Kako je Ivo Andrić govorio o ženskom brbljanju: To su razgovori puni zmijskog siktanja, uspijanja, a žene su kratke pameti i suva srca
"A možda tu ima i nekih ostataka neiživljene erotike"
Nobelovac Ivo Andrić objavio je 1976. godine knjigu "Znakovi pored puta", u kojoj je jedan deo posvetio opisu ženskih razgovora. On zvuk tog čavrljanja poredi i sa palacanjem zmijskih jezika.
"Slušam kako četiri žene srednjih godina “razgovaraju“, ne slušajući jedna drugu, ne misleći ni na šta na svetu do na prvu iduću reč koju treba da izgovore, a tim rečima nema kraja ni računa. U stvari, one više pevaju nego što govore, i to sve četiri u jedan glas, kao derviši opijeni sopstvenim dahtanjem i halakanjem.
Preporučujemo
U ova dva grada možete besplatno da pogledate jedan od najkontroverznijih filmova i da čujete zašto o njemu polemišu Srbi i Hrvati
Biljana Obradović preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf
Taj razgovor se kreće na niskom planu malih ogovaranja, suludih nerazumevanja, prozirnih aluzija, i pun je zmijskog siktanja, zagrcavanja, podmitivanja i uspijanja. Četiri stara i bolesna, sobnim vazduhom otrovana papagaja.
Možda u silnoj potrebi ovakvih žena za brbljanjem ima - pored kratke pameti i suva srca - nekih ostataka neiživljene erotike. Možda je to (teško njima!) davno ugušen kliktaj devojaštva, ljubavna pesma koju nikad nisu mogle, smele ni umele da zapevaju, i koja sada navire iz njih, ali kao jadna karikatura onoga što je nekad htela da bude, u vidu besmislenog, čudovišnog brbljanja."
(Telegraf.rs)