Počela borba za sef u kom se kriju Kafkina neobjavljena dela: Pisac je pred smrt rekao prijatelju da spali te rukopise, ali on to nije uradio

Kafka je neposredno pred smrt 1924. godine, svoja dela ostavio dugogodišnjem prijatelju Maksu Brodu, sa instrukcijama da ih spali

Dugo skrivena neobjavljena dela Franca Kafke mogla bi uskoro da budu predstavljena javnosti, nakon što je Okružni sud u Švajcarskoj odlučio da nekoliko sefova u Cirihu može da se otvori i njihov eventualni sadržaj pošalje u Narodnu biblioteku Izraela.

Iako je sadržaj sefova u ovom trenutku nepoznat, stručnjaci spekulišu da bi mogli biti u pitanju završeci Kafkinih dela objavljenih nakon njegove smrti, prenosi AP. Vrhovni sud Izraela je već doneo presudu da se izraelskoj porodici Hefe oduzimaju prava vlasništva nad Kafkinim rukopisima.

Preporučujemo

Ješaja Edgar, advokat porodice, međutim, umanjio je značaj potencijalnog otkrića u sefovima, rekavši da se najverovatnije radi o kopijama radova koji su već prodati. Dodao je, ipak, da je presuda nastavak procesa u kojem su individualna vlasnička prava ugrožena bez ikakve pravne osnove. Narodna biblioteka Izraela smatra Kafkina dela kulturnim dobrom koje pripada jevrejskom narodu.

- Radujemo se odluci suda u Švajcarskoj, koja je u skladu sa presudom koju je doneo sud u Izraelu - izjavio je Dejvid Bluberg, direktor Narodne biblioteke Izraela i dodao je da je biblioteka spremna da preuzme književno nasledstvo Maksa Broda kako bi bilo dostupno izraelskoj i svetskoj javnosti.

Sa druge strane, Nemačka književna arhiva je stala na stranu porodice Hefe sa ciljem da otkupi kolekciju, tvrdeći da književna dela napisana na nemačkom jeziku treba da se nalaze u Nemačkoj.

Kafka je neposredno pred smrt 1924. godine, svoja dela ostavio dugogodišnjem prijatelju Maksu Brodu, sa instrukcijama da ih spali. Brod je ignorisao njegove želje i objavio je dela "Proces", "Dvorac" i "Amerika" koja su posthumno proslavila do tad malo znanog Kafku.

Ali Brod, koji je prokrijumčario dela bežeći od nacista 1938, nije objavio sve, već ih je 1968. ostavio u nasleđe svojoj sekretarici Ešter Hofe sa instrukcijama da ih preda akademskoj instituciji.

Umesto toga, Hefe je sačuvala ali i prodala neka dela, uključujući originalni primerak "Procesa" Nemačkoj književnoj arhivi za skoro dva miliona dolara. Kada je Hefe umrla 2008, dela je ostavila svojim ćerkama, koje su u međuvremenu obe umrle, a sada se njihova deca bore za pravo vlasništva.

(Telegraf.rs/Tanjug)