Fejsbuk rešio da se konačno obračuna sa botovima uoči izbora: Brutalnu političku kampanju razoriće nove mere društvenih mreža i medija

Sve društvene mreže ulaze u 2019. sa jasnim ciljem - sprečiti političko obmanjivanje i širenje lažnih vesti

Divlji, beskrupolozni obračuni i propaganda usijavaju društvene mreže u predizbornom periodu. Na put lažnim i neproverenim informacijama kojim ih stranački aktivisti nekontrolisano preplavljuju konačno bi mogli da stanu novouvedeni mehanizmi kontrole. Prva runda zakazana je već za prvi kvartal 2019. godine.

Prema poslednjem istraživanju Rojtersovog instituta "Trendovi i predviđanja u novinarstvu, medijima i tehnologiji u 2019. godini" odabir kandidata u Indiji i Indoneziji biće ključni test za novu odbranu društvenih mreža.

Preporučujemo

Internet je mesto besplatnih i slobodnih informacija, ali ne i lažnih ili obmanjujućih.

BLOKADA FEJSBUKA

Vlada Indonezije spremila je čak i "ratnu sobu" sa 70 inženjera i zapretila je da će da blokira Fejsbuk u celosti ako se stvari otrgnu kontroli tokom aprilskih izbora.

U međuvremenu, u Indiji je uočen porast netolerancije i religijskih mržnji uporedo sa širenjem društvenih mreža. Političke partije i aktivisti napravili su hiljade grupa na Vatsapu (whatsapp) da bi širili poruke, koje je većinom teško nadzirati. Mnogi građani osećaju patriotsku dužnost da prosleđuju takve informacije, a njihovi sistemi verovanja su im važniji od verodostojnosti činjenica, pokazala je nedavna studija BBC-a.

DRUŠTVENE MREŽE

Fejsbuk, Tviter i Jutjub su potrošili ogrormnu količinu novca na uklanjanju sadržaja i targetiranju loših glumaca i širenju definicija nepoželjnog sadržaja.

Fejsbuk - Prethodna godina bila je katastrofalna za kompaniju. Potresala je PR kriza nakon curenja informacija Kembridž analalitike. I odmah su krenuli da rade na ispravkama. Fejsbuk je već razvio napredniju tehnologiju, i povećao ljudstvo za pronalaženje i uklanjanje lažnih naloga. Uveo je striktnija pravila političkog marketinga i nove zahteve potvrđivanja autentičnosti i jasnija pravila kada se obaraju takve informacije. Istovremeno, ističe značaj u svojim algoritmima verodostojnim vestima, koje se utvrđuju na osnovu ispitivanja korisnika.

Vatsap - pokušao je da smanji viralnost lažnih vesti uvodeći limit prosleđivanja sa 250 na maksimum od 20 ljudi. U Indiji je opcija "brzog prosleđivanja" čak i ukinuta.

Jutjub - uveo je nove mere u obračunu sa konspirativnim video-sadržajem i lažnim vestima. Kredibilni izvori sada su prioritet uz najnovije i najvažnije vesti, a plan je i dodavanje šireg konteksta i informacije u opisu o izvoru vesti i istorijskih zavera poput "lažnog sletanja na mesec".

Tviter - zatvara lažne naloge i uveo je nov način otkrivanja botova. Trenutno ispituje oko devet miliona naloga nedeljeno za koje sumnja da su automatski i utvrđuje da li zaista stoji čovek iza njih, Tokom izbora u Sjedinjenim državama uklonio je oko 10.000 naloga i uveo nov sistem za zvanične kanidate.

"NUTRITIVNE" ETIKETE ZA VESTI

Verodostojnost socijalnih i istraživačkih platformi, kao i sličnih agregatora biće pod povećanom pažnjom u 2019. godini i biće praćene odluke izdavača šta će objavljivati. Ovo se već pokazalo kao najefektniji način derangiranja lažnih vesti, ali ove godine možemo početi da vidimo sistematičnije pristupe.

Oko 120 novinarskih portala počelo je da prikazuje indikatore verodostojnosti na svojim stanicama, sa linkovima i detaljnim pravilima i pliitkama etike, provere činjenica i ispravljanja. Nalikuju etiketama na namirnicima koje prikazuju nutritvine vrednosti. Veruje se da će ovo pružiti objektivne standarde za razdvajanje verodostojnih novinskih portala od nepouzdanih.

Njuzgard ili Čuvari vesti je nov poduhvat koji ima za cilj da rangira svaki značajniji portal u SAD-u. Takođe obezbeđuje detaljene "nutritivne" etikete na 4.500 sajtova na engleskom jeziku.

Ukoliko na portalu vidite zelenu boju u etiketama to je dobar pokazatelj, dok je sa crvenim obeleživačima najverovatnije da ste na portalu koji ne pruža dobre informacije. Ove etikete, ipak, kreiraju ljudski istraživači i zbog toga su delom sklone i predrasudama.

Proces mogao bi da bude kotroverzan u najmanju ruku jer mnogi sajtovi koji su ocenjeni kao nepouzdani su politički desno. Brajtbart, recimo, ocenjen je crveno, jer ponekad menja činjenice ili ih izostavlja kako bi se uklopile.

U drugu ruku, Foks njuz je procenjen da obezbeđuje osnovne standarde tačnih podataka (zelenom bojom), čak iako detaljnija etiketa kritikije aspekt neispravljanja grešaka. Očekivano je više incijativa za ovakvo označavanje u 2019. godini, iako će neizbežno biti podložne napadima i može postojati problem proširenja i ažuriranja. Platforme sprovode i vlastite incijative za ocenjivanje i tražiće rešenja primenljiva za svaku zemlju i jezike.

DUBOKE PREVARE "REALNIH LAŽNJAKA"

Sa sofisticiranom tehnologijom video-manipulacije sada otvoreno dostupnom mnogi strahuju od novog talasa dezinformacija. Softver poput FakeApp učinio je tehnologiju lakom za pristup onim sa najosnovnijim veštinama programiranja, a besplatni tutorijali dostupni su na Jutjubu.

Primer bi mogao da bude i video u kom Barak Obama vređa Donalda Trampa je lažan, a objavljen je u apilu od strane producenta Džordana Pilija u saradnji sa Bazfidom kao način podizanja svesti o manipulaciji.

"Realni lažnjaci" takođe su naširoko korišćeni za ubacivanje poznatih ličnosti u pornografiju i dodavanje glumca Nikolasa Kejdža u filmske scene. Porast njihovog broja u 2019. godini uključujući prve pokušaje da razviju ove moćne tehnologije da bi se bukvalno stvile reči u usta političkim protivnicima.

(M. Rodić/m.rodic@telegraf.rs)