NA DANAŠNJI DAN IZGUBILI SMO KRALJA: Bežao od Hitlera, zbog Tita se nije vratio! (VIDEO) (FOTO)

Tog 15. aprila 1941. mladi kralj Petar II, koji tada još kalendarski nije napunio 18 godina, napustio je zemlju pred invazijom nemačkih snaga i otišao i Atinu

Danas se navršava 73 godine od kada je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević napustio zemlju pred invazijom nemačkih snaga predvođenih Adolfom Hitlerom i nikad se više, političkom odlukom Josipa Broza Tita, nije vratio u svoju otadžbinu. Srbiju je na taj način ostavio bez krunisane glave na čelu države!

Preporučujemo

Tog 15. aprila 1941. mladi kralj Petar II, koji tada još kalendarski nije napunio 18 godina, napustio je zemlju pred invazijom nemačkih snaga i otišao i Atinu.

Zbunjen munjevitim događajima u istoriji, mladi srpski kralj s Avale je mogao samo da gleda kako gori prestoni Beograd. Od trenutka kada je dekretom proglašen punoletnim, on se interesovao kod generala da li je već naređena mobilizacija, na šta mu đeneral Dušan Simović odgovara odrečno: "Takav potez bi mogao da provocira Nemce, ne treba pokazivati da strahujemo od rata".

Članovi Vlade su se tog prvog dana bombardovanja Beograda povukli na Avalu, odakle je kralj Petar poslednji put posmatrao prestonicu koja je gorela, dok se iz gradskih ruševina dizao prema nebu visok stub dima.

U haotičnom povlačenju Vlada i ministri se prebacuju u Banju Koviljaču, a deo ministara odlazi vozom za Užice. Tu se konačno Vlada i doslovce raspada, jer je u Sevojnu potpredsednik Vlade Vlatko Maček 7. aprila podneo ostavku i za svog zastupnika imenovao Juraja Krnjevića, koji je dotad službovao u inostranstvu. Maček se odmah vraća u Zagreb, gde posle proglašenja Nezavisne Države Hrvatske odlazi u zarobljeništvo ustaša.

Nemačka armija je 12. aprila popodne ušle u Beograd. Vlada je iz Sevojna stigla na Pale kod Sarajeva, gde je 13. aprila održala svoju poslednju sednicu. U tom trenutku se konačno slomio i moral đenerala Simovića koji kralju podnosi pisanu ostavku na položaj načelnika Vrhovne komande i za to mesto predlaže đenerala Danila Kalafatovića kojem je kao predsednik vlade dao punomoćje da potpiše "primirje" s Nemcima, a sve kako bi se navodno dobilo na vremenu za konsolidaciju vojske.

Ali, kada je Kalafatović stigao na razgovor s Nemcima, u ambasadi Čehoslovačke u Beogradu, čuo je samo da Nemci nemaju nameru da pregovaraju o bilo kakvom primirju, već da se od njega očekuje da potpiše bezuslovnu kapitulaciju.

Kralja Petra niko objektivno ne može kriviti za ono što se zemlji dogodilo, čak ni za to što je verovao đeneralu Simoviću koji ga je posle puča uveravao da Hitler neće napasti Jugoslaviju. Kao dečak nije mogao da razume komplikovane političke odnose u Jugoslaviji, a još manje složene prilike u međunarodnoj zajednici, niti nemoć vojske za odbranu.

Kralj Petar II Karađorđević tad nije imao ni na koga da se osloni za savet. Njemu bliski knez Pavle je bio proteran iz zemlje, majka i braća Andrej i Tomislav su takođe bili daleko. Kraljica Marija je tiho živela u okolini Londona, gde se oporavljala posle bolesti.

Simovićeva vlada ipak je naredila mobilizaciju 4. aprila 1941, ali je tad već bilo prekasno i ubrzo je u strogoj tajnosti doneta odluka da Vlada ide u Grčku. Dok kod Simovića nije bilo dileme da li je ta odluka ispravna, mladi Petar Drugi nije bio tako siguran. U nedostatku bližih savetnika, on traži razgovor s patrijarhom Gavrilom Dožićem, kojeg pita smatra li mudrom odluku da on napusti zemlju. Patrijarh se složio da i kralj treba da ode.

Kralj Petar II je u svojim memoarima napisao da je odluku evakuaciji bilo teško doneti, ali i to da je shvatio da je "mudrije izbeći zarobljeništvo i znati da je toliki broj ljudi evakuisan".

- Posetio sam patrijarha i upitao ga da li, po njegovom mišljenju, treba da napustim zemlju. Posavetovao me je da idem, ali je rekao da on namerava da ostane, jer veruje da ga, kao duhovnog vođu, neprijatelj neće dirati. Planirao je da, kao poglavar jugoslovenske pravoslavne crkve, nastavi da neguje duhovni život naroda, što je činio sve do onoga dana, kad je uhapšen i odveden u koncentracioni logor u Dahau. Održana je kratka služba i patrijarh se pomolio za našu pobedu i blagosiljao me. Nastavio sam prema aerodromu s prtljagom koji se sastojao samo od neophodnih stvari. Tamo sam sreo generala Mirkovića, glavnokomandujućeg vazduhoplovnih snaga, koji je bio zadužen za evakuaciju i oprostili smo se. Na aerodromu, zakrčenom ljudima, vladala je velika zbrka: vojska, vazduhoplovne snage, službenici vlade, njihove supruge, porodice, domaće stanovništvo, svi su se vrzmali unaokolo. Još nije bilo ni traga od generala Simovića i vlade - napisao je kralj Petar II.

On je opisao da je posle izvesnih neslaganja oko najboljeg pilota, koji je trebalo da ga preveze, odlučeno da će pilot biti major Sofilj, komandant eskadrile teških bombardera, u avionu "savoja marketi“.

- Pozdravili smo se na brzinu i uzleteli na 16.000 stopa. Uputili smo se prema moru, ugledavši italijansku patrolu na albanskoj obali i brzo smo krenuli prema jugu, upravivši se kasnije na istok prema Paramitiji, blizu Janjine, gde je postojala mala avio-staza koju je koristila britanska eskadrila "blenhajma“. Dok smo preletali grčku obalu blizu Krfa, ispaljena je na nas protivavionska paljba, ali su srećom bili neprecizni. Ispalili smo zelene i signalne rakete i protivavionska odbrana je prestala, ali su dva engleska "harikena“ došla u izviđanje. Pošto nismo imali istu radio-frekvenciju, bilo je nemoguće da s njima stupimo u vezu i objasnimo im da ih je naš avion italijanske marke zavarao. Dajući signale, međutim, pilot je uspeo da im naznači da pređu na međunarodnu radio-frekvenciju, tako da smo mogli da im otkrijemo svoj identitet. Odveli su nas do Paramitije, gde smo savršeno sleteli. Oklopna kola su se dovezla uz bok aviona i glas na engleskom, italijanskom i nemačkom jeziku naredio nam je da izađemo s rukama podignutim uvis. Izašli smo u redu, ali ubrzo smo identifikovani i najsrdačnije primljeni. Ručali smo u prijatnoj atmosferi i pošto smo uzeli gorivo, nastavili za Atinu u pratnji jednog "blenhajma“ - priseća se poslednji kralj Jugoslavije svog odlaska iz otadžbine.

Podsetimo, nakon 72 godine zemni ostaci kralja Petra II Karađorđevića konačno su vraćeni u otadžbinu i položeni u kriptu crkve Sveti Đorđe na Oplencu, gde je porodična grobnica svih Karađorđevića, a juče je njegova majka kraljica Marija Karađorđević odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana.

(D. Z.)