"Srbija na aukciji kupila dva vredna srednjovekovna rukopisa!" Selaković otkrio gde će se nalaziti

A. G.
Vreme čitanja: oko 2 min.

On je naglasio da su rukopisi kupljeni preko Ambasade Srbije u Londonu u aukcijskoj kući "Kristi" za 57.000 funti, što je oko 5,8 miliona dinara.

Foto: Telegraf.rs

Ministarstvo kulture srbije kupilo je danas na aukciji u Londonu dve izuzetno dragocena i vredna srednjovekovna srpska rukopisa - "Oktoih" sa početka 14. veka i "Žitije Varlama i Joasafa" sa početka 15. veka, rekao je danas za Tanjug resorni ministar Nikola Selaković.

On je naglasio da su rukopisi kupljeni preko Ambasade Srbije u Londonu u aukcijskoj kući "Kristi" za 57.000 funti, što je oko 5,8 miliona dinara.

Prema njegovim rečima, time će biti obogaćen fond starih i retkih knjiga Narodne biblioteke Srbije.

- To je izuzetno važna i velika vest za našu kulturnu baštinu, koja je silom prilika istorijskih okolnosti rasuta po čitavom svetu, a Ministarstvo kulture će nastaviti ozbiljno da prati svetsko tržište i kada god budemo u prilici, radićemo na tome da naše kulturno blago rasuto širom sveta vraćamo u otadžbinu. Posebno bih želeo da zahvalim i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je dao podršku našem ministarstvu, kao predsedniku vlade Milošu Vučeviću, što smo uspeli da izvršimo ovu tako važnu akviziciju - naveo je Selaković.

"Srpski oktoih" (fragment, prva polovina XIV veka, pergament), prema proceni engleskog slaviste Ralfa Kleminsona potiče iz XIV veka, ali se može reći da pismo pripada njegovoj prvoj polovini ili čak kraju XIII veka.

Reč je o objedinjenim odlomcima iz različitih delova Oktoiha paraklitika, a pisani su srpskoslovenskim jezikom, raškim pravopisom, sitnim knjižnim pismom.

Značaj ovog rukupisa je nemerljiv imajući u vidu da je sačuvano tek nekoliko srpskih oktoiha na pergamentu, a nijedan celovit.

"Žitije Varlama i Joasafa" (početak XV veka, papir) takođe nije potpun, a vreme njegovog nastanka je određeno filigranološkom analizom.

Prvi deo teksta čini Žitije Varlama i Joasafa, omiljeno štivo kako u dvorskoj, tj. vlasteoskoj, tako i u monaškoj sredini, između ostalog, zbog toga što je paralela pronalažena u životu Sv. Simeona i Sv. Save.

Drugu tekstualnu celinu čine slova, pohvale i izvodi iz žitija na veće praznike prema kalendarskom poretku, a jezik je srpskoslovenski, pravopis izmenjeni raški.

(Telegraf.rs/Tanjug)