Stanković: Rečenica ''Merak nema cenu'' je filozofski stav prema životu

Knjiga "Himalaji ili kako sam zavoleo more" (2024) nije o planinarenju, jer Stanković priznaje da nije kompetentan da piše o tome, a uspon na Himalaje mu je bilo takvo "prvo i poslednje iskustvo".

03Autor Ivan Stanković popeo se na Himalaje želeći da vidi gde mu je granica, napisao knjigu o tome kao metaforu u usponima i padovima, i poručuje da u životu treba prepoznati prilike i neprilike.

Stanković je rekao Tanjugu da se odlučio da se popne na Himalaje, kao neko ko se alpinističkim sportom nije bavio, jer "čovek mora da ide iznad svojih mogućnosti i granica kako bi nešto postigao u životu".

Za uspon na Himalaje 2013. godine, Stanković se odlučio pošto je bio u dobroj fizičkoj kondiciji, imao iskusnog vođu puta i prošao je određene pripeme.

Prema njegovim rečima, odluka da se penje na Himalaje bi bila luda da je imao stotinu i nešto kila, da je bio debeo, da nije bio u fizičkoj kondiciji, ili da je krenuo sam.

"To je razlika u postavci. Ali opet kad bi svi išli samo na sigurno ne bi bilo nikakvih dostignuća u životu. Svako mora sam da proba i vidi gde je njegova granica. Nema napretka bez rizika", ocenio je Stanković.

Knjiga "Himalaji ili kako sam zavoleo more" (2024) nije o planinarenju, jer Stanković priznaje da nije kompetentan da piše o tome, a uspon na Himalaje mu je bilo takvo "prvo i poslednje iskustvo".

"To nije putopis, jer nisam Evlija Čelebija. Hteo sam da iskoristim to penjanje za neku metaforu, za životne priče, jer svi se penjemo po nekim vrhovima našeg života i silazimo u ponore i dubine", napomenuo je Stanković.

Istakavši ključnu ulogu urednika u izdavačkoj kući Službeni glasnik Petra Arbutine, Stanković je objasnio da je dao ogroman doprinos da se knjiga pojavi, jer je primetio potencijal rukopisa, koga je trebalo preraditi kako bi knjiga bila pitka i imala neki smisao.

U knjizi je pomenuta rečenica "Merak nema cenu", jer je to jedno od ključnih Stankovićevih životnih iskustava, i "može se prevesti na to da problem koji se može rešiti novcem nije problem".

"Zadovoljstvo nema cenu, to mi je drugar Bane Stojaković rekao kad sam bio u nekim dilemama. Smatrao sam da je to ključna rečenica za to poglavlje, jer daje filozofsku ideju. To je stav prema životu", naveo je pisac.

Rukopis je prvobitno bio ponuđen drugom izdavaču, gde je urednica rekla da je pominjanje da "merak nema cenu glupo i da ga treba izbaciti", a pošto je Stanković poruku smatrao veoma bitnom, na tom pitanju su se razišli.

Prisetivši se iskustva uspona na Hiimalaje, Stanković je rekao da ljudi dolaze u poluhipnotičko stanje, gde su skoncentrisani na ponavljanje istih pokreta.

"Doživljavaš transcedentalni trenutak, gde ti se misli udaljuju i kada tvoj duh izlazi iz tvog tela. Neke stvari posmatraš drugačije", istakao je Stanković.

Na visini od preko 6.000 metara vazduh je ređi, "sve što radiš daleko se brže i lakše zadišeš", i najveća opasnost je visinska bolest, uz nedostatak kiseonika.

Stanković u knjizi piše i kako je propao kao ugostitelj, nakon što je bio odlučio pre dvadesetak godina da sa pevačem i glumcem Franom Lasićem u Beogradu otvori restoran.

"Napravili smo prvi džez bar u Beogradu 'Sinatra', i odjednom je to eksplodiralo, kako je to bilo fantastično mesto. I onda smo - propali. Zato što je ugostiteljstvo prokleti zanat", priznao je Stanković.

Istakavši da dobro zna da postavi koncept, Stanković je dodao da ipak nije zanatlija i ne zna ništa o ugostiteljstvu, koje se sastoji od svakodnevnog vođenja računa o detaljima.

Prema njegovim rečima, ljudi smatraju da je to jednostavan posao koji se svodi na stav "ja ću da otvorim kafanu", a zapravo je užasno teško.

"Počeo sam sasvim drugačije da gledam ugostitelje posle toga, jer sam shvatio koliki je to rad. Svaki put kad odem u kafanu sa zadovoljstvom čestitam vlasniku", istakao je Stanković.

Govoreći o svom poslu u marketingu, Stanković je rekao da je osnovni uslov u reklamnoj industriji "da ima zadovoljnog klijenta, jer on donosi nove klijente i to je osnova svega".

"Reklamna industrija je vrlo zahtevna, zato što je stresno. Radiš različite kategorije - jedan dan pivo, drugi vode, treći deterdžente, uloške, kafe. I svaki sastanak sa kijentom je jedna vrsta ispita", naveo je Stanković.

Prema njegovim rečima, radi se o "ogromnoj količini stresova", jer "prezentiraš nešto neopipljivo, kao ideju, a klijent mora da prihvati da bi se realizovalo, u okviru vremena i budžeta, a da to konačno potrošač ukapira i kupi proizvod".

"Svaki dan si na ispitu. Danas si Bog, sutra si niko i ništa. Danas kažu 'ovo je bilo briljantno, fenomenalno', sutra 'kakva je ovo glupost'", naveo je Stanković.

Naglasivši da veruje da čovek stalno mora da nešto radi, Stanković dodaje da je "suština života posmatrati svet oko sebe i prepoznavati prilike i neprilike".

Stanković je naglasio da je suština i da se čovek ne prepušta očaju, a kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti je studente podučavao kako prepoznati i zgrabiti prilike.

"To je najznačajnije što ja njima mogu da prenesem, da se život sastoji od prilika i neprilika. Zavisi kako gledaš život. Tvoj život zavisi od odluka koje donosiš i kakav stav prema životu imaš", naveo je Stanković.

Prema njegovim rečima, stav da li je čaša polupuna ili poluprazna je presudan za sagledavanje prilika kroz koje ideš.

"Imaš ljude koji vide problem u svakoj prilici i koji vide priliku u svakom problemu. Ljudi moraju da znaju da razmišljaju kako bi mogli da hvataju prilike, da idu napred. Bez toga prolaziš pored fantastičnih šansi", ocenio je Stanković.

U reklamni posao, kojim se bavi 45 godina, Stanković je ušao sticajem okolnosti, jer se razmišljajući kako da se skine iz vojske, javio na konkurs u Politici za Jugoslavija publik, i morali su da ga puste iz armije.

Stanković je ocenio da su "blagosloveni ljudi kao Novak Đoković koji sa pet godina znaju da hoće da budu svetski broj jedan u tenisu ili ko sa deset hoće da bude lekar ili advokat".

"Ja sam bio debil, apsolutno nisam znao čime ću se baviti, ali sam stalno radio na nečemu, nisam čekao da mi se nešto desi. Pokušavao sam ovo, ono, propadao, i gledao kroz život otvorenih očiju", naveo je Stanković.

Voditelj emisije televizije K1 "Ko sam tebi i šta sam sebi" Stanković je, kako kaže, postao na poziv Željka Joksimovića.

Stanković je rekao da je na sastanak sa Joksimovićem i Jovanom Joksimović otišao sa jasnim stavom da to neće da radi, jer nije televizijski voditelj profesionalac.

"Gde ću pod stare dane da se brukam? I posrnuo sam, srećom. Strašno sam zahvalan i to sam rekao Željku, Jovani i Manji Grčić jer sam dobio novu igračku, otkrio sam nešto novo što me raduje", naglasio je Stanković.

Prema njegovim rečima, koncept emisije je da su njegovi sagovornici brend, što je predložio scenarista Dušan Bulić, "i to je bingo, to je jedinstvenost".

"U savremenom svetu je najteže biti jedinstven, jer je brzina kopiranja neverovatna. S kim ću da razgovaram, o čemu? O ovome mogu zato što je to moja oblast, tu sam se osetio svoj na svome", istakao je Stanković.

Priznavši da nije kompetentan da priča o modi, književnosti ili filozofiji, Stanković je dodao da je zato tražio da razgovara u emisiji sa ljudima koje ceni, kao i da odbija da to radi sa nekim samo zato što je popularna ličnost.

"Svi smo mi brend. Šta je brend? Obećanje koje se ispunjava", naveo je Stanković.

Primetivši da je za brend osnova poznatosti, Stanković je upozorio da se danas dešava njena defragmentacija, i da postoje poznati ljudi u uskim nišama.

Od svojih gostiju, Stankovič je istakao nekadašnjeg fudbalera Peđu Mijatovića, koji ga je iznenadio kao sjajan lik, kao i briljantnog medijskog stručnjaka Sašu Savića.

(Telegraf.rs/Tanjug)