Freskoslikar Vasić oslikao Zimsku crkvu u Temskoj, podno Stare planine

Veoma bitna karakteristička životopisa Vasićevog jeste oslikavanje plafona crkvi, pa se pri samog ulaska u hram, posetioci nađu pred nestvarnim prizorom koji ostavlja bez daha

Pirotski freskoslikar Bojan Vasić je na potpuno jedinstven način oslikao Zimsku crkvu, koja se nalazi u okviru kompleksa srednjovekovne svetinje - Manastira Svetog Đorđa, u selu Temska, podno Stare planine.

Vasić se gotovo dve decenije bavi ovim poslom koji, kako kaže, u Srbiji nije prestajao biti aktuelan još od doba Svetog Save.

Preporučujemo

Bojan je oslikao celokupnu površinu unutrašnjosti crkve, računajući i plafone.

Ovaj poduhvat blagoslovio je i vladika niški Arsenije.

Osim toga, Bojan je iskombinovao elemente srpske srednjovekovne škole životopisa i ruske škole, što je takođe urađeno po blagoslovu.

Sve to predstavlja jedinstven primer koji će od Zimske crkve, kada ceo posao ubrzo bude završen, učiniti pravi biser Malog Jerusalima, kako je Pirot nazvao još sveti vladika Nikolaj Velimirović za svoga života, zbog ogromnog broja svetinja u pirotskom kraju i velikog broja hodočasnika - hadžija.

"Zadnjih 15-20 godina sam u ovom poslu koji ima svoj život u Srbiji još od Svetog Save, pa do danas. Ljudima ponekad izgleda da je taj posao na margini ponekad, ali to je samo kad si van crkve. U crkvi imamo mnoštvo radova... Mnogo se danas radi, oslikava, jer kroz kvalitet onoga što mi iza sebe ostavljamo kao generacija, buduće generacije mogu da vide naš odnos prema veri", kaže Vasić za Tanjug.

Po njegovim rečima, hram koji je oslikao posvećen je Svetom Savi.

"Na dverima su Blagovesti, Presveta Bogorodica, Hristos, na đakonskim dverima smo prikazali pokajanog razbojnika, što nije baš praksa u srpskoj crkvi, ali u ruskoj jeste. Razbojnik je bio razapet sa Hristom zajedno, to je onaj razbojnik koji je shvatio još za života ko je on, a ko je Gospod i on ispoveda svoje pokajanje. Vladika Atanasije kaže da smo svi mi slika ta dva razbojnika, jedan koji osvešćuje svoj život, svestan je svoje grešnosti i u pokajanju pristupa Hristu, a drugi je onaj koji predstavlja sve nas koji smo uporni u svom grehu, svojim promašajima, umesto da se uronimo u pokajanje" kaže Vasić.

Bojan je u jednom delu Zimske crkve naslikao i šare pirotskog ćilima.

"U tom nivou, neprikladno je izobražavati svetitelje jer je previše nisko. Obično ide neka ukrasna ornamentika, a na moju ideju da to bude pirotski ćilim svi su odgovorili oduševljenjem. Pirotski ćilim je pečat ovoga kraja i povezuje i nas kao narod ovde i tka sam sebe u ovo tkanje božanskog stvaralaštva. Po reakcijama svih, pre svega vladike, lepo je da se tu nađe i popuni taj prostor tom ornamentikom", navodi Vasić.

Veoma bitna karakteristička životopisa Vasićevog jeste oslikavanje plafona crkvi, pa se pri samog ulaska u hram, posetioci nađu pred nestvarnim prizorom koji ostavlja bez daha.

"Ovaj hram po arhitekturi, nije ono što smo navikli da gledamo jer je ovo paraklis u sklopu konaka. Pokušali smo da ovde bude prisutno sve ono što je inače prisutno u svakom hramu, tako da smo u centru, na plafonu, oslikali Svedržitelja. Oko njega su apostoli, četiri jevanđelista, koji su jako važni posrednici između Gospoda i nas danas. Prisutne su i jevanđeoske scene, počev od rođenja Hristovog, krštenja, raspeća i vaskrsenja. Prosto je bilo premalo prostora da bi se prikazalo sve ono što postoji kao zapisano" navodi Bojan Vasić.

Vasić je ovog leta radio i na živopisanju manastira Kakovo, u Hilandarskom metohu, radio je i panagiju koja je poklonjena patrijarhu Porfiriju za imendan prošle godine, a oslikao je i ogroman broj drugih svetinja širom Srbije.

Inače, Manastir Svetog Đorđa kod Temske, u čijem kompleksu se nalazi Zimska crkva posvećena Svetom Savi – naredne godine obeležava stogodišnjicu od dolaska ruskih monahinja koje su ovde donele recepture za lekovite meleme.

Ruske monahinje su u ovu svetinju došle 1924. godine iz Rusije, i sa sobom donele neprocenjivo blago – drevne ruske recepte za izradulekovitih melemaza veliki broj oboljenja.

Ovaj recept i danas se čuva u ovom manastiru i po njima se spravljaju izuzetno delotvorni melemi.

(Telegraf.rs/Tanjug)