Ahtisarijev plan - papir koji je Srbiju zavio u crno!

Na dan kada je počelo NATO bombardovanje Srbije, finski diplomata je u okviru svog plana, poznatog kao "Ahtisarijev plan", preporučio nezavisnost Kosova, kršeći svojim predlogom postulate međunarodnog prava

Finski diplomata i specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, baš na dan kada je počela NATO agresija na Srbiju preporučio je nezavisnost Kosova pod nadzorom međunarodne zajednice, pritom ignorišući međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Srbije.

Preporučujemo

U medijima su se tokom poslednjih godina pojavljivali detalji različitih planova koji se odnose na status Kosova i Metohije, odnosno Srba na severu Kosova i u srpskim enklavama. Iako većina tih planova , poput plana Martija Ahtisarija, predviđa različite instrumente zaštite za Srbe sa Kosova i Metohije, oni nisu realizovani u stvarnosti.

Dobro je poznato da je bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji iz dana u dan sve manja, a o ugroženosti njihovih ljudskih prava tek da ne govorimo. Pitanje Kosova postaje od velike važnosti za proces evrointegracija, a ono što je još važnije je da se nađe sporazumno rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane i koje će obezbediti mir i stabilnost građanima Kosova.

Plan Martija Ahtisarija iz 2007. godine predvideo je Kosovo kao multietničko društvo, a vršenje vlasti zasnivalo bi se na jednakosti svih gradjana. Prema tom planu predvidjena je široka autonomija za srpske opštine uz punu vlast Prištine. Savet bezbednosti UN je, nakon ruskog veta, odbacio Ahtisarijev plan.

Međutim, Priština je pozivajući se upravo na Ahtisarija, jednostrano proglasila nezavisnost Kosova 17. februara 2008. Postavlja se pitanje da li je ovaj plan važeći ili ne?

Srpske institucije koje pružaju sigurnost Srbima na Kosovu ne postoje, bezbednost Srbima nije zagarantovana, ali je, ipak, na osnovu plana ovog finskog diplomate proglašena nezavisnost Kosova.

Srbi sa Kosova ne žele da žive u nezavisnoj državi Kosovo, Srbija nije priznala nezavisnost Kosova i još uvek se poziva na grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Rezolucije SB UN 1244, naglašavajući da i Ahtisarijev plan, kao i mnogi drugi planovi, rešenja, i aktivnosti međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji zapravo krše statusno neutralne okvire poverene Rezolucijom 1244, ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije.

Odbrana interesa Srbije i naroda na Kosovu i Metohiji, kao integralnom delu Srbije, predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, a da najbolji način za postizanje kompromisnog rešanja predstavlja dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje statusno neutralnih medijatora, sa mandatom UN. Međutim, postoji i prioritet Srbije koji se zove "evrointegracije".

Da li je Ahtisarijev plan zavio Srbiju u crno, da li bi se prihvatanjem tog sporazuma obezvredila tromesečna borba protiv NATO agresora, ili njegova realizacija predstavlja jedino rešenje? Da li će Srbija uspeti da zaštiti svoje interese, a da ne odustane od evrointegracija?

U februaru 2007. godine Skupština Srbije, odmah po konstituisanju novog saziva, usvojila je većinom glasova Rezoluciju o Kosovu, kojom su odbačeni svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija. Poslanici su se složili da se tim planom krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao međunarodno priznate države.

Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona. Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje. Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran. Ono što je najgore, ovaj plan, čak i u potpunosti implementiran podrazumeva nezavisnost Kosova i Metohije, a ovako "selektivno primenjen" od strane albanskih vlasti predstavlja  obesmislene napore države Srbije i Srba na Kosovu, koji ne žive ni mirnim, ni dostojanstvenim životom.

Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vulin izjavio da je za Srbiju "neprihvatljiv Ahtisarijev plan", navodeći da ništa što je ponuđeno ne mođe da se prihvati.

- Ideja da se sprovode kosovski zakoni, a da Srbi ne odlučuju ni o čemu, ali da će ipak imati pravo reprezentativnosti kod predsednika Kosova u jednom savetodavnom telu - kaže on.

U prvom aneksu ovog plana se navodi da će u Skupštini Kosova nevećinske zajednice imati zagarantovanih 20 mesta, od kojih 10 za Srbe, plus ona koja osvoje na izborima. U Vladi Kosova bi trebalo da je  zagarantovano jedno ministarsko mesto i jedno mesto zamenika ministra za Srbe. Zakoni u skupštini ne bi trebalo da budu usvojeni ukoliko za njih ne glasaju i Srbi, a u aneksu koji se odnosi na decentralizaciju, predvidjeno je da Srbi u svojim opštinama odlučuju o urbanizmu, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu, preko kulturne baštine, da imaju pravo izbora i svrgavanja komandira policije.

Politički analitičar, Predrag Simić, kaže za Telegraf.rs da je Ahtisarijev plan "politička realnost Kosova".

- Ahtisarijev plan je podržan od strane zapada i kao takav ugrađen u Ustav Kosova. Njega na papiru podržavaju velike sile, on je došao iz zapadnih krugova i sada je on ustavna realnost Kosova, a Briselskim sporazumom je donekle i podržan - rekao je Simić i dodao da iako su predviđene različite institucije kao mere zaštite Srba na Kosovu i Metohiji, u realnosti nije utemeljena nikakva sigurnost za Srbe i da srpske institucije sada imaju malo veći značaj od nevladinih organizacija.

- Sa srpske strane najbolje bi bilo da se postigne neki entitet poput Republike Srpske i sigurnost za Srbe na Kosovu. Vlast će nakon konstituisanja vlade imati veliki zadatak i borbu po ovom pitanju. Da stvari nisu još uvek krenule na bolje, pokazuje i pritisak Euleksa na Olivera Ivanovića i zahtev da ga može braniti samo advokat koji je upisan u Advokatsku komoru Kosova. Sve se čini da se sabotiraju srpske vlasti - zaključio je Simić i dodao da je važno što su započeti pregovori u Briselu, da ih je važno nastaviti i da Vladu Srbije čeka veliki i težak zadatak po pitanju Kosova.

I dok  Predrag Simić smatra da je Ahtisarijev sporazum "ustavna i politička realnost Kosova", član Foruma za međunarodne odnose, Dušan Lazić, veruje da je Ahtisarijev plan "daleka prošlost na koju se ne bi trebalo vraćati".

- Ahtisarijev plan je daleka prošlost, ne treba se vraćati na to, sada je bitno da se nastave pregovori u Briselu uz posredovanje evropskih predstavnika. Dogovori između Beograda i Prištine u Briselu su dali rezultate. Potrebno je da prođe vreme, da se konstituiše Vlada, da se ti razgovori nastave, što zahteva i međunarodna zajednica. Takođe, taj proces je blizak i paralelan sa putem ka Evropskoj uniji, što je naš glavni pravac delatnosti na spoljno-političkoj sceni. Sada je važno da se ono što je dogovoreno i što bude dogovoreno u Briselu i implementira - zaključio je Lazić.

Nadamo se da će se uskoro naći neko rešenje za Srbe na Kosovu i da će se prevazići česti sukobi i netrpeljivost između dva naroda sa različitim ciljevima oko iste teritorije i da će nova Vlada Srbije opravdati i poštovati napore Srba na Kosovu, koji se bore za svoja ljudska prava i za pravo za svoju teritoriju i svoje crkve.

(M. Bojanić)