SRPSKI KRALJ: Titu ne mogu oprostiti zločine koje je činio!

- Moramo da odamo počast i partizanima i četnicima. Jedino što bih mogao da priznam Titu kao zanimljiv potez je okupljanje nesvrstanih zemalja. Ali, sva ta masovna ubijanja koja je radio... To je strašno - kaže Aleksandar II Karađorđević

Prestolonaslednik Srbije Aleksandar II Karađorđević otvoreno u intervjuu za Ilustrovanu politiku priča o tome koliko se njegov otac kralj Petar Drugi, mučio da zaradi za život i kako su on i njegova tri sina završili fakultete i, kao većina običnih ljudi, radili poslove za koje su se školovali.

Preporučujemo

Prestolonaslednik Aleksandar otvoreno priča o svom odnosu s Jovankom Broz, kako mu se obraćala s "moj kralju", kao i šta zamera, a za šta pohvaljuje Josipa Broza Tita.

Na pitanje koga je s prezimenom Broz upoznao, osim Titovog unuka Joške, Aleksandar II Karađorđević kaže:

- Jovanku. Urgirao sam u više navrata da dobije odgovarajuću penziju, što se, na žalost, nije desilo do kraja njenog života. Nije se poslednjih godina osećala dobro, imala je kataraktu, ali je vodila fascinantne razgovore s mojom porodicom. Jednom smo supruga i ja bili s mojim sinom Filipom i razgovor smo vodili bez persiranja jedno drugom. Kad je Pjer Karden dolazio u dvor da održi dobrotvornu modnu reviju ovde, pitao nas je da li može da dođe Jovanka, koje se seća kada je bio gost kod nje i Tita. Preneli smo joj poziv, ali je odbila, jer je mislila da ne izgleda dovoljno dobro za takvu svečanost. Na žalost, ona je retko napuštala kuću u kojoj je živela i nijednom nije došla da nas poseti.

On kaže da se često susretao s Titovom suprugom i da su oni uvek bili prijatni.

- Uvek kada bih joj dolazio u posetu oslovljavala me je s “kralju moj”. Imala je nevereovatne priče da nam ispriča, kao i čudesnu zbirku fotografija raznih ljudi koji su njoj i Titu dolazili u posetu. Među njima je bio i grčki kralj Pavle sa suprugom, princezom Federikom, a uz fotografije bili su sjajni opisi tih poseta - kaže Aleksandar II.

- Rekla mi je da je posećivala ovaj dvor, da su tu priređivali prijeme i gledali filmove, ali da nikada u njemu nije prespavala. U njihovu savest nisam nikada pokušavao da diram, to je njihova stvar, a što se mene tiče, osveta nikad nije bila nešto o čemu razmišljam. Dok je u svetu bio Drugi svetski rat, mi smo u Jugoslaviji imali i građanski rat. Mnogo je ljudi izginulo na obe strane i bilo je strašno što je posle iskustva s koncentracionim kampovima za vreme rata, režim nastavio da pravi logore, poput Golog otoka. Nastavili su i posle rata da ubijaju sopstveni narod, samo u ime očuvanja vlasti i optimanja imovine ljudi koje je proglasio neprijateljem naroda - dodaje on.

Na pitanje šta zamera, a za šta pohvaljuje doživotnog predsednika SFRJ, prestolonaslednik odgovara:

- Moramo da učimo iz istorije, da se molimo za žrtve na obe strane i zato su nam ove rehabilitacije neophodne. Mislio sam da će se i rehabilitacija Draže Mihailovića već dogoditi, ali još nije. Mi moramo da odamo počast i partizanima i četnicima. Jedino što bih mogao da priznam Titu kao zanimljiv potez je okupljanje nesvrstanih zemalja, skup zanimljivih, časnih i brojnih zemalja, od kojih su neke velike, poput Egipta i Indije. Ali, sva ta masovna ubijanja koja je radio... To je strašno.

Na konstataciju da su za vreme vlasti komunista, kralj Petar Drugi i kraljica Aleksandra, imali suviše svojih muka i težak život, prestolonaslednik odgovara:

- Prvo, nije bilo nikakvog voza s blagom, osim u Diznilendu, koji je krenuo u izbeglištvo s mojim ocem. Moj otac je jako teško živeo, a ono malo novca kojeg su imali za vreme rata trošen je na rad vlade u izbeglištvu. Bilo je još gore posle onoga što se desilo 29. novembra 1945. kad je deklaracijom Skupštine ukinuta monarhija. Tako je moj otac morao da počne da radi razne poslove da bi preživeo, poslove kojima nije bio vičan, jer je odrastao izolovan od tog sveta biznisa. Školovao se da bude kralj, imao je profesore koji su dolazili u dvor, gde je, još maloletan, imao sastanke s političarima.

(Telegraf.rs)