgubljenih života, veliki broj ljudi ostavili bez doma".

- Na obnovi stambenih objekata i izgradnji novih trudićemo se da što više uposlimo domaću građevinsku industriju - zaključila je Mihajlovićeva

(Telegraf.rs)