Šta je PATRIOTIZAM? To ti je Sale moj i jedno i drugo - u miru graditi, u ratu braniti

Ako se ispostavi da je tačno da bi svaka peta mlada osoba u Srbiji išla na radnu akciju i da je čak 74 odsto građana Srbije za vraćanje redovnog vojnog roka, i ako ove dve tekovine ikada ponovo zažive i na javi, ovo će onda verovatno biti najbolje odluke Vlade Srbije u poslednjih mnogo godina

Gotovo da ne postoji osoba na ovim prostorima koja za sebe ne misli da je patriota, da voli svoju domovinu i da bi za bila spremna da je, ako treba, brani i golim rukama. A koliko od svih tih osoba bi sutra bilo spremno da tu istu domovinu i gradi svojim rukama. Ona stara domovina, retro imena Jugoslavija, izgrađena je upravo tako. A ubijena je upravo tako što su delove te domovine patriote "branile" golim rukama. Šta je uostalom veći patriotizam? Graditi svoju domovinu ili braniti svoju domovinu? Ili što bi moj pokojni deda Vukašin, heroj ORA Šamac - Sarajevo rekao: "Patriotizam ti je Sale moj i jedno i drugo - u miru graditi, u ratu to izgrađeno braniti".

Preporučujemo

Kako se najbolje pokazuje ljubav prema svojoj domovini? Da li biste sutra mesec dana svog života potrošili na nekoj od ORA, da lično pomognete da se obnovi neko divno, a oronulo srpsko selo, da se popravi neka pruga, pošumi neka, u požaru stradala srpska šuma, da "svojim rukama" pomognete u asfaltiranju nekih prigradskih i seoskih puteva, da se podignu kuće za ljude koji su u poplavama i zemljotresima ostali bez svojih domova... Ili tako što biste mesec, dva ili više dana proveli služeći vojni rok u nekoj srpskoj kasarni?

Bez želje da se bilo kome ospori ideja za povratkom nekakve forme služenja vojnog roka, ali prave pravcate vojne obuke, koja ne uključuje stažiranje u kafiću pozorišta ili neko slično šatrovojno tatinosinovanje, bez želje da se ospore čiste namere da se junaštvo ne pokazuje ratujući, već štiteći svoje od onih koji bi da ratuju, poenta ovog pitanje jeste u ovom prvom. U saznanju da je neko odlučio da naglas pomene mogućnost povratka najveće patriotske tekovine stare Jugoslavije - povratka masovnih Omladinskih radnih akcija (ORA).

Taj neko jeste Vlada Srbije, u ovom slučaju oličena u liku ministra Krkobabića, kao kopredsednika Nacionlnog tima za preporod sela Srbije, koja je pitanje ozbiljne reanimacije radnih akcija izvukla ispod debelog sloja tepiha i kao inicijalnu ideju vratila na srpsku javu. Koliko uzaludno ili koliko zaista važno - pokazaće vreme. Ako ništa drugo nateraće sve nas polustarije da se prisetimo šta su Omladinske radne akcije zapravo bile i da o njima makar i kroz setu pripovedamo svojim sinovima, ono što su nam pripovedali naši roditelji i deke, bake.

Ako se ispostavi da je zaista tačno da bi svaka peta mlada osoba u Srbiji pristala da ode da nekoliko nedelja gradi svoju domovinu, pevajući "Da nam živi, živi rad", ali ako se ispostavi da je zaista tačno da je čak 74 odsto građana Srbije za vraćanje redovnog vojnog roka, i ako ove dve tekovine ikada ponovo zažive i na javi, a ne samo u anketama, ovo će verovatno onda biti najbolje odluke Vlade Srbije u poslednjih dvadeset i kusur godina.

I najpatriotskije.

Autor teksta: Aleksandar Jovanović, jedan od učesnika ORA Pirot 1982, u to vreme tek svršeni osnovac, jedan od klinaca koji su mesec dana krvavih ruku pošumljavali Staru planinu i kopali kanale verujući na taj način u patriotske ideale... i unuk Vukašina Grujića, junaka s Majevice i Vranduka, višestruko odlikovanog heroja radne akcije Šamac - Sarajevo i jednog od klinaca koji su prvo krvavo branili, a onda još krvavije gradili svoju domovinu. Možda i uzalud verujući u ideale.